Svetska banka poručuje: Raste jaz između bogatih i siromašnih

Svetska banka poručuje: Raste jaz između bogatih i siromašnih

U nedavnom izveštaju Svetske banke navodi se da su pobednici u novim ekonomskim previranjima i tehnološkoj revolucij, radnici koji dobijaju platu i najnaprednije kompanije u najbogatijim zemljama Evropske Unije.

Sve više Evropljana je siromašno, a nezaposlenost raste u nekim od najteže pogođenih područja na kontinentu.

U izveštaju se navodi da 10% najsiromašnijih Evropljana pretrpelo pad zarada od 7%, a da je 10% najbogatijih u Uniji doživelo rast primanja od 66%.

„Evropska Unija se proširuje“, zaključuje se, „ali sami Evropljani nisu ujedinjeni“.

Ovakva situacija izaziva uznemirujući osećaj već viđenog. Sredinom 90-tih godina prošlog veka, u Latinskoj Americi je rastući jaz između bogatih i siromašnih, kako u prihodima, tako i u obrazovanju, ugrozio stabilnost demokratskih institucija. To je bilo pre interneta, pre tehnološke transformacije, pre ubrzanja koncentracije globalnog kapitala na račune šačice pojedinaca.

KO JE KRIV?

U izveštaju Svetske banke krivica se svaljuje prvenstveno na tehnološka dostignuća koja iz korena menjaju tržišta proizvoda, kao i tržišta rada, a koja širom otvaraju vrata za kvalifikovane radnike (samo pitajte bilo koju evropsku firmu, koje ovih dana očajnički traže kodere i softverske inženjere), ali i na kompanije koje proizvode nove tehnologije.

U međuvremenu, manje kvalifikovani radnici, fizički radnici i starije, konzervativnije firme zaostaju.

„Zbog toga, zaostaju zemlje koje svojim građanima pružaju manje mogućnosti da izgrade relevantne veštine, a i ne obezbeđuju dovoljno podsticajno okruženje za uspeh preduzeća.“

Svetska banka beleži da je potražnja za fizičkim radnicima od 2003. godine do danas opala za 15%, uporedo sa ekvivalentnim porastom potražnje za analitičkim i kreativnim zanimanjima, što je trend za koji se kaže da će se sve brže kretati. Preporučuje se da bi vlasti trebalo da budu fokusirane na edukaciju radnika i na pripremanje istih za nove poslove na tržištu koje se brzo menja.

Jaz je naročito značajan među zemljama južne i severne Evrope, posebno kada se radi o stopi produktivnosti, koja je usporila dva puta brže na jugu nego na severu.

Paralele sa Južnom Amerikom su naročito upečatljive. Forin polisi je 1997. godine pisao da bi lideri zemalja u regionu trebalo da se usredsrede na reformu „očajno loših školskih sistema“.

Svetska banka je u svom izveštaju o Evropi donela isti takav zaključak. „Niskokvalitetno obrazovanje u određenim regionima i zemljama EU takođe stvara ekonomsku i socijalnu podelu između najbogatijih i najsiromašnijih“, zaključuje se, uz napomenu da u polovini zemalja EU, više od 20% 15-godišnjaka poseduje samo osnovne sposobnosti pismenosti i matematike.

U izveštaju se zagovaraju „radikalna poboljšanja“ u obrazovnim sistemima kako bi se mlađi naraštaji pripremili na jaku konkurenciju na tržištu rada i kako bi se začarani krug siromaštva prekinuo.

Takođe se preporučuje reforma opterećujućih regulatornih sistema, naročito u zemljama južne Evrope, gde birokratija „obeshrabruje rast preduzeća i onemogućava im da stvaraju nove poslove i da privlače strane direktne investicije“.

Izvor: GdeInvestirati/Forbs, BIZLife
Previous Rimex kupio Transpetrol iz Sečnja za oko 80 miliona dinara
Next Dinar oslabio, srednji kurs 118,4069

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala u februaru

Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru je bila manja za 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2016. godine je pala za 8,2

Tema dana 0 Comments

Radnicima PKB-a otpremnine od 450 evra po godini staža

Javni poziv za privatizaciju PKB-a mogao bi da bude raspisan do 15. avgusta, a radnicima tog preduzeća se nude otpremnine od 450 evra po godini staža, piše “Politika”.

Najvažnije vesti 0 Comments

Putin pozvao velike proizvođače nafte da zamrznu nivo proizvodnje

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je velike proizvođače nafte, da na sastanku krajem ovog meseca, dogovore zamrzavanje nivoa proizvodnje, rekavši da bi to bila “ispravna odluka za svetsku ekonomiju”.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply