Bitcoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Bitcoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Vrednost bitcoina ove godine udvostručila se četiri puta.

Početkom januara vredeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vredeo čak 17.000 dolara.

Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitcoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta.

Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitcoina više podseća na maniju sakupljanja, piše Atlantic. Zašto je bitcoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji?

Američki list daje odogovor: Definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cenu i vrednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.

U dokumentu “Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta” (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitcoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo samo zato što vide da njegova cena raste.

“Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta”, pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: Cena će rasti zato što je upravo porasla!

Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao “teorija veće budale”.Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitcoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali – za novac. Blumberg je u novembru preneo da je na mreži bilo više pretraga termina “kupovina bitcoina” nego “kupovina zlata”. Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dve slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mestu najpopularnijih aplikacija.Ljudi koji ih skidaju verovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantic.

“Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz”, kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets.

Izvor: GdeInvestirati/TheAntlantic.com, Blic
Previous Nema zapošljavanja, ali ima većih plata, penzija i bonusa za bezbednjake
Next Iran Air uskoro uvodi avioliniju od Teherana do Beograda

You might also like

Evro danas 120,28 dinara

Dinar je danas oslabio 0,1 odsto prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji devizni kurs je 120,2835 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Najvažnije vesti 0 Comments

Beogradska berza: Blagi pad indeksa u septembru, Halkbank dominirao tržištem

Septembar je doneo blagi rast prometa na Beogradskoj berzi u odnosu na avgust, dok je indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, oslabio 0,7% na 720,8 poena.

Svetske berze 0 Comments

Evropske berze: Indeksi u padu, investitori čekaju vesti o Brexitu

Na evropskim akcionarskim tržištima u utorak ujutro najvažniji indeksi bili su u minusu zbog opreza investitora koji čekaju objavu planova britanske premijerke Therese May o njenim planovima vezanim uz Brexit.

1 Comment

  1. Marko Petrovic
    December 14, 13:11 Reply
    Ja sam upravo platio 1200 e za masinu koja trenutko kopa 380 dolara mesecno. Kad odbijem trosak struje od 6000 dinara ostaje 320 mesecno. Za 5-6 meseci se javim ponovo ovde kad budem planirao da prodam sve sto sam iskopao da vratim ulozeno.

Leave a Reply