Zlato na tržišnoj klackalici

Zlato na tržišnoj klackalici

Politička nestabilnost koju su uzrokovale napetosti između Severne Koreje i Zapada uzrokovala je rast vrednosti finansijskih instrumenata koji tradicionalno predstavljaju sigurna utočišta u nesigurnim vremenima.

Cena zlata je u zadnja dva meseca porasla 11%, a u trenutku pisanja analize na platformama “Admiral Marketsa” unca zlata na spot tržištu košta 1.337 USD.

Zlato je tradicionalno negativno korelirano sa dionicama na razvijenim tržištima, a pogotovo s američkim akcijama.

Kad referentni dionički indeksi padaju, cena zlata raste, a vredi i obrnuto.

Najvažniji američki indeksi su samo na korak od rekordno visokih vrednosti, a situacija je slična i na razvijenim evropskim berzama. Budući da su neki od tih indeksa u poslednjih desetak godina porasli više od 250%, raste verovatnoća korekcije ili čak potpunog okreta trenda, do čega bi došlo u slučaju nove globalne recesije.

Upravo u recesijama i krizama cena zlata ima tendenciju velikog rasta. Kratkoročno, do nastavka rasta cene zlata može dovesti politička nesigurnost u Evropi.

Naime, krajem ovog meseca održavaju se izbori u Nemačkoj, a početkom oktobra referendum o nezavisnosti Katalonije. Ukoliko dođe do poraza Angele Merkel i/ili odluke Katalonaca o napuštanju Španije, moglo bi doći do pada poverenja u održivost EU i rasta vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala. Skandali američkog predsednika Donalda Trampa, kao i njegov odnos sa delom Republikanske stranke, mogu uzrokovati nepoverenje u funkcionisanje američke vlade, što je još jedan razlog za ulaganje kapitala u sigurna utočišta.

Osim sa akcijama, kretanje cene zlata je pozitivno korelisano i s kursem američkog dolara. Kad američki dolar slabi, cena zlata raste, a vredi i obrnuto.

Budući da je u poslednjih nekoliko meseci američki dolar oslabio u odnosu na većinu ostalih valuta, ne iznenađuje istovremeni rast cene zlata. Većina analitičara i investitora na Forex tržištu trenutno očekuje privremeno jačanje dolara od nekoliko odsto, a to bi moglo dovesti do pada cene zlata.

Drugi argument za pad cene zlata je očekivani smer monetarne politike centralnih banaka. Naime, sve važnije centralne banke na svetu trenutno najavljuju podizanje kamatnih stopa u bliskoj budućnosti.

To znači da su uverene da će se privredna situacija popravljati, a u dobrim privrednim vremenima cena zlata ima tendenciju da pada. Analitičari “Admiral Marketsa” smatraju da je moguć privremeni pad cene zlata zbog očekivanog rasta kursa dolara od nekoliko odsto, ali nakon toga će se rast verovatno nastaviti.

Naime, najvažnija centralna banka na svetu je s podizanjem kamatnih stopa krenula preko više od godinu dana, a to nije dovelo do značajnijeg pada cene plemenitih metala. Čini se da je pad cene poslednjih godina bio prevelik, te da interes za posedovanjem zlata ponovo stabilno raste. Ukoliko se pojavi strah od previsoke inflacije, moglo bi doći do značajnijeg porasta cene ovog plemenitog metala.

Izvor: GdeInvestirati/Poslovni.hr
Previous Minimalna cena po radnom času povećana na 143 dinara
Next SAD: Javni dug probio 20.000 milijardi dolara

You might also like

Dinar oslabio, srednji kurs 118,42

Dinar je danas oslabio prema evru za 0,1 odsto u odnosu na juče i zvanični srednji kurs iznosi 118,4203 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Beogradska berza: Slab promet, NIS najtrgovaniji

Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je tek 3,4 miliona RSD (28,3 hiljade EUR), dok je indeks Belex15 blago porastao na 732,1 poen.

Svetske berze 0 Comments

Evro porastao iznad 1,07 dolara, funta beleži najveći dnevni dobitak od 2009. godine

Raspoloženje na finansijskim tržištima u utorak se kretalo od zebnje,  do uzdaha olakšanja nakon govora britanske premijerke Tereze Mej o detaljima Brexita.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply