Preuzimanja na Beogradskoj berzi – bez konkurencije i poštovanja pravila

Preuzimanja na Beogradskoj berzi – bez konkurencije i poštovanja pravila

Preuzimanja kompanija na Beogradskoj berzi predstavljaju najbolju paradigmu domaćeg akcionarstva i tržišta kapitala.

S obzirom da se radi o krupnim lukrativnim interesima, tu najslabiji tržišni učesnici (mali akcionari), koje bi zakon ponajpre trebalo da štiti, nisu imali ni najmanju šansu za pravedan tretman.

Nakon izbijanja svetske ekonomske krize domaće tržište akcija je pretrpelo oštar pad vrednosti što bi u normalnim okolnostima vodilo većoj aktivnosti na polju preuzimanja potcenjenih kompanija. Ovaj scenario na Beogradskoj berzi nije viđen iz jednog prostog razloga – već u tom momentu vlasništvo u kompanijama je bilo veoma skoncentrisano. Da situacija bude gora, država je dodatno motivisala većinske vlasnike da krenu ka potpunom zaokruživanju vlasništva usvajanjem zakona, kojim je 2011. godine prag za prinudni otkup akcija spušten sa 95 na 90 procenata.

Dakle, glavna aktivnost na polju preuzimanja u poslednjh sedam-osam godina odvijala se među kompanijama, koje su već imale jasno definisanu vlasničku strukturu. Svi likvidniji kapitalisti, bilo domaći ili strani, koji nisu bili prezaduženi ili upali u druge finansijske poteškoće, pohitali su da preskoče prag od 90 procenata, koji im je automatski garantovao i nestanak manjinskih akcionara iz strukture vlasništva.

Istina, spomenuti zakon predvideo je i izvesnu zaštitu manjinskih akcionara u vidu knjigovodstvene i procenjene vrednosti hartije, koje su primenjivane u slučajevima kada akcije nisu ispunjavale uslove likvidnosti. Treba li napomenuti da je „preko noći“ pojačavan intezitet trgovanja sa brojnim nelikvidnim hartijama kako bi se izbegao ovaj kriterijum, koji je u velikoj meri poskupljivao proces preuzimanja. Tek su retki pojedinačni akcionari  iskusili procenjenu ili knjigovodstvenu vrednost akcije prilikom preuzimanja, i to je obično bio slučaj gde je najpre došlo do preuzimanja samog većinskog vlasnika („Zvezda Helios“, „Jelen Do“, „Novi Pazar put“).

Kada su u pitanju kompanije čijim se akcijama više trgovalo (samim tim su ispunjavale uslove likvidnosti), ni ova preuzimanja nisu bila lišena zakulisnih radnji kako bi ceo postupak bio što jeftiniji. Tržište akcija u zamiranju omogućilo je prilično olako fingiranje tržišne cene, dok se odomaćena praksa trgovanja preko povezanih lica obilato koristila kako bi proces preuzimanja učinila isplativijim. Krizna vremena uticala su i na to da je bilo isuviše malo konkurencije među samim ponuđačima (za razliku od perioda 2004-2007. godine kada nisu bile retke ni kontraponude za preuzimanje), dok je među pojedinačnim akcionarima ostalo veoma malo kvalitetnih portfeljnih ulagača, koji bi se u odsustvu efikasnijih institucija, starali o zaštiti sopstvenih akcionarskih prava.

Retko veliko preuzimanje gde bi se s punim pravom moglo reći da su manjinski akcionari dobili fer vrednost jesu kompanije „Imlek“ i „Bambi“, ali se i taj izuzetak desio usled činjenice da je jedan investicioni fond profesionalno prodavao svoje vlasništvo te su i sami manjinski akcionari osetili plodove njegovog truda.

Istina, i kriza je donela slabije rezultate poslovanja kompanija pa se nisu ni mogli očekivati ni približni raciji preuzimanja u odnosu na pretkrizne godine. U periodu 2004-2007. godine, primera radi, banke su prodavane po ceni, koja je bila 2-3 puta veća od njihove knjigovodstvene vrednosti, dok su recimo osiguranja dostizala kupoprodajne transakcije dva puta veće od njihove godišnje premije. „AIK banka“ i „Čačanska banka“, preuzete pre dve-tri godine, dostigle su transakcione cene ispod trećine njihove knjigovodstvene vrednosti. Ipak, nije teško zaključiti da ovakve i slične diskontne cene nisu tek posledica lošijeg poslovanja, već i nepostojanja fer i tržišne utakmice na domaćem tržištu kapitala.

Najznačajnija preuzimanja na Belexu nakon izbijanja svetske krize:

Foto: Ekonomski online, Wisebroker

Foto: Ekonomski online, Wisebroker

Nenad Gujaničić, Wise broker

Izvor: GdeInvestirati/Ekonomski online
Previous Proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora Škotska postavila novi svetski rekord
Next Rio Tinto i Vlada ugovorili nastavak projekta Jadar

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Snažan evro i pad cena nafte pritisnuli evropske indekse berze

Cene akcija na berzama u Evropi u utorak su zabeležile najveći jednodnevni pad u poslednja tri meseca, pri čemu su najviše oslabile akcije u rudarskom, naftnom i finansijskom sektoru.

Najvažnije vesti 0 Comments

Brexit: Izlazak Velike Britanije iz EU ne bi bila dobra vest za dužnike u švajcarskim francima

Građani Velike Britanije na referendumu danas odlučuju o izlasku ili ostanku zemlje u Evropskoj uniji. Poslednje ankete pokazuju da je podrška Brexitu u vođstvu za jedan procentni poen.

Svetske berze 0 Comments

Evropske berze: Berze podstaknute poslovnim rezultatima kompanija

Na evropskim berzama u četvrtak ujutro cene akcija su porasle, treći dan zaredom, zahvaljujući boljim nego što se očekivalo poslovnim rezultatima kompanija i banaka.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply