Smanjenje nameta na rad malo, ali dobrodošlo

Smanjenje nameta na rad malo, ali dobrodošlo

Smanjenje nameta na rad je mera koja se privrednicima obećava već nekoliko godina, a koju oni traže barem 10 godina unazad.

Prema najavama premijerke Ane Brnabić izgleda da bi se to smanjenje konačno moglo i ostvariti od naredne godine. I mada je bilo obećanja kako to neće biti samo “jedan, dva odsto, već će se raditi o stimulativnim procentima, odnosno sumi novca koja će značiti svakom poslodavcu”, izgleda da će ipak biti smanjenje za dva procentna poena, sa 64 na 62 odsto na prosečnu platu. U obraćanju članovima Američke privredne komore ona je istakla da postoji prostor za smanjenje u bruto dva delu plate, što se odnosi na doprinose na teret poslodavca pri tome apostrofirajući doprinose za nezaposlenost. Ona je istakla da “Nacionalna služba za zapošljavanje ima višak sredstava i da bi mogla biti efikasnija u sprovođenju obuka”.

Doprinos za nezaposlenost na teret poslodavaca iznosi 0,75 odsto koliko je i trošak za ovaj doprinos na teret zaposlenog. Na teret poslodavca se takođe isplaćuje i 12 odsto doprinosa za PIO i 5,15 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje. Inače NSZ je u budžetu za 2017. dobila 4,9 milijardi dinara.

Vlada se pre manje od mesec dana takođe obavezala poslodavcima prilikom podizanja minimalne cene rada da će povećati neoporezivi deo plate, kako se od povećanja minimalca ne bi punio budžet.

Trenutno je neoporezivi cenzus 11.790 dinara, a prema računici Saše Ranđelovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da bi se zadržala poreska neutralnost povećanja minimalca neoporezivi deo zarade bi trebalo da se poveća za 2.200 dinara.

“To bi značilo izgubljene prihode za budžet od oko četiri do pet milijardi dinara”, kaže Ranđelović.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, pozdravlja nameru Vlade da smanji namete na rad samo pod uslovom da se pridržava prvobitnog dogovora u vezi povećanja minimalca, ali takođe zahteva i sprovođenje drugih ranije obećanih mera.

“Svako smanjenje opterećenja privrede je dobrodošlo, jer ne može biti poboljšanja ako privredi ne ostaje novca za investicije. Moglo je to smanjenje nameta biti i veće od tih dva odsto koje se spominje, ali ako se ostane pri tome da država nema rast prihoda od povećanja minimalca i ako se ukinu parafiskalni nameti i posebno izjednače cene komunalnih usluga preduzećima sa cenama za fizička lica možemo reći da je nešto urađeno za privredu u 2018. godini”, ocenjuje Atanacković ističući primer Subotice koja je uvela taksu po kvadratu prostora za firme koje izlaze na saobraćajnicu.

Prema ranijim projekcijama Fiskalnog saveta, ako bi država bila spremna da se u budžetu odrekne 15 milijardi dinara (125 miliona evra) neoporezivi cenzus bi mogao da se podigne na 15.500 dinara, a smanjenje doprinosa bi moglo da iznosi 0,75 procentnih poena. Ova računica se poklapa sa izjavama premijerke, a u tom slučaju bi namet na prosečnu zaradu bio smanjen na 61,8 odsto. Namet na polovinu prosečne zarade bi bio smanjen sa 60 na 56,7 odsto, dok bi opterećenje plate u visini dve prosečne zarade bilo smanjeno sa 66 na 64,5 odsto. Ovo bi donelo i određenu blagu progresiju u oporezivanju plata, prevashodno zbog rasta neoporezivog dela tako što bi smanjenje opterećenja bilo najmanje za najveće plate (1,5 procentnih poena za dvostruku prosečnu platu i 3,3 odsto za platu u visini polovine prosečne plate).

Fiskalni savet je napravio i projekciju za moguće smanjenje opterećenja i ukoliko bi država bila spremna da za to izdvoji 25 milijardi dinara u 2018. godini, pa bi se kombinacijom povećanja neoporezivog dela plate i smanjenja doprinosa ukupno opterećenje moglo spustiti na 60,4 odsto.

Međutim, prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu, Srbija mora da vodi računa da deficit sledeće godine ne pređe jedan odsto BDP-a i da je pitanje koliko ima prostora za smanjenje poreza uz najavljeno povećanje plata i penzija.

“Teško je ostvariti i povećanje neoporezivog cenzusa i smanjenje fiskalnog opterećenja plata. Posebno zato što postoji i niz drugih obećanja vlade, a najvažnije je da deficit sledeće godine ne pređe jedan odsto BDP-a. Mi i dalje imamo visok javni dug i samo sa deficitom do jedan odsto BDP-a u dužem periodu možemo da ga smanjimo. Takođe nisu dobre ni velike varijacije, recimo da iz ovogodišnjeg suficita odemo u veliki deficit sledeće godine jer to pokazuje odsustvo plana”, ističe Arsić i dodaje da mnogo toga zavisi od toga šta će u budžetu za 2018. godinu biti sa subvencijama, socijalnom politikom i ostalim izdacima.

Inače, po sadašnjim nametima na rad Srbija se sa 64 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope od 68 odsto. Sa smanjenjem na 62 odsto došli bi na nivo Hrvatske.

Izvor: GdeInvestirati/Danas
Previous Od 2020. biće potrebno posebno odobrenje za ulazak na teritoriju EU
Next Azijske berze porasle, dolar ojačao

You might also like

Politika 0 Comments

Vučić: Voz za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen u Raški, Albanci planirali sukob širih razmera

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je doneo odluku da se voz koji je krenuo iz Beograda zaustavi u Raški da bi se sačuvala bezbednost putnika i da bi se

Društvo 0 Comments

Gitara Elvisa Presleya prodata za 334.000 dolara

Za 334.000 dolara na aukciji njujorške kuće Julien’s prodata je gitara koju je Elvis Presley dobio od svog oca, koja je ponudila niz predmeta koji su pripadali muzičkim legendama.

Društvo 0 Comments

Austrija: Nezaposlenost opala za 8 odsto

Nezaposlenost u Austriji je i u julu dalje opala i to za 8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply