PKS: Ukupna trgovinska razmena sa Rusijom 2,6 milijardi dolara

PKS: Ukupna trgovinska razmena sa Rusijom 2,6 milijardi dolara

Ukupna trgovinska razmena sa Rusijom u 2017. godini iznosila je 2,6 milijardi dolara, a i dalje se beleži trend rasta izvoza srpskih proizvoda u Rusiju, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.

Savetnik predsednika PKS Miroslav Miletić kaže da je trend rasta zabeležen u svim segmentima izvoza srpskih proizvoda u Rusiju, te da je ukupan izvoz na rusko tržište u 2017. godini iznosio oko milijardu dolara uz rast od 25 odsto u odnosu na 2016. godinu.

U ovoj godini još veća razmena

Taj trend, dodaje Miletić, nastavljen je i u 2018., pa je tako u prvom kvartalu ove godine u Rusiju izvezeno 280,4 miliona dolara proizvoda iz Srbije uz rast od 25,8 odsto. Miletić je naveo i da se očekuje da će u 2018. godini izvoz Srbije u Rusiju, koja je treći trgovinski partner Srbije, biti veći od 1,2 milijarde dolara.

Govoreći o investicionom potencijalu Srbije i ulaganju stranih kompanija kojima je omogućen bescarinski plasman proizvoda na tržište Rusije, Miletić je pozvao ruske kompanije da investiraju u Srbiji i koriste preferencijalne trgovinske sporazume koja Srbija ima sa EU, u regionu CEFTA, kao i sa Turskom.

Na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Miletić kaže da se međusobna bescarinska trgovina odnosi na oko 99 odsto roba. Gubernator Arhangelske oblasti Igor Orlov kaže da je ta ruska oblast zainteresovana za tešnju saradnju sa Srbijom.

Navodeći da postoji prostora za unapređenje poslovne saradnje, Orlov kaže da je trgovinska razmena Srbije i Arhangelske oblasti u 2017. godini iznosila 30 miliona dolara, što je kaže izuzetno malo, te da očekuje da će ona biti za 20 miliona dolara veća.

Naveo je da Arhangelska oblast ima razvijeno ribolovstvo i kosmonautiku i da je jedina ruska provincija bogata dijamantima, a da prerađuje i naftu i gas.

A gde postoji interesovanje ruske strane

Orlov je istakao da su predstavnici 10 kompanija iz te ruske oblasti zainteresovani za saradnju sa srpskim privrednicima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, preradu drveta i proizvodnju nameštaja, a da su trgovinski lanci zainteresovani za plasman srpskih prehrambenih proizvoda na teritoriji te ruske oblasti.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević rekao je da su dobri ekonomski odnosi zasnovani na dugoj tradiciji diplomatskih odnosa Srbije i Rusije koji ove godine obeležavaju 180 godina od uspostavljanja.

Naveo je da se sa ruskim kompanijama razgovara o mogućnostima saradnje u raznim sektorima, te da je Srbija zainteresovana za dodatno unapređenje strateške saradnje dve države. Kao veliku mogućnost za ruske investitore Nikčević je naveo bescarinski izvoz na teritoriju cele EU, koji stoji na raspolaganju Srbiji. Tu mogućnost, kaže, ruski investitori nisu dovoljno iskoristili, te da tu postoji prostor za unapređenje saradnje.

Lokomotiva energetika, saobraćaj, infrastruktura…

Trgovinski predstvanik Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov kaže da je dolazak predstavnika kompanija iz Arhangelske oblasti istorijski događaj, te da su lokomotive saradnje Srbije i Rusije energetika, saobraćaj i infrastruktura, ali i da više pažnje treba obratiti i na saradnju među malim i srednjim preduzećima.

Najavio je da će pripverdnici iz Arhangelske oblasti biti u Srbiji nekoliko dana, što će im omogućiti da uspostave kontakt sa srpskim privrednicima.

– Srbija bi mogla da bude dobra karika koja povezuje Evropu i Rusiju – naveo je Hripunov.

Kaže i da je saradnja u oblasti inovacija i startapova još jedan potencijal za poslovnu saradnju poslovnih ljudi Srbije i Rusije.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Javni dug Srbije na kraju marta 59 odsto BDP-a
Next KC Niš raspisao konkurs za 30 zdravstvenih radnika

You might also like

Geopolitika 0 Comments

Ruske sankcije koštale Ukrajinu 98 milijardi dolara

Ukrajina je izgubila 98 milijardi dolara zbog sankcija koje joj je uvela Rusija, objavljeno je u pregledu trgovinske politike u okviru Svetske trgovinske organizacije.

Makroekonomija 0 Comments

Nordea bank: Moguće je da ECB svakom građaninu pokloni 1.300 evra kako bi sprečila deflaciju

Evropska centralna banka (ECB) bi svakom građaninu Evrozone mogla isplatiti po 1.300 evra, ako se ne pronađe drugi način za podsticanje inflacije, smatraju stručnjaci Nordea Bank.

Makroekonomija 0 Comments

Brexit bi mogao da izazove poremećaje na poljoprivrednom tržištu EU

Poljoprivredne i prehrambene kompanije u Evropskoj uniji možda će platiti veliku cenu ako se stvore nove trgovinske barijere i smanji interes britanskih potrošača za proizvodima poput irskog cheddara, francuskog vina i

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply