Ove države će uskoro imati sopstvene kriptovalute

Ove države će uskoro imati sopstvene kriptovalute

Da li je bolje trgovati nacionalnim ili privatnim kriptovalutama? Evo kakav je stav Nacionalne banke Švajcarske.

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni za Telegraf ove nedelje nam objašnjava kako svetske banke gledaju na kriptovalute.

U nedavnom intervjuu je gospođa Andrea Mehler, član borda direktora SNB (Swiss National Bank) izjavila da su privatne digitalne valute bolje od bilo koje valute koju emituje država. Pored toga, kriptovalute su manje rizične za upotrebu. Naravno, gospođa Mehler je govorila sa stanovišta SNB.

Postoje digitalne valute koje već emituju države ili su najavile njihovo emitovanje. Za sada je reč o sledećih osamnaest država: Portugalija (CryptoEscudo – CESC), Nemačka (Deutsche eMark – DEM), Island (Auroracoin – AUR), Španija (Pesetacoin – PTC), Grčka (GreeceCoin), Škotska (Scotcoin), Kipar (Aphroditecoin), Irska (IrishCoin), Rusija (CryptoRuble – u tolu), Švedska (eKrona – KRN), Kina (u najavi), Holandija (eGulden – EFL), Izrael (Isracoin – ISR), Singapur (za sada neuspeo pokušaj), Kirgistan (u najavi), Ekvador (Sistema de Dinero Electronico), Palestina (Palestinian pound – u najavi), Kanada (Maplecoin). Pored navedenih država i narod Lakota u SAD je emitovao svoju kriptovalutu (Mazacoin – MZC).

Andrea Mehler je u Cirihu izjavila da državna digitalna valuta koju emituje centralna banka nije neophodna da bi se obezbedio efikasan sistem bezgotovinskih plaćanja u maloprodaji koje obični građani najviše koriste. Vladina kriptovaluta bi olakšala građanima prenos novca sa računa jedne banke na račun druge banke ukoliko bi posumnjali da se banka u kojoj drže novac nalazi u teškoćama.

To bi bila prednost nacionalne kriptovalute ali bi, pokazuju studije, to dovelo do rizika u pogledu finansijske stabilnosti. U slučaju emitovanja nacionalne digitalne valute centralna banka bi zapravo emitovala dve paralelne valute: klasičnu i digitalnu i morala bi da vodi računa o usaglašenosti monetarnih politika za obe valute.

Imajući u vidu specifičnosti kriptovaluta koje se vode sopstvenim zakonitostima ovakav sistem bi mogao biti problematičan. Stav Nacionalne banke Švajcarske je da neće izdavati nacionalnu digitalnu valutu i da će prihvatati privatne kriptovalute koje nisu konkurencija klasičnim valutama.

Vratimo se na pitanje da li su kriptovalute novac ili roba? Iako ih većina korisnika smatra novcem, digitalne valute ipak ne poseduju sve osobine novca.

Švajcarska je oduvek bila ponosna na svoju nezavisnost, neutralnost i originalnost. Izložena pritiscima od strane poreskih vlati pre svega SAD a zatim i EU morala je da promeni svoju tradicionalnu politiku tajnosti ulagača i uloga, po čemu su švajcarske banke poznate.

Široko prihvatanje kriptovaluta u Švajcarskoj omogućava stvaranje novog modela poslovanja koji se zasniva na prometu privatnih digitalnih valuta. Iz tih razloga je Švajcarska postola centar svetskog razvoja biznisa sa digitalnim valutama i mnoge firme koje emituju privatne kritpovalute imaju sedište upravo u Ženevi. Da li će Švajcarska pomoću privatnih digitalnih valuta uspeti da stvori novi model poslovanja ostaje da se vidi.

Izvor: GdeInvestirati/Telegraf
Previous Drastično smanjene kineske investicije u SAD
Next Srednji kurs danas 118,2204 dinara za evro

You might also like

Evropske berze: Ulagači na oprezu na početku nedeljnog trgovanja

Na evropskim berzama u ponedeljak ujutro trguje se oprezno jer su ulagače pokolebali slabi poslovni rezultati nekoliko kompanija, kao i pad cena akcija na azijskim tržištima.

Evropske berze podstaknute poslovnim rezultatima kompanija

Na evropskim berzama u četvrtak ujutro su cene akcija porasle, najviše u finansijskom i naftnom sektoru, zahvaljući boljim nego što se očekivalo poslovnim rezultatima niza kompanija.

Svetske berze 0 Comments

Azijske berze porasle peti dan zaredom

Na azijskim berzama u četvrtak su cene akcija porasle peti dan zaredom, najviše na kineskim tržištima, jer su ulagače ohrabrile najave novih podsticajnih ekonomskih mera Pekinga, što je ublažilo strahove od posledica trgovinskog

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply