Minimalna zarada i dalje ispod minimalne potrošačke korpe

Minimalna zarada i dalje ispod minimalne potrošačke korpe

Raz­li­ka ko­ja od 1. ja­nu­a­ra, po­sle po­ve­ća­nja neo­po­re­zi­vog de­la za­ra­da, osta­je po­slo­dav­ci­ma – oko 3.300 di­na­ra, mo­že bi­ti is­ko­ri­šće­na za po­ve­ća­nje pla­ta, ali i za no­ve in­ve­sti­ci­je.

No­va mi­ni­mal­na ce­na ra­da za za­po­sle­ne od 1. ja­nu­a­ra iz­no­si 143 di­na­ra i ve­ća za oko 13 di­na­ra u od­no­su na pret­hod­nu 2017. go­di­nu. Mi­ni­mal­nu za­ra­du u Sr­bi­ji do­bi­ja oko 350.000 rad­ni­ka i oni će u 2018. go­di­ni pri­ma­ti za oko 2.202 di­na­ra vi­še ne­go la­ne, od­no­sno me­seč­no 24.882 di­na­ra.

Či­nje­ni­ca je, s dru­ge stra­ne, da po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da za oko 10 od­sto ni bli­zu ne mo­že da po­kri­je ni tro­ško­ve mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe ko­ja je kra­jem ok­to­bra pro­šle go­di­ne iz­no­si­la 36.369,35, a ka­mo­li pro­seč­ne od  69.943,28 di­na­ra.

Isto­vre­me­no je, iz­me­na­ma Za­ko­na o po­re­zu na do­ho­dak gra­đa­na do­šlo i do po­ve­ća­nja  neo­po­re­zi­vog de­la za­ra­da sa 11.700 na 15.000 di­na­ra. Isti za­kon  pred­vi­đa da po­čet­ni­ci u bi­zni­su od no­ve go­di­ne mo­gu da ostva­re pra­vo na oslo­ba­đa­nje od pla­ća­nja po­re­za na osnov­nu za­ra­du i to se od­no­si na za­ra­du  pred­u­zet­ni­ka i naj­vi­še de­vet no­vo­za­po­sle­nih u nje­go­voj fir­mi.

No­vi­na je i da je do 2019. go­di­ne pro­du­žen rok za već po­sto­je­će olak­ši­ce pri­li­kom za­po­šlja­va­nje ko­je omo­gu­ća­va­ju ga­zda­ma pra­vo na po­vra­ćaj od 65 do 75 od­sto pla­će­nog po­re­za na za­ra­du u za­vi­sno­sti od bro­ja no­vo­za­po­sle­nih.

Iako će se ove me­re od­ra­zi­ti na sma­nje­nje pri­li­va pa­ra u bu­džet re­pu­bli­ke za 7,5 mi­li­jar­di di­na­ra i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va za 4,9 mi­li­jar­di, cilj je da se na ovaj na­čin sma­nji rad na cr­no. Po­slo­dav­ci tvr­de da će se ove me­re  si­gur­no od­ra­zi­ti na sma­nje­nje si­ve eko­no­mi­je, od­no­sno pri­ja­vlji­va­nje rad­ni­ka i pla­ća­nje do­pri­no­sa za PIO, jer će im op­te­re­će­nje na za­ra­de sa­da bi­ti ne­u­po­re­di­vo ma­nje.

Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić, član So­ci­jal­no-eko­nom­skog sa­ve­ta, ka­že da je dr­ža­va is­pu­ni­la obe­ća­nje, s jed­ne stra­ne po­ve­ća­la je op­te­re­će­nje ga­zda­ma kroz ve­ću mi­ni­mal­nu ce­nu ra­da, ali je s dru­ge po­ve­ća­la i neo­po­re­zi­vi deo za­ra­de što po­slo­dav­ci­ma mno­go zna­či.

– Ve­ru­jem da će ve­ći­na onih ko­ji su do sa­da no­vac od ga­zde do­bi­ja­li na ru­ke bi­ti pri­ja­vlje­ni, što će po­ve­ća­ti broj za­po­sle­nih, ali i pri­liv pa­ra u ka­su PIO fon­da po osno­vu do­pri­no­sa. Raz­li­ka ko­ja sa­da osta­je po­slo­dav­ci­ma od oko 3.300 di­na­ra iz­me­đu 11.700 i 15.000 di­na­ra, mo­že da bu­de is­ko­ri­šće­na za po­ve­ća­nje pla­ta , ali i za no­va ula­ga­nja – ka­že Ata­nac­ko­vić.

Či­nje­ni­ca je, me­đu­tim, da će po­slo­dav­ci zbog ovog po­ve­ća­nja neo­po­re­zi­vog de­la za­ra­da svo­jim rad­ni­ci­ma mo­ra­ti da iz­da­ju no­ve ugo­vo­re o ra­du ili anek­se sta­rih. S tim što u tim pa­pi­ri­ma za­ra­da za­po­sle­nog uop­šte ne mo­ra da bu­de ono­li­ka ko­li­ko je dr­ža­va mak­si­mal­no od­re­di­la. Na­pro­tiv. To je za­to što su po­je­di­ni ugo­vo­ri o ra­du za­klju­če­ni na bru­to, a ne­ki na ne­to pla­tu.

Oni­ma ko­ji ima­ju ugo­vo­re­nu ne­to za­ra­du, ovo po­ve­ća­nje ne­će mno­go zna­či­ti, dok će ne­što vi­še pa­ra do­bi­ti oni ko­ji ima­ju ugo­vor na bru­to pla­tu.

Raz­li­ka od 3.300 di­na­ra, mo­že se se vi­de­ti i na pri­me­ru bru­to za­ra­de od 50.000 di­na­ra s po­re­zom. Od ovog ja­nu­a­ra od tog iz­no­sa od­u­zi­ma se 15.000 di­na­ra ko­li­ki je neo­po­re­zi­vi deo za­ra­de, pa je osno­vi­ca za ob­ra­čun 35.000 di­na­ra. Ka­da se na tu osno­vi­cu ra­ču­na po­rez na za­ra­du od 10 od­sto, od­no­sno od­bi­je 3.500 di­na­ra, do­bi­je se 31.500 di­na­ra, što je ne­to za­ra­da rad­ni­ka.

Izvor: GdeInvestirati/Politika
Previous Najniža nezaposlenost u Kanadi od 1976. godine
Next Azijske berze: MSCI Asia Pacific Index blizu rekordnih nivoa

You might also like

Industrija 0 Comments

Ministarstvo privrede traži stečaj za Azotaru

Ministarstvo privrede predložilo je pokretanje stačajnog postupa za pančevačku “Azotaru”.

Transport 0 Comments

Fiat 500L sve manje interesantan strancima

Proizvodne linije i montažne trake u kompaniji Fiat Chrysler automobili Srbija ponovo su zaustavljene.

Transport 0 Comments

Prošlogodišnja dobit Aerodroma Nikola Tesla veća od 25 miliona evra

Beogradski Aerodrom Nikola Tesla u prošloj godini je ostvario rekordne poslovne rezultate treću godinu zaredom, nakon što je rast prometa putnika podržao rast dobiti, rekao je v.d. direktora kompanije Saša

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply