Naše tržište kapitala pati zbog nedostatka većih kompanija na listingu

Naše tržište kapitala pati zbog nedostatka većih kompanija na listingu

Dok naše tržište kapitala pati još uvek zbog nedostatka većih kompanija na listingu, svetska razvijena emerging (i još egzotičnije frontier) tržišta obaraju nove rekorde. Može se reći da se kraj rastućeg trenda i ne nazire, uprkos ozbiljnim geopolitičkim događajima u svim delovima sveta.

Na putu ka dostizanju novih rekordnih vrednosti, globalni indeksi i investitori prevazišli su brojne rizike koji su pretili (ali i dalje prete): tenzije oko Severne Koreje, koje uključuju i nuklearno oružje; izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije — BREXIT; rast populizma pred ključne izbore u EU; Donald Trump usporavanje ekonomskog rasta i rast nivoa duga u Kini; volatilnost cena nafte; očekivana podizanja kamatne stope od strane američkog FED-a; centralna banka Japana prihvatila politiku negativnih kamatnih stopa; terorističke pretnje su nekako u drugom planu u poslednje vreme, ali su uvek prisutne — probajte ovih dana da doletite na neki američki aerodrom sa laptop računarom; ne zaboravite ni Grčku koja sa prvim kvartalom 2017. godine ponovo ulazi u recesiju, a kriza duga najverovatnije predstoji i Italiji — 133 odato u odnosu na GDP.

I pored svih ovih nesigurnih i relativno teško predvidivih razvoja događaja, u SAD je indeks volatilnosti VIX[2] — ili neformalno: indeks straha — na dvodecenijskom minimumu. Investitori očekuju mirno i stabilno tržište akcija u narednom periodu. To je ipak pomalo zastrašujuće u svim gore nabrojanim okolnostima, jer se i pre cunamija more povuče, ostavljajući za sobom mirni plićak. Da li je ovo naznaka neke jače korekcije tržišta u bliskoj budućnosti — videćemo. Korekcija je, svakako, normalan i poželjan događaj na rastućem tržištu akcija.

A tržište akcija je svakako (još uvek) rastuće i brojni faktori će nastaviti da podržavaju ovaj trend. Evropska Centralna Banka i centralna banka Japana će još neko vreme nastaviti kupovinu obveznica i time držati njihov prinos na niskim vrednostima, čime se pojačava atraktivnost investiranja u akcije. Iako se Trump suočava sa ozbiljnom političkom krizom koja može rezultirati čak i opozivom sa položaja predsednika, investitori i dalje očekuju famoznu reformu poreza i fiskalnu relaksaciju, pa se takozvani reflation trade[3] trend nastavlja. Politički strahovi vezani za EU su splasnuli nakon neuspeha populista Geert Wilders-a da uđu u holandsku vladu, zatim pobede Emmanuel Macron-a u Francuskoj, kao i zahvaljujući daljoj snažnoj poziciji nemačke kancelarke Angela-e Merkel pred federalne izbore u septembru 2017. godine. Novi ispiti za EU dolaze sa izborima u Italiji (negde do maja 2018. godine), zatim  sa vanrednim izborima u Austriji (oktobar 2017. godine), pa parlamentarni izbori u Francuskoj (jun 2017. godine) itd. Glatka pobeda Konzervativaca britanske premijerke Theresa-e May na izborima u junu 2017. godine se nije desila, što je izazvalo niz dodatnih nesigurnosti i komplikacija u vezi sa BREXIT-om.

Rotacija u sektore i vrste hartija od vrednosti takođe utiče na rast cena akcija — porastom dugoročnih kamatnih stopa akcije banaka postaju atraktivnije, dok iz istog razloga penzioni fondovi i institucionalni investitori zamenjuju svoje pozicije u obveznicama pozicijama u akcijama[4]. Na makroekonomskom nivou, ciklus globalnog rasta ekonomije — iako ne toliko spektakularan i podložan brojnim rizicima — ima još uvek dovoljno jak momentum i pozitivan uticaj na indekse akcija. Najavljeni kineski plan o ulaganju USD 124mlrd u nove puteve, nove luke i infrastrukturu u 65 zemalja, od Azije do Amerike, preko Afrike i Evrope, imaće direktan uticaj na dalji oporavak cena metala i ostalih roba. U indeksu Londonske berze FTSE100 dominiraju rudarske kompanije, pa je potencijalni efekat očigledan. Cena nafte nekako ostaje zarobljena u uskom rasponu u smislu akcije zemalja proizvođača iz OPEC-a za smanjivanje proizvodnje i reakcije američkih proizvođača nafte iz škriljaca, koji brzo zatrpaju tržište novim količinama crnog zlata. Ovakvo predvidivo kretanje cene nafte na neki način je ipak pozitivno za tržište.

Kad je terorizam u pitanju, reakcije na napade sa smrtnim ishodima postale su veoma kratkotrajne i blage. Poslednji napad improvizovanom bombom na posetioce koncerta u Mančesteru 22. maja, samo je na kratko zaustavio tržišta u Aziji, dok su već sutra ujutro i popodne, evropske i američke berze otvorene u plusu. Na kraju, prema podacima za prvi kvartal 2017. godine, očekivana zarada kompanija iz američkog indeksa S&P 500 će biti 15% veća u odnosu na isti kvartal prošle godine, a zarada evropskih kompanija iz indeksa STOXX 600 će u istom periodu porasti za 13.6%. Očekuje se i da će 60% japanskih kompanija iz NIKKEI indeksa objaviti bolje rezultate od očekivanih. Na početku smo sezone objavljivanja rezultata za drugi kvartal 2017. godine i prve kompanije već pokazuju da se momentum iz prvog kvartala nastavlja.

Uticaj velikog broja pozitivnih faktora najbolje je mogao da se vidi u sredu, 17. maja ove godine. U utorak, 16. maja, su se pojavili novi navodi da je Donald Trump tražio od nedavno otpuštenog direktora FBI, James Comey-a, da obustavi istragu protiv bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, Michael Flynn-a, zbog njegove navodne povezanosti sa Ruskom Federacijom. Na ovu vest je najpoznatiji američki indeks akcija, DOW Jones, pao čak 1.7% narednog dana, a S&P 500 je izgubio skoro 2%. Međutim, u naredna dva dana, oba indeksa su se oporavila skoro do vrednosti na kojima su bili pre vesti koja je izazvala pad. Oporavak je izgledao kao rasprodaja atraktivnih proizvoda, gde su gomile tehnički aktiviranih prodajnih naloga bile dočekivane kupovnim nalozima institucionalnih investitora, koji su želeli da pribave atraktivne akcije po što nižim cenama, pogotovo one iz finansijskog sektora. Investitori su očigledno ignorisali politička previranja i još uvek se koncentrišu na makroekonomske fundamente.

U međuvremenu, akcije kompanija su na istorijski rekordnom nivou i vrede negde oko 76.3 triliona dolara, što je više od globalnog bruto društvenog proizvoda.

Dakle, uz nepromenjene uslove, realno je očekivati da će se rast nastaviti. Najozbiljniji rizik, pomenut u ovom tekstu, je mogućnost ograničenog nuklearnog sukoba Severne Koreje i SAD, što je, složićete se, za čovečanstvo još uvek nezamislivo nakon atomskih bombi bačenih na Japan. U nadi da se ovako nešto neće ponoviti na planeti Zemlji, neka ovo ostane samo dobra ilustracija šta trenutno može zaustaviti globalni rast cena akcija — samo nuklearni udar.

Izvor: GdeInvestirati/Erste bank, Ekonomski online
Previous Evropska komisija: Usporen ekonomski rast Srbije u 2017.
Next Subvencije za domaće firme dale tri puta više radnih mesta nego što je planirano

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Evropske berze: Ulagači oprezni na kraju burne nedelje

Na evropskim berzama u petak ujutro većina indeksa blago je porasla, zahvaljujući rastu cena akcija u finansijskom sektoru nakon dobrih poslovnih rezultata Allianza.

Kompanije 0 Comments

Ova kompanija ne zapošljava ljude mlađe od 55 godina

“EverYoung”, tehnološka kompanija iz Seula, ima veoma neobičan uslov pri zapošljavaju novih radnika… 

Svetske berze 0 Comments

Wall Street: Objava poreske reforme zabrinula ulagače

Na Wall Streetu su u sredu cene akcija blago pale, nakon dva dana snažnog rasta, dok ulagači analiziraju plan američke vlade o smanjenju poreza za ekonomiju.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply