Dejan Šoškić: Jačanje dinara nije dobro za najzdraviji deo privrede Srbije

Dejan Šoškić: Jačanje dinara nije dobro za najzdraviji deo privrede Srbije

Jačanje dinara prema evru ne odgovara najznačajnijem i najzdravijem delu privrede, koji koristi domaću radnu snagu i domaće repromaterijale i okrenut je izvozu, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Dejan Šoškić.

Ipak, Šoškić veruje da je jačanje dinara u odnosu na evro kratkoročnog karaktera i da Narodna banka Srbije prati ta kretanja.

“NBS ima na raspolaganju instrumente, koje može da koristi i obezbedi ne samo stabilnost, već i realan odnos na deviznom tržištu, koji neće ugroziti izvozni sektor naše zemlje”, rekao je Šoškić.

Foto:Blic

Foto:Blic

Dinar je jači prema evru za oko 0,5 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou je jači za oko 3,2 procenta. Od početka godine, dinar je prema evru ojačao za oko 3,3 odsto.

“Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je, u suštini, posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ali, treba da budemo svesni da na taj priticaj i odliv utiče više faktora”, kaže Šoškić.

Jedan od faktora, kako objašnjava, predstavljaju izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali, takođe, alternativno, nivo kamatnih stopa u Srbiji u odnosu na kamatne stope u okruženju, i da li tu postoje odgovarajući tokovi kapitala, najčešće kratkoročnog i špekulativog tipa, koji mogu uticati na devizni kurs.

U tom smislu, smatra Šoškić, monetarna politika može da koriguje, eventualno, neke tokove za koje se može pretpostaviti da nisu u interesu dugoročne stabilnosti finansijskog sistema zemlje.

Ističe da, ukoliko postoji i relativna stabilnost u jačanju dinara – postoje i mehanizmi da se spreči dalja nominalna i realna aprecijacija dinara.

“U suštini, ukoliko dinar jača, sa jedne strane odgovara svima koji duguju u devizama i svima, koji uvoze i prodaju na srpskom trzizštu, ali ne odgovara najzdravijoj komponenti srpske privrede, a to je ona koja koristi domaću radnu snagu i domaće repromaterijale i okrenuta je izvozu”.

Šoškić navodi da ne treba izgubiti iz vida da pravi i zdrav privredni razvoj Srbije upravo počiva na tom sektoru i da taj sektor ne treba da bude izložen, na izvestan način, nepovoljnim kretanjima po pitanju deviznog kursa.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Polovina BDP-a Belgije završi u poreskim rajevima
Next “Royal Bank of Scotland” gasi 40 odsto IT radnih mesta

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Island: Od bankrota do rasta preko 4 odsto za osam godina

Island, koji je pre osam godina bio najteže pogođen globalnom finansijskom krizom, ostvario je neverovatan zaokret, uz neočekivani rast bruto domaćeg proizvoda od 4,2 odsto u prva tri meseca ove

Makroekonomija 0 Comments

Srbiji milion evra od Beer Festa

Zahvaljujući Belgrade Beer Festu, koji će generisati privrednu aktivnost od ukupno 5.400.000 evra, kroz PDV će direktno u budžet Srbije biti uplaćeno oko 1.080.000 evra, saopštio je producent festivala.

Makroekonomija 1Comments

Joseph Stiglitz: Posledično, ubija se srednja klasa

Američki nobelovac Joseph Stiglitz analizira uticaj ekonomskih dogovora na običnih radnika i srozavanje njihovih prava. Sklapanjem trgovinskih sporazuma ignoriše se stanovništvo i njegove potrebe, koncentriše moć i povećava jaz nejednakosti.

1 Comment

  1. Nikola
    August 18, 19:31 Reply
    Štetna je bilo kakva promena kursa dinara prema evru, jer izaziva nestabilnost u poslovanju (preračunavanje po promenjenom kursu, pokušaji predviđanja kursa itd.). Kada shvatimo da je u stvarnosti naša valuta (merilo vrednosti) EURO, a ne dinar, tek tada ćemo realno i trezveno razmišljati o novcu. Zašto je EURO u glavi svakog ko nešto kalkuliše, objašnjenje leži verovatno u jednoj vrsti zakona gravitacije: sve male ekonomije su izložene sili privlačenja neke velike ekonomije, koja im je geografski najbliža. Samo valute velikih svetskih ekonomija formiraju kurs na tržišnoj bazi (zato što se za te valute može sve kupiti, pa u svakodnevnom životu ljudi ne moraju preračunavati svoje valute u neku drugu). Prema tome, kurs dinara prema euru je samo tehničko pitanje, a ne tržišna kategorija i najbolje bi bilo da NBS objavi da će u narednih 10 godina otkupljivati euro po 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50 dinara. Mislim da bi privreda i građani bili zahvalni na tome, jer su dugoročno skinuli jednu brigu s vrata.

Leave a Reply