Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Kako su kamatne stope na štednju izuzetno niske, a Narodna banka Srbije priprema mere kojim će stimulisati građane da deviznu štednju od 9,1 milijardu evra uloži u hartije od vrednosti umesto u banke, finansijski portal Kamatica istražuje kako kupiti ove hartije i koje rizike one nose sa sobom.

Foto: Kamatica

Foto: Kamatica

“Investiranje u državne dužničke hartije u našoj zemlji počelo je intezivnije da se razvija od 2009. godine kada je država otpočela masivniju prodaju državnih hartija, a one nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija”, kaže za portal Kamatica Nenad Gujaničić iz WiseBrokera, i dodaje da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, te predstavljaju najbolju alternativu štednje u banci, a nose nešto veću zaradu.

Ove hartije bilo dinarske ili denominovane u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja.

Kupovina ovih akcija je prilično jednostavna, a neophodno je imati račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovati novčana sredstva u odgovarajućoj valuti.

“Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu, ovo tržište nije toliko razvijeno, pa se na njemu ne trguje prečesto, a prinosi na ovim tržištima (primarnim i sekundarnim) bi logično trebalo da budu ujednačeni, ali se ponekad dese odstupanja s obzirom na neredovnost primarnih aukcija i neveliki kontinuitet sekundarnog trgovanja”, dodaje Gujaničić.

Aktuelni prinosi na državne dužničke hartije su na rekordno niskim nivoima kao i kamate na štednju, čemu su u velikoj meri doprinela monetarna politika ključnih centalnih banaka, ali i stabilizacija domaćih javnih finansija.

Niske kamatne stope u svetu, u poslednjih nekoliko godina, u velikoj meri su oborile zarade investitora, čak i u zemljama na trećim tržištima kao što je naše, ali u bliskoj budućnosti valja očekivati zaokret u pogledu vođenja monetarne politike kod Fed-a i ECB-a, pa će i prinosi na domaće državne hartije postepeno donositi veće zarade.

Izvor: GdeInvestirati/Kamatica, Nenad Grujančić
Previous Srpska piva među najpopularnijima u EU
Next COSME: Novac za srpska MSP, za modnu industriju i turizam

You might also like

Agrobiznis 0 Comments

Nastavljen pad cena mleka u svetu

Cena mleka i mlečnih proizvoda na aukcijskoj prodaji preko novozelandske platforme “GlobalDairyTrade” pale su drugi put zaredom, spustivši se na najniže nivoe od polovine oktobra prošle godine.

Xiaomi planira IPO u 2018. godini

Kineski proizvođač pametnih telefona Xiaomi, svojevremeno najvredniji startup na svetu, trenutno je u pregovorima s investiconim bankama o inicijalnoj javnoj ponudi svojih akcija (IPO), javlja Bloomberg.

Saobraćaj 0 Comments

Miodrag Kostić kupio trećinu Aerodroma Portorož

Vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić kupio je 30,45 odsto Aerodroma Portorož u Sloveniji, a zainteresovan je i za preostali deo.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply