Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Šta je isplativije – državni zapisi ili štednja u banci?

Kako su kamatne stope na štednju izuzetno niske, a Narodna banka Srbije priprema mere kojim će stimulisati građane da deviznu štednju od 9,1 milijardu evra uloži u hartije od vrednosti umesto u banke, finansijski portal Kamatica istražuje kako kupiti ove hartije i koje rizike one nose sa sobom.

Foto: Kamatica

Foto: Kamatica

“Investiranje u državne dužničke hartije u našoj zemlji počelo je intezivnije da se razvija od 2009. godine kada je država otpočela masivniju prodaju državnih hartija, a one nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija”, kaže za portal Kamatica Nenad Gujaničić iz WiseBrokera, i dodaje da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, te predstavljaju najbolju alternativu štednje u banci, a nose nešto veću zaradu.

Ove hartije bilo dinarske ili denominovane u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja.

Kupovina ovih akcija je prilično jednostavna, a neophodno je imati račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovati novčana sredstva u odgovarajućoj valuti.

“Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu, ovo tržište nije toliko razvijeno, pa se na njemu ne trguje prečesto, a prinosi na ovim tržištima (primarnim i sekundarnim) bi logično trebalo da budu ujednačeni, ali se ponekad dese odstupanja s obzirom na neredovnost primarnih aukcija i neveliki kontinuitet sekundarnog trgovanja”, dodaje Gujaničić.

Aktuelni prinosi na državne dužničke hartije su na rekordno niskim nivoima kao i kamate na štednju, čemu su u velikoj meri doprinela monetarna politika ključnih centalnih banaka, ali i stabilizacija domaćih javnih finansija.

Niske kamatne stope u svetu, u poslednjih nekoliko godina, u velikoj meri su oborile zarade investitora, čak i u zemljama na trećim tržištima kao što je naše, ali u bliskoj budućnosti valja očekivati zaokret u pogledu vođenja monetarne politike kod Fed-a i ECB-a, pa će i prinosi na domaće državne hartije postepeno donositi veće zarade.

Izvor: GdeInvestirati/Kamatica, Nenad Grujančić
Previous Srpska piva među najpopularnijima u EU
Next COSME: Novac za srpska MSP, za modnu industriju i turizam

You might also like

Društvo 0 Comments

Freelanceri tokom 2016. godine u Srbiju uneli 30 miliona evra

Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji oko 100.000 ljudi veoma pristojno zarađuje pružanjem najrazličitijih online usluga širom planete.

Najvažnije vesti 0 Comments

Novi podsticaji za poljoprivrednike nakon analize budžeta

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio da će narednih dana razgovorati sa poljoprivrednicima i najkasnije za dve nedelje, posle analize budžeta, predstaviti konkretne mere za podsticaj poljoprivredne proizvodnje.

Najvažnije vesti 0 Comments

Srpska privreda u 2016. ostvarila profit od 229,3 milijardi dinara

Državni sekretar Dragan Stevanović  je tokom predstavljanja godišnjeg Biltena finansijskih izveštaja za 2016. godinu na konferenciji za novinare u Agenciji za privredne registre rekao da srpska privreda beleži rast u

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply