Coface CEE TOP 500: Pad profita uprkos oporavku tržišta

Coface CEE TOP 500: Pad profita uprkos oporavku tržišta

U 2016. godini najveće kompanije Centralno-istočne Evrope zabeležile su umeren pad prometa i primetan pad profita od 3,1 odsto, uglavnom “zahvaljujući” poslovanju naftnih i kompanija koje se bave srodnim delatnostima.

Osim sa padom cene nafte i drugim globalnim izazovima, region CEE se suočavao i sa specifičnim problemima kao što je deficit radne snage. Uprkos tome, analitičari Coface-a u narednim godinama očekuju rast BDP-a u ovoj regiji.

Prema podacima sa liste 500 najvećih kompanija Centralno-istočne Evrope (CEE) koju po deveti put objavljuje svetski lider u osiguranju potraživanja Coface, automobilska industrija preuzela je titulu najuspešnije od energetske. Sektor proizvodnje vozila u ovom delu Starog kontinenta zabeležio je rast od 8,6 odsto ostvarivši 128 milijardi evra prometa, dok su veliki proizvođači minerala, hemikalija, nafte, plastike i lekova poslovali sa prosečnim gubitkom od 5,6 odsto i prometom od 127 milijardi evra.

Sve rangirane kompanije prošle godine su generisale ukupno 580 milijardi evra prometa što je za 0,6 odsto manje nego u 2015. i zabeležile pad neto profita od 3,1 odsto, na 26,3 miliona evra. Međutim, kada se promeni ugao gledanja primećuje se da je pad prometa zabeležen u samo četiri od ukupno 13 sektora – naftnom, energetskom, metalskom i industriji precizne mehanike. Njihovi gubici su bili toliki da su bacilli senku na uspeh ostalih preduzeća sa ove liste.

S druge strane, u ovih 500 kompanija je porastao broj zaposlenih za 3,9 odsto na 2,2 miliona radnika, što odgovara podacima o padu nezaposlenosti u Centralno-istočnoj Evropi. Od 12 analiziranih zemalja (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) samo je u Estoniji porasla nezaposlenost.

Ekonomski uspeh i njegove posledice

Na Coface-ovoj listi TOP 500 među zemljama CEE po broju velikih i uspešnih preduzeća neprikosnovena je Poljska sa 168 kompanija, a slede je Mađarska sa 75 i Češka Republika sa 71. Srbija se na listu 500 najvećih preduzeća plasirala sa svojih sedam, a iza nje se nalaze jedino Estonija sa 5 i Letonija sa 4 kompanije.

Jačanju poljske ekonomije doprineo je rast potrošačke moći. Bolji standard građana osetila su pre svega preduzeća iz trgovinskog i prehrambenog sektora sa rastom prometa od 7,7 odsto i 13,9 odsto. No, uprkos ovim pozitivnim pomacima, poljske kompanije muči konstantan deficit radne snage.

Da je to generalni problem regiona upozorava i zaključak Coface-a da su preduzeća u CEE prošle godine u najvećoj meri bila izložena bankrotstvu zbog neplaćenih obaveza, preambicioznih investicionih planova i nedostatka kvalifikovanih radnika. Od svih pobrojanih republika, Češka ima najveći problem sa zapošljavanjem, posebno kada se radi o popunjavanju specijalizovanih radnih mesta. Nedavno je objavljeno da zbog rekordno niske nezaposlenosti ovoj zemlji trenutno nedostaje oko 200.000 radnika svih profila i struktura. Iz tog razloga mnoge češke firme prinuđene su i da odbijaju porudžbine. U srpskim medijima krajem avgusta moglo se čitati i o planu Privredne komore Češke Republike da po ubrzanom režimu omogući zapošljavanje građana Srbije u ovoj zemlji centralne Evrope.

Ovaj problem najviše muči automobilsku industriju u CEE koja je beleži stabilan rast uglavnom zbog povećanja tražnje za automobilima u glavnoj izvoznoj destinaciji – Zapadnoj Evropi. Nasuprot njoj i drugim uspešnim sektorima poput trgovačkog, poljoprivrednog i prehrambenog, sa najvećim izazovima trenutno se suočava građevinska industrija.

Prepreke na putu oporavka

Prošla godina je bila izazovna za kompanije iz Centralno-istočne Evrope ne samo zbog slabijeg rasta BDP-a već i zbog pada cene nafte na globalnom nivou, čijom preradom se bavi veliki broj ovih preduzeća, kaže za B&F Gžegož Šelevič (Grzegorz Sielewicz), glavni ekonomista Coface-a za ovaj region.

“Osim toga, oporavak ekonomija iz CEE se od početka finansijske krize do 2015. godine snažno oslanjao na sredstva EU. Očekivalo se da početak korišćenja novog budžeta Unije i sporije korišćenje novih raspoloživih sredstava ne bi mogli ponoviti takvu dobru dinamiku investicija. I zaista, zabeleženo je usporavanje rasta BDP-a na 2,9 odsto, mada je i kao takav ovaj rast nedostižan za mnoge druge zemlje van ovog regiona. Dalje, region i dalje beleži rast privatne potrošnje i izvoza. To se najbolje vidi na primeru lidera sa naše liste – Poljske, čije su kompanije zabeležile promet veći za 3,3 odsto u odnosu na 2015. Češku Republiku je sa drugog mesta smenila Mađarska a iza njih se nalazi Rumunija. Ova zemlja se izdvaja po izvanrednom rastu BDP-a (4,8 odsto), a njene kompanije koje su se našle na listi po rastu prometa od 6,6 odsto. Za to su zaslužni jačanje ekonomije, smanjenje PDV-a i povećanje minimalne cene rada”, pojašnjava Šelevič i dodaje da je nesolventnost kompanija u celom regionu prošle godine smanjena za šest odsto. U 2016. je, inače, šest od 1.000 kompanija u CEE bilo nesolventno, što je veliki pomak u odnosu na 2013. godinu kada je na isti broj posmatranih bilo 16 nesolventnih.

Analitičari Coface-a očekuju da će se ekonomska aktivnost u ovom regionu u narednom periodu oporavljati – BDP bi u ovoj godini trebalo da raste u proseku za 3,4 odsto a u narednoj za 3,3 odsto. Glavni zamajac ovog rasta biće investicije, rast potrošnje i intenziviranje izvoza.

Poslovanje kompanija

Prvo mesto na listi zauzeo je poljski naftni gigant Orlen sa neto profitom od 1,3 milijardi evra u 2016. godini, a odmah iza njega nalaze se češka kompanija Škoda sa nešto većim profitom ali manjim prometom, i mađarska međunarodna kompanija MOL koja proizvodi naftu i gas. Na četvrtoj poziciji nalazi se poljski ogranak velikog trgovačkog lanca Džeronimo Martins, a slede ga slovački Folksvagen, mađarski Audi, češka ČEZ Grupa koja distribuira električnu energiju, poljski državni naftni gigant PGNiG (Polskie Górnictwo Naftowe i Gazownictwo) kao i poljska elektrodistribucija PGE i slovačka Kia Motors.

Na listu je ušlo 69 novih i kompanija koje su ranije ispale sa nje. Od ukupnog broja kompanija 40,6 odsto je poboljšalo svoj plasman, dok je 43,4 odsto njih rangirano niže nego u 2015. Najveći rast zabeležila je mađarska kompanija FOGAZ (Fővárosi Gázművek), sa 323. na 164. poziciju, kada je uz državnu intervenciju postala jedini distributer gasa u ovoj zemlji. Druge kompanije popele su se na lestvici uglavnom kroz merdžovanja i unapređenje svog poslovanja.

Listu “gubitnika” predvodi naftna kompanija OMV Slovensko koja je pala za 189 mesta na listi i završila na 485. poziciji. Generalno, ovaj sektor je usled prilika na tržištu energenata lošije poslovao nego ranijih godina, pa su se OMV-u pridružile i poljska elektrodistribucija PKP energetika (PKP Energetyka), bugarski distributer gasa Bulgargaz i češke kompanije EP Enerdži trejding (EP Energy Trading) i Praška plinarenska (Pražská plynárenská).

Izvor: GdeInvestirati/Biznis i finansije

Previous MMF: Katalonska kriza može da ugrozi celu Evropu
Next Rast investicija u nekretnine u Srbiji

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Za inovativne ideje fond daje 300.000 evra bespovratnih sredstava

Fond za inovacionu delatnost raspisao je poziv za dodelu grantova vrednosti do 300.000 evra. Pored projekata iz IT sektora, do sada su finansirani i mnogi projekti iz drugih oblasti.

Tim Cook: Nama kazna, Evropi otkazi

Šef kompanije Apple Tim Cook napisao je, nakon što je izrečena najveća poreska kazna ikad, pismo korisnicima u kom poručuje da odlukom EK stradati radna mesta.

Industrija 0 Comments

Hellenic Sugar prodaje šećerane u Žablju i Crvenki

Uprava grčke kompanije Hellenic Sugar Industry je najavila za kraj novembra međunarodni tender za prodaju dve šećerane u Srbiji – u Žablju i Crvenki.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply