Svetski privredni rast u usponu, ali ponovo preti dužnička kriza

Svetski privredni rast u usponu, ali ponovo preti dužnička kriza

Skoro deset godina od bankrota banke Lehman Brothers, svetska privreda je u usponu i taj trend bi trebalo da bude nastavljen i 2018., ali se ponovo javlja avet dužničke krize.

Svi znaci su pozitivni. SAD bi 2018. godine trebalo da nastave s privrednim rastom, kao i Kina, dok je Brazil izašao iz recesije, a i zona evra je zabeležila dobre privredne rezultate.

“Kriza koja je pogodila naš kontinent je sada iza nas. Privredni rast nam uliva nadu u ekonomsku održivost”, nedavno je izjavio evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.

Međunarodni monetarni fond i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj za 2018. predviđaju svetski rast od 3,7 odsto s optimizmom koji poslednjih deset godina nije bio toliko prisutan. France presse je ocenio da taj optimizam predstavlja kontrast s pesimizmom koji je pre skoro godinu dana lebdeo zbog britanskog istupanja iz Evropske unije i izbora američkog predsednika Donalda Trumpa s protekcionističkim programom.

Međunarodne institucije pokušavaju, ipak, da ublaže opšti entuzijazam, pozivajući države da iskoriste dobar period i zakrpe tamo gde treba, što je u nekoliko navrata rekla generalna direktorka MMF-a Christine Lagarde. Prema njenim rečima, vreme je za reforme koje će omogućiti da se bolje podnesu predstojeće oluje.

Opasnost od nove krize nije isključen, jer su MMF, OECD i brojni ekonomisti umnožili upozorenja zbog rastućeg duga u privatnom sektoru, dok američke savezne rezerve (Fed) i Evropska banka za razvoj kontinuirano prilagođavaju svoju ekonomsku politiku trenutnoj situaciji.

“Dug domaćinstava i preduzeća dostigao je rekordni nivo u mnogim zemaljama”, naveo je OECD i dodao da su mnoga preduzeća u nekim zemljama u razvoju previše zadužena i imaju teškoće da otplate dug kada kamatne stope rastu. OECD je ocenio da to može da predstavlja ubuduće značajan problem jer kad velika firma ima veliku dug obaveza je države da joj pomogne i na taj način dug iz privatnog sektora prelazi u javni sektor.

Prema oceni France presse-a, virtuelna valuta bitcoin, čija je vrednost skočila od početka godine, izazvala je zabrinutost na tržištu, jer je zabeležno da kupci ulaze u dugove da bi je nabavili.

Ekonomistkinja Anjes Benasi-Kere je rekla da ne veruje da fenomen bitcoina može da destabilizuje tržište, pozivajući ipak na oprez jer se tako govorilo o kreditima za nekretnine koji su izazvali svetsku krizu.

Izvor: GdeInvestirati/Beta
Previous Zorana Mihajlović: Izgradnja jeftinih stanova počinje do maja 2018.
Next Počinje prijava za sredstva iz IPARD fondova EU za kupovinu poljoprivredne mehanizacije

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Nemačka: Nezaposlenost pala na 5,8 odsto

Savezna agencija za rad je saopštila danas da je stopa nezaposlenosti u Nemačkoj u martu opala na 5,8 odsto, šest meseci pre parlamentarnih izbora.

Najvažnije vesti 0 Comments

Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec 2016, objavio je danas Republički

Tema dana 0 Comments

Britanska vlada predstavila post-bregzitovski plan za industriju

Britanska vlada je predstavila novi, post-bregzitovski intervencionistički pristup za uravnoteženje svoje ekonomije zasnovane pretežno na uslugama, koji, kako ocenjuje agencija Rojters, predstavlja prekid sa tradicionalnom lese-fer politikom nemešanja države u

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply