Islandski recept za uspeh

Islandski recept za uspeh

Island je mala zemlja, ostrvo, koja ima oko tri stotine hiljada stanovnika, a ipak je primer ubrzanog razvoja, gotovo nezabeleženog u istoriji.

Za tu zemlju može da se kaže da je prešla put od bankrota do “ekonomskog čuda”. Tokom velike ekonomske krize 2008. godine Island je doživeo finansijski krah, jer je 85 odsto finansijskog sistema bankrotiralo, a onda se uz pomoć MMF i “malo” sreće sa berzanskim proizvodima, oporavila za svega nekoliko godina. Priča ide ovako…

Island je postao planetarno “popularan” u finansijskom svetu kada je na početku globalne ekonomske krize 2008. godine dobio titulu zemlje, koja se suočila s najvećom finansijskom katastrofom u svojoj istoriji. To je zaslužio zbog toga što za samo nekoliko dana u zemlji bankrotiralo 85 odsto subjekata finansijskog sistema, a valuta, islandska kruna, u pojedinim momentima je gubila i preko 300 odsto vrednosti.

Ipak, Island je kasnije, nakon što je gotovo bankrotirao, vrlo brzo izašao iz krize. Takvo „ekonomsko čudo” se u značajnoj meri pripisivalo nekim alternativnim merama Vlade, usmerenim protiv bankara, stranih poverilaca, MMF-a i pravila Evropske unije.

Međutim, ako se pomnije analizira tok događaja i reakcije Vlade, odnosno, njene ekonomske politike, vidi se kako ovakva priča nema čvrste osnove. Treba istaći da se reakcije nosioca ekonomske politike, nakon izbijanja krize na Islandu, mogu podeliti u dve kategorije – one koje su bile usmerene na rešavanje akutnih problema i one koje su se odnosile na sanaciju i restrukturiranje.

Naime, suočena s bankrotom najvećih privatnih banaka u zemlji, kojima je naglo pala depozitna baza i koje nisu mogle naći izvore finansiranja na međunarodnom tržištu, tadašnja islandska vlada morala ih je nacionalizovati. Vlada nije pustila banke da propadnu, jer ih nije htela spasiti, kako se prvobitno mislilo, nego iz razloga, što ni ona, ni centralna banka, nisu imale sredstava za to. Da bi se to razumelo treba podsetiti da su banke na Islandu bile oko deset puta veće od cele ekonomije, što je presedan u istoriji. Zato je umesto poznate sintagme „too big to fail” za Island skovana sintagma „too big to bail”.

Centralna banka je, zbog slabljenja nacionalne valute, nakon značajnih deviznih intervencija uvela kapitalne kontrole, koje su ukinute tek sredinom marta 2017. godine. Stabilizacija kursa nacionalne valute bila je važna, jer je deprecijacija krune povećavala vrednost dugova građana i preduzeća, zaduženih u stranoj valuti i jačala inflaciju. S obzirom na pad na berzi, centralna banka je donela odluku o obustavi trgovanja svim akcijama kako se panika i gubitak vrednosti ne bi nastavili. Istovremeno, Island je i formalno isključen iz globalnih tržišta, jer je Velika Britanija tužila islandsku vladu za terorističko delovanje zbog toga što nije pristala da isplati izgubljene depozite britanskih i norveških građana u islandskim bankama (kasnije je vlada morala isplatiti depozite do 20 000 evra).

Kad je reč o dugoročnim merama, namenjenim sanaciji ekonomije, one su bile deo stand by aranžmana s MMF-om, koji je potpisan krajem 2008. godine. Aranžman, u vrednosti od preko 2 milijarde dolara, zasnivao se na tri stuba: (i) stabilizacija kursa nacionalne valute; (ii) fiskalna konsolidacija i (iii) restrukturiranje banaka i duga privatnog sektora. Prvi stub je podrazumevao nastavak i jačanje politike kapitalnih kontrola, uz istovremeno jačanje međunarodnih deviznih rezervi centralne banke.

Drugi stub je uključivao sveobuhvatni program povećanja i uvođenja novih oblika poreza, širenja poreske baze i značajnih rezova rashoda, koji su od 2009.-2011. godine rezultirali ukupnom konsolidacijom od preko 9 odsto BDP-a.

Treći stub predstavlja najkompleksniji finansijski zahvat u istoriji, a odnosio se na restrukturiranje banaka, podelom banaka na nove (domaći depoziti i krediti %2B kapital države i centralne  banke) i stare (inostrana aktiva i pasiva) i aktivaciju novih banaka. Da bi nove banke mogle postati profitabilne bilo je potrebno restrukturirati dug privatnog sektora (stvoriti kreditnu sposobnost građana i preduzeća) pa su sprovedeni programi otpisa dugova. Banke su onda ponovno privatizovane i njihovi vlasnici su prvi put u istoriji Islanda postali stranci.

Islandska ekonomija se tada većinom zasnivala na proizvodnji i izvozu aluminijuma i ribarstvu. Značajan rast cena aluminijuma i dobra ribolovna sezona, uz niže cene islandskih ribljih proizvoda (zbog slabije valute), doveli su do značajnog rasta izvoza i priliva deviza. Pritom je većina izvoza, ipak, bila posledica rasta cene aluminijuma. Uz takav pozitivan podstrek i istovremeno jačanje turizma (jer je Island postao poznat i jeftiniji za evropske severne zemlje), kao i jačanje poslovanja privatnog sektora (vezanog uz aluminijum i ribarstvo) doveo je do postupnog oporavka i domaće potražnje.

Znači, model je sledeći: Island nije pustio banke da propadnu, nego ih zapravo nije mogao spasiti. Island nije odbio strane kreditore, nego je primio međunarodne zajmove od oko 70 odsto BDP-a, a celi stabilizacioni program sproveo je s „omraženim” MMF-om. Deprecijacija islandske krune nije bila razlog eksplozije izvoza, već rast cena aluminijuma na svetskim tržištima.

Islandski građani jesu odbili isplatiti Britance i Norvežane na osnovu virtualnih računa u programu Icesave, ali su istovremeno strani poverioci postali vlasnici islandskih banaka.  Da bi dobio poverenje investitora, Island je aplicirao za članstvo u EU, a onda jednostrano prekinuo taj proces. Međutim, ta se odluka kasnije odrazila kroz vrlo teške pregovore o lovu ribe u zajedničkom ribolovnom području.

Izvor: GdeInvestirati/Ekonomski online
Previous EU: Srbija iz pretpristupnih fondova povukla oko milijardu evra
Next Wizz Air ukida doplatu za ručni prtljag

You might also like

Tema dana 0 Comments

Turska uzvraća udarac SAD: Duplirala tarife za američke proizvode

Turska je udvostručila tarife na pojedine američke proizvode, poput putničkih automobila, alkohola i cigareta, kao odgovor na američke napade na tursku ekonomiju.

Makroekonomija 0 Comments

Centralna banka Rusije snizila referentnu kamatu prvi put za 10 meseci, rublja oslabila

Centralna banka Rusije je u petak snizila referentnu kamatnu stopu sa 11,0 na 10,5 odsto, prvi put za poslednjih deset meseci. 

Svetske berze 0 Comments

Australijska berza: Akcije industrije kanabisa porasle više od 130 odsto u ovoj godini

Akcije kompanija koje se bave uzgojom, proizvodnjom i istraživanjem marihuane u medicinske svrhe porasle su na berzi u Sidneju ove godine 130 odsto, u proseku.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply