Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Kako su kamatne stope na štednju izuzetno niske, a Narodna banka Srbije priprema mere kojim će stimulisati građane da deviznu štednju od 9,1 milijardu evra uloži u hartije od vrednosti umesto u banke, finansijski portal Kamatica istražuje kako kupiti ove hartije i koje rizike one nose sa sobom.

Foto: Kamatica

Foto: Kamatica

“Investiranje u državne dužničke hartije u našoj zemlji počelo je intezivnije da se razvija od 2009. godine kada je država otpočela masivniju prodaju državnih hartija, a one nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija”, kaže za portal Kamatica Nenad Gujaničić iz WiseBrokera, i dodaje da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, te predstavljaju najbolju alternativu štednje u banci, a nose nešto veću zaradu.

Ove hartije bilo dinarske ili denominovane u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja.

Kupovina ovih akcija je prilično jednostavna, a neophodno je imati račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovati novčana sredstva u odgovarajućoj valuti.

“Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu, ovo tržište nije toliko razvijeno, pa se na njemu ne trguje prečesto, a prinosi na ovim tržištima (primarnim i sekundarnim) bi logično trebalo da budu ujednačeni, ali se ponekad dese odstupanja s obzirom na neredovnost primarnih aukcija i neveliki kontinuitet sekundarnog trgovanja”, dodaje Gujaničić.

Aktuelni prinosi na državne dužničke hartije su na rekordno niskim nivoima kao i kamate na štednju, čemu su u velikoj meri doprinela monetarna politika ključnih centalnih banaka, ali i stabilizacija domaćih javnih finansija.

Niske kamatne stope u svetu, u poslednjih nekoliko godina, u velikoj meri su oborile zarade investitora, čak i u zemljama na trećim tržištima kao što je naše, ali u bliskoj budućnosti valja očekivati zaokret u pogledu vođenja monetarne politike kod Fed-a i ECB-a, pa će i prinosi na domaće državne hartije postepeno donositi veće zarade.

Izvor: GdeInvestirati/Kamatica, Nenad Grujančić
Previous Srpska piva među najpopularnijima u EU
Next COSME: Novac za srpska MSP, za modnu industriju i turizam

You might also like

Lifestyle 0 Comments

Kako je Central park multiplikovao cene nekretnina u Njujorku

Urbani parkovi su česti u velikim prenaseljenim gradovima, a Central park u Njujorku je najposećeniji u Americi.

Najvažnije vesti 0 Comments

Vijetnam: Suša uništila desetine hiljada hektara plantaža kafe

Nezapamćena suša u Vijetnamu već je uništila 60 hiljada hektara plantaža kafe a još 165.000 hektara je ozbiljno ugroženo, podaci su vijetnamskog Udruženja proizvođača kafe i kakaoa (Vicofa).

Društvo 0 Comments

Cena električne energije porasla 300 odsto u ovoj nedelji

Električna energija je na berzama dostigla istorijske vrednosti i njena cena se za samo nekoliko ledenih dana utrostručila. Sa 50 evra koliko je megavat koštao na berzi krajem prošle nedelje,

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply