Bitcoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Bitcoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Vrednost bitcoina ove godine udvostručila se četiri puta.

Početkom januara vredeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vredeo čak 17.000 dolara.

Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitcoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta.

Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitcoina više podseća na maniju sakupljanja, piše Atlantic. Zašto je bitcoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji?

Američki list daje odogovor: Definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cenu i vrednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.

U dokumentu “Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta” (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitcoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo samo zato što vide da njegova cena raste.

“Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta”, pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: Cena će rasti zato što je upravo porasla!

Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao “teorija veće budale”.Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitcoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali – za novac. Blumberg je u novembru preneo da je na mreži bilo više pretraga termina “kupovina bitcoina” nego “kupovina zlata”. Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dve slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mestu najpopularnijih aplikacija.Ljudi koji ih skidaju verovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantic.

“Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz”, kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets.

Izvor: GdeInvestirati/TheAntlantic.com, Blic
Previous Nema zapošljavanja, ali ima većih plata, penzija i bonusa za bezbednjake
Next Iran Air uskoro uvodi avioliniju od Teherana do Beograda

You might also like

Dinar ojačao, u petak 122,72 dinara za jedan evro

Dinar je ojačao 0,1 odsto prema evru i zvanični srednji kurs za petak iznosi 122,7161 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

Bakar uzleteo na krilima jačeg kineskog uvoza

Cena bakra je uzletela na troipolgodišnji maksimum, jer je rastući kineski uvoz tog metala podgrejao nadu da će doći do još snažnije potražnje iz Kine.

Evropske berze: Severnokorejska raketa zabrinula ulagače

Na evropskim berzama u petak ujutro cene akcija blago su pale jer je sklonost ulagača prema riziku oslabila nakon što je Severna Koreja lansirala novu balističku raketu koja je preletela severni Japan.

1 Comment

  1. Marko Petrovic
    December 14, 13:11 Reply
    Ja sam upravo platio 1200 e za masinu koja trenutko kopa 380 dolara mesecno. Kad odbijem trosak struje od 6000 dinara ostaje 320 mesecno. Za 5-6 meseci se javim ponovo ovde kad budem planirao da prodam sve sto sam iskopao da vratim ulozeno.

Leave a Reply