Azijske berze porasle, cene nafte pale

Azijske berze porasle, cene nafte pale

Na azijskim berzama u ponedeljak su cene akcija porasle, dostigavši najviši nivo u dva meseca, dok su cene nafte pale jer bi pojačana proizvodnja u SAD-u mogla povećati ponudu ′crnog zlata′ na svetskim tržištima.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u plusu 0,4 %, dostigavši najviši nivo u dva meseca.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks porastao oko 0,2 %, dok su cene akcija u Australiji, Šangaju i Hong Kongu ojačale između 0,3 i 1,4 %. U Južnoj Koreji su blago pale.

Azijske ulagače ohrabrio je rast indeksa na Wall Streetu u petak, treći dan zaredom, kao i naznake popuštanja napetosti u trgovinskim odnosima između SAD-a i Kine.

Nakon što je nedavno predsednik SAD-a Donald Trump zabranio kineskoj tehnološkoj kompaniji ZTE prodaju njene opreme u SAD-u zbog sigurnosnih razloga, u nedelju je putem Twittera poručio pomoći toj kompaniji da brzo vrati poslove.

Na tržištima je to protumačeno kao ustupak Kini uoči nastavka trgovinskih pregovora između Washingtona i Pekinga, koji su još nedavno jedan drugom pretili uvođenjem carina.

„Poruka da Trump sada radi na rešenju za ZTE je signal odmrzavanja odnosa između Pekinga i Washingtona. To pokazuje da Trump možda vidi mogućnosti za stvarni progres u trgovinskim razgovorima”, pišu analitičari JPMorgana u belešci klijentima.

A nakon što su prošle nedelje znatno porasle zbog najavljenih novih sankcija Iranu od strane SAD-a, jutros su cene nafte skliznule s najviših nivoa od kraja 2014. godine.

Cena barela na londonskom tržištu skliznula je 20-ak centi, na 76,90 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 10-ak centi, na 70,55 dolara.

To je posledica rasta proizvodnje u SAD-u zbog čega bi mogla porasti ponuda na svetskim tržištima.

Prošle nedelje proizvodnja u SAD-u dostigla je rekordne nivoe od 10,7 miliona barela dnevno, blizu proizvodnje Rusije, vodećeg svetskog proizvođača, koja dostiže 11 miliona barela dnevno.

U SAD-u se može očekivati i daljnji rast proizvodnje, s obzirom da je kompanija Baker Hughes u petak izvestila da je prošle nedelje broj bušotinskih postrojenja u SAD-u porastao šestu nedelju zaredom, i to za njih 10, na ukupno 844, najviši nivo od marta 2015.

A na valutnim tržištima nastavljeno je klizanje vrednosti dolara četvrti dan zaredom, što je posledica korekcije nakon što je polovinom prošle nedelje dostigla najviše nivoe u četiri i po meseca.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je jutros 0,1 %, na 92,41 bod.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti skliznuo sa 109,40 jena, koliko je iznosio u petak na zatvaranju tržišta, na 109,25 jena.

Američka valuta oslabila je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra porasla 0,16 %, na 1,1960 dolara.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Potražnja za kafom će se udvostručiti do 2050.
Next Javni dug Srbije na kraju marta 59 odsto BDP-a

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Banka za međunarodna poravnanja: Kriptovalute bi mogle srušiti internet

Rast kriptovaluta, poput bitcoina, mogao bi preopteretiti i u konačnici srušiti Internet, upozorava Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela.

Wall Street: Nadoknađeni svi gubici od početka godine

Nakon oštrih gubitaka na početku godine, oporavak cena nafte i sirovina u poslednjih mesec i po dana podstakao je rast akcija u rudarskom i energetskom sektoru, a zahvaljujući tome, stabilizovano

Najvažnije vesti 0 Comments

Produktna berza: Trgovao samo onaj ko mora, kukuruz i ove nedelje bio jedina roba kojom se prometovalo

Ukupni promet robe na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove je nedelje iznosio 350 tone robe, finansijske vrednosti 6.006.000,00 dinara, što je skoro upola manji promet u odnosu na prethodnu, skromnu,

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply