Naučio da pravi torbe i pokrenuo biznis

Naučio da pravi torbe i pokrenuo biznis

Imao je ideju da sebi šije garderobu. Na Internetu je naučio neophodno,  jer je kurs šivenja bio prevelik izdatak.

Ipak, umesto pantalona počeo je da pravi torbe. Slučajno! Prijatelji su se zainteresovali za njegov radi i krenule su narudžbine. Tako je Miladin Eraković postao zanatlija koji ručno proizvodi torbe, a svoj brend i online prodavnicu nazvao je Mikiki Bagz.

“Počeo sam zaista od nule. Tada sam bio student koji je radio u omladinskim organizacijama. Drugog poslovnog fokusa nisam imao. Mašinu za šivenje kupio sam kao sredstvo koje bi me oslobađalo od stresa, a uz to da bih mogao sebi da napravim neke fine pantalone, jer je ipak san svakog dečaka da sam sebi pravi garderobu. Prva mašina koju sam kupio bila je za kućnu upotrebu. Nisam ništa znao o njoj. Desetak dana sam umeo samo da je uključim i isključim i da umrsim sav konac. Kada sam savladao tehnički deo, ostalo je da naučim kako se zapravo šije”. 

Foto: bizlife

Foto: bizlife

Miladin kaže da je veoma ponosan što je potpuno sam, koristeći internet, naučio da šije. Možda zvuči jednostavno i lako, ali daleko da je tako bilo.

“Ljudi koji šiju obično su imali nekog u porodici od koga su učili, ili su išli na kurseve. Taj proces neko vodi, govori kako se radi, kakve tehnike treba da se koriste, kakvi materijali postoje. Ništa od toga nisam znao. Čak mi je i kurs šivenja bio preveliki izdatak. Nije bilo druge nego da sam sebe naučim. Napravio sam svoj program – kurs. Odlučio sam da iskoristim znanje nauke koju sam studirao, andragogije i pomognem sebi u ovom izazovu. U fokusu andragogije je razvoj pojedinca, svih njegovih kapaciteta, želja, potreba kroz učenje”.

U početku je učio da šije garderobu i to je potrajalo. Nije Miladin žurio, jer je njegov  cilj bio da se kroz posao oslobodi stresa, a ne da dodaje novi.

“Torbe sam počeo da pravim slučajno. Prva koju sam sašio bio je ranac. Zapravo sam hteo da napravim ranac, ali konačan proizvod i nije baš tako izgledao. Bio je, pak, dovoljno inspirativan da me motiviše da sledećeg puta napravim mnogo bolju verziju svoje zamisli. Ovi pokušaji i greške zainteresovali su moje prijatelje, mnogo više nego garderoba, pa su izrazili želju da i njima napravim nešto. Tada sam najviše naučio, to je ono što je napravilo’Mikiki Bagz’”.

Bilo je tu i uspeha i padova. Miladin kaže da nije siguran da su prijatelji u početku nosili torbe u javnosti, ali je za njega to predstavljalo dragoceno iskustvo. Naučio je kako se radi za druge ljude, za tuđa očekivanja i želje.

“Učio sam i proučavao razne modele, pravio ih po nekoliko puta dok ne uspem i bivao sve bolji i bolji. Onda sam počeo da pravim i za prijatelje prijatelja i porodicu. Tada još uvek iz hobija, ali sa idejom da u nekom momentu svoj rad prikažem na internetu. Napravio sam blog i tu okačio svoje najbolje modele, čekajući reakcije ljudi. Nije to bio bum, već je krenulo sporo, lagano, ali je išlo. Možda sam malo bio iznenađen, ali srećan do neba. Danas sam iskusni zanatlija, ponosni vlasnik profesionalnog online shop-a na adresimikikibagz.com,  a izrada vrhunskih torbi je moj jedini posao”. 

Ulaganja su bila postepena. Prva mašina je koštala nekoliko hiljada dinara i na njoj se učio. Prvu industrijsku mašinu kupio je znatno kasnije kada je potpuno ovladao svojim zanataom.

“Rad sam počeo kod kuće, a proizvode sam izlagao na besplatnoj bloging platformi. Kasnije sam počeo da koristim kožu koja zahteva specijalne alate koje ranije nisam imao. Postepeno je dolazilo toliko narudžbina da nisam bio u stanju da odgovorim na sve iz stana u kome sam živeo.  Krenuo sam u potragu za radionicom. Tako dolazim do prve, pa do druge garaže u kojoj danas stvaram i radim, ponekad dan i noć bez prestanka. Napravio sam profesionalni web-shop koji takođe sam održavam. Sam raspolažem svojim vremenom i bavim se poslom u kome je svaka torba nov uzbudljiv projekat, a to nema cenu”.

Miladin kaže da je zamišljao da će se njegov posao sastojati od toga da napravi torbu, a onda je proda. Međutim, iznenadilo ga je koliko je posla zapravo bilo.

“Odjednom sam postao čovek za sve – od zamene ulja na motoru mašine, preko opipavanja i razgledanja kože i svile, administrativnih zavrzlama, saradnje sa pozamanterijama, limarima, drugim zanatlijama, do podučavanja ljudi kako se koristi online prodavnica. Ništa mi nije bilo teško. Uživao sam jer je sve to bilo za moju dobrobit i tek sada razumem da praviti torbe znači upravo sve ovo”. 

Principi kojih se u poslu drži su kvalitet, vrhunska izrada i ispunjena očekivanja. Kaže da su njegovi proizvodi “otvoreog dizajna”.

“Naravno da neko može kupiti istu torbu kao što je prikazana na sajtu, ali ja uvek kupce ohrabrujem da u otvorenom razgovoru dorade ono što žele da kupe. Pre izrade se dogovaramo o boji, materijalu, veličini, o svim detaljima koji su potrebni da kupac bude zadovoljan. To je razlog zbog kog malo torbi imam na stanju. Torbe pravim ručno, od skice, preko izrade do pakovanja i slanja. Danas uglavnom radim s vrhunskom kožom, po pristupačnim cenama. U svaku torbu ugrađujem mnogo posvećenosti, truda i ljubavi”.

Na njegove proizvode se teško naleti, svrati i pogleda. On mora do dopre do ljudi i prikaže im šta proizvodi i šta od njega mogu da poruče.

“Moram da ih uverim da nisam prevara sa interneta, da im pokažem da sam čovek koji likom i delom stoji iza svega toga, da to što radim, radim jer volim i da ću svakom od njih posvetiti dovoljno pažnje da dobiju baš ono što su želeli, koliko god vremena da je potrebno”. 

Miladin planira da pored online prodavnice  napravi i showroom ili neki drugi oblik prostora gde bi izlagao proizvode. Verovatno da bi proširenje proizvodnje bio dobar korak, ali to će sačekati neko vreme.

“Za svaki uspeh potrebno je uložiti mnogo rada. Prečica nema i tu se ne bi trebalo zavaravati”, smatra on.

Izvor: BIZLife Piše: Tanja Njegomir
Previous Surčinci i dalje najplaćeniji
Next Credit Agricole Grupa: Prihod u 2017. 6,4 mlrd evra

You might also like

Preduzetništvo 0 Comments

Dušan Vujović: Početnici u biznisu neće plaćati poreze u 2018.

Početnici u poslu već od naredne godine mogli bi da zaborave na poreske obaveze u prvoj godini poslovanja, taj predlog podržao je ministar finansija Dušan Vujović.

Preduzetništvo 0 Comments

Veća zarada: Uzgajanje životinja na otvorenom

Niska otkupna cena tovljenika i velika ulaganja u moderne farme, navode sve više stočara koji razmišljaju o većoj zaradi da se okrenu odgoju životinja na otvorenom.

Preduzetništvo 0 Comments

Kako do velike zarade od sleza i žalfije?

Za gajenje lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra, ali prihod doseže i do 6.500 evra po hektaru.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply