Beograd ponovo traži partnera za Sava Centar

Beograd ponovo traži partnera za Sava Centar

Najveći kongresni centar u Srbiji, beogradski Sava Centar, ponovo je ponuđen investitorima, kako bi se našao partner za rekonstrukciju i upravljanje.

Nakon što prvi javni poziv za pronalaženje partnera objavljen prošle godine nije uspeo, Grad Beograd je, kako je i najavljeno, dao novu šansu ulagačima. Da li će ovaj put epilog biti drugačiji, biće poznato najranije početkom marta.

I ovoga puta, ponuđeno je osnivanje zajedničkog privrednog društva radi rekonstrukcije i upravljanja kogresnim centrom, u kome bi Grad Beograd bio vlasnik 51% kapitala, a privatni partner preostalih 49%. Grad Beograd bi, kako je navedeno, u kapital zajedničkog društva uložio isključivo imovinu, dok bi partner bio dužan da uloži odgovarajuća finansijska sredstva, u skladu sa svojom ponudom.

Pod rekonstrukcijom Sava Centra podrazumeva se kompletno renoviranje kongresne infrastrukture sa posebnim akcentom na mogućnost izgradnje novih sadržaja, dok upravljanje zahteva profesionalni menadžment sa iskustvom u upravljanju kongresnim centrima slične veličine.

Pravo na prijave tako, imaju potencijalni partneri koji su ostvarili poslovne prihode u prethodnoj finansijskoj godini od najmanje 20 mil EUR i koji će obezbediti rukovodioce sa najmanje 10 godina iskustva, od čega 5 na poslovima upravljanja kongresnim centrom.

U izboru, Grad Beograd će spovesti dvostepeni postupak. U prvoj fazi potencijalni partneri treba da dostave odgovarajuće dokaze o ispunjenosti uslova, dok u drugoj fazi oni, koji su prema oceni Konkursne komisije ispunili uslove, treba da, najkasnije do 28. februara, dostave finansijsku ponudu, odnosno iznos ulaganja u rekonstrukciju centra, biznis plan za period od 10 godina, te plan rekonstrukcije.

Od potencijalnih partnera se, kako se dodaje, očekuje da preuzmu određen broj zaposlenih u JP Sava Centar, dok Grad Beograd preuzima obavezu rešavanja broja preostalih radnika.

Podsetimo, prvi krug kvalifikacija na prvom javnom pozivu prošle su dve ponude – kompanije Delta Holding i ponuda konzorcijuma Aerodrom Nikola Tesla, Energoprojekt Holding i Javno preduzeće Beogradski sajam. Niko od njih, međutim, nije dostavio obavezujuću ponudu, iako je rok za to nekoliko puta prolongiran.

Prethodno su, na neobavezujući javni poziv iz marta 2016. pristigla 3 plana, kada se osim pomenutih zainteresovanih ulagača javila i slovenačka firma GGE ESCO, čija je ponuda, međutim, označena kao nekompletna.

Delta Holding je svojevremeno ponudio da u obnovu uloži 12,5 mil EUR, dok bi još 12,5 mil EUR obezbedio sam Sava Centar, i to iz kredita. Objekat bi bio zatvoren samo godinu dana zbog rekonstrukcije i opremanja, a prvi prihod bi se mogao očekivati posle četiri godine. Ipak, predlagali su i da se podela vlasništva nad Sava Centrom ugovori naknadno.

Aerodrom Nikola Tesla je, sa druge strane, bio spreman da sa partnerima uloži 30 mil EUR, ali uz uslov da gradska uprava namiri sva dugovanja i odrekne se dobiti prvih 12 godina poslovanja, dok se ne povrate uložena sredstva. Nakon toga u gradsku kasu slivalo bi se 35% prihoda. Pored postojećih 69.300 kvadrata, bilo bi podignuto još 50.000 m2 – kula od 25 do 30 spratova, u čijem sastavu bi se nalazio šoping mol, poslovni prostor i hotel, dok bi poslednja tri sprata bila otvorena za posetioce.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je nedavno će Grad početi rekonstrukciju Sava Centra ako niko drugi ne bude zainteresovan za to, i da će se raditi kroz faze, ako ne bude dovoljno novca za ceo projekat.

Izvor: GdeInvestirati/eKapija
Previous Mesečni izdaci domaćinstava u Srbiji veći od primanja
Next Lidl gradi još jedan supermarket

You might also like

Primeri iz prakse 0 Comments

Nije dobio podršku države, a sada pravi jedinstvene ekološke brikete

Prilikom pokretanja biznisa proizvođač jedinstvenih ugljenih briketa nije imao podršku države ni pored ekološkog i finansijskog potencijala.

Makroekonomija 0 Comments

Svetska banka snizila prognozu rasta Srbije za 2017.

U svom najnovijem izveštaju za Evropu i Centralnu Aziju, Svetska banka smanjila je projekciju rasta srpskog BDP-a sa 3% na 2,3% godišnje.

Kompanije 0 Comments

Privatizacija Galenike pred neuspehom, sporni dugovi prema poveriocima i broj zaposlenih

Pokušaj privatizacije Galenike najverovatnije neće uspeti, jer strateški partner, rusko-britanski konzorcijujm, nije postigao dogovor o preuzimanju dugovanja koje ta farmaceutska kompanija ima prema komercijalnim bankama.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply