Azijske berze: Indeksi porasli, trgovina oprezna

Azijske berze: Indeksi porasli, trgovina oprezna

Na azijskim berzama u utorak su cene akcija porasle, nakon dva dana pada, i pomerile se od najnižih nivoa u dve nedelje, no ulagači su oprezni jer rastu prinosi na obveznice, što ne ide u prilog tržištima akcija.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u plusu 0,2 %, pa se pomerio od najnižeg nivoa od 9. aprila.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks ojačao 0,8 %, dok su cene akcija u Australiji, Hong Kongu i Šangaju porasle između 0,6 i 2 %.

Rast tih indeksa najviše se zahvaljuje korekciji cena akcija nakon što su nekoliko dana bile pod pritiskom.

Na berzu u Tokiju pozitivno utiče i jačanje dolara prema jenu, što je podstaklo cene akcija japanskih izvoznika jer zbog slabljenja jena njihovi proizvodi na inostranim tržištima postaju cenovno konkurentniji.

Pozitivno na tržišta utiču i pozitivna očekivanja u vezi poslovnih rezultata kompanija. Sezona objava finansijskih izveštaja dosad se najviše zahuktala u SAD-a, a rezultati američkih kompanija ohrabruju.

Od oko 90 kompanija iz sastava S&P 500 indeksa, koje su objavile izveštaja, njih 78 % ostvarilo je veću dobit nego što se očekivalo.

Zbog toga sada analitičari u anketi Reutersa procenjuju da su zarade kompanija iz sastava S&P 500 indeksa u proteklom tromesečju porasle gotovo 20 % u odnosu na isto lanjsko razdoblje, dok su pre desetak dana očekivali rast od 18,4 %.

Ostvare li se procene, bio bi to najveći skok zarada u poslednjih sedam godina, podržan snažnim rastom globalne ekonomije i poreznim promenama u SAD-u na početku godine.

S druge strane, ulagače zabrinjava rast prinosa na obveznice jer se plaše da bi jačanje inflacije, među ostalim zbog snažnog rasta cena nafte, moglo navesti centralne banke u svetu na povećanje kamatnih stopa.

Tako se spekuliše da bi američki Fed u ovoj godini kamate mogao povećati u četiri, a ne tri navrata kako se dosad verovalo.

Prinosi na 10-godišnje američke obveznice primakli su se psihološki važnom nivou od 3 %, na kojoj nisu bili od početka 2014. godine.

Rast prinosa na obveznice ne odgovara tržištima akcija jer zbog toga rastu troškovi zaduživanja kompanija i jer bi ulagači mogli deo svojih sredstava preusmeriti iz akcija u obveznice.

Zbog toga su u fokusu ulagača i cene nafte, koje se kreću oko najviših nivoa od kraja 2014. godine i pobuđuju strahovanja od jačanja inflacije.

Jutros je cena barela na londonskom tržištu ojačala 25 centi, na 74,95 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 30-ak centi, na 68,95 dolara.

A zahvaljujući rastu prinosa na američke državne obveznice, dolar poslednjih dana na valutnim tržištima jača. Njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, dostigao je jutros 91,07 bodova, najviši nivo u tri meseca, dok je juče u ovo doba iznosio 90,37 boda.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti skočio s jučerašnjih 107,75 na 108,85 jena, najviši nivo u dva meseca.

Američka valuta ojačala je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,2210 dolara, najniži nivo od početka marta, dok je juče u ovo doba iznosila 1,2275 dolara.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Srednji kurs 118,1870 dinara za evro
Next Wall Street: Oprezno trgovanje, indeksi stagniraju

You might also like

Australija prodaje bitcoine vredne oko 13 miliona US dolara

Vlada australijske pokrajine Victoria je odlučila da na aukciji proda velike količine bitcoina koje je policija zaplenila od on-line dilera droge.

U novembru novo deljenje bitcoina?

Nakon što se u avgustu varijanta “Bitcoin Cash” odvojila od glavnog bitcoina, stručnjaci najavljuju da bi zbog ograničene blockchain tehnologije u novembru moglo doći do novog odvajanja. 

Dinar raste, srednji kurs u ponedeljak 118,62

Dinar će u ponedeljak, 29. januara, ojačati prema evru za 0,1 odsto u odnosu na petak i zvanični srednji kurs iznosiće 118,6244 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply