Kamate za nedozvoljeni minus idu i do 75,84 odsto

Kamate za nedozvoljeni minus idu i do 75,84 odsto

Pozajmice u vidu prekoračenja po tekućem računu, koje banke odobravaju klijentima, vrlo su zgodan zajam i istovremeno veoma skup.

Oni koji poštuju odluku pa troše samo ono što im je banka odobrila, prolaze s kamatom od 5 do 35 odsto na godišnjem nivou u proseku. Ali ako se kojim slučajem preračunaju pa potroše i koji dinar koji im banka nije dozvolila, to će ih u pojedinim finansijskim kućama veoma skupo koštati – i do 75,84 odsto. Plus što banka taj eksces prijavljuje za evidentiranje kod Kreditnog biroa pa klijent koji nije poštovao ono što mu je odobreno može doći u situaciju da u narednih nekoliko godina ne može da podigne kredit.

Foto: aiidatapro.net

Foto: aiidatapro.net

257.608 tekućih računa u docnji je kod nas

„Nedozovljeni minus je u suštini nelegalna pozajmica i ne treba kriviti banke što su stroge pa klijente kažnjavaju previsokim kamatama. Ali tu još nešto treba uzeti u obzir: klijenti najčešće ulaze u nedozvoljeni minus zato što im plate kasne, a čekovi koje su dali na poček stignu na naplatu o roku. To je deo naše stvarnosti i banke bi to trebalo da imaju u vidu kada određuju kamate. Velika većina onih koji su ušli s troškovima u zabranjenu zonu nije to učinila svojom voljom“, kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.

Šta izabrati?

Kada biraju banku, klijentima se obično nudi paket-račun. Uz druge usluge kao što su kartice, provizije i elektronska plaćanja, pažnju treba obratiti i na minus, odnosno kamatu koju banka zaračunava. Klijenti kojima se često dešava da moraju da ga koriste najbolje je da biraju banku koja ima niže kamate za tu pozajmicu. Ako im pak plata često kasni, nije loše obratiti pažnju i na to koliko je banka tolerantna na nedozvoljeni minus, odnosno koju kamatu tu zaračunava.

U Srbiji, po majskim podacima Udruženja banka Srbije, ima 7.396.581 tekući račun i koristi ih 4.926.430 građana. Njima su banke odborile da van prihoda koji su im legnu na račun potroše 44,53 milijarde dinara. Oni koji imaju dva računa, ili koji imaju jedan, uglavnom su disciplinovani pa je u crvenom 275.608 računa. Podaci o kamatama i na dozvoljena i na nedozvoljena prekoračenja mogu se naći na sjatu Narodne banke Srbije. Oni sve klijente o tome informišu već nekoliko godina.

7.396.581 tekućih račun ukupno ima Srbija

Halkbank

Najveću kamatu na nedozovljeni minus ima Societe generale banka – 75,84 odsto, a za dozvoljeni je 36,59. Finansijska nedisciplina te vrste će papreno koštati i komitente Telenor banke – 50,57 odsto u crvenom i 30,44 u dozvoljnoj zoni trošenja. Zanimljiva je Pireus banka: ona ima gotovo istu kamatu u oba slučaja – za dozvoljeni 32,14 procenta i onaj drugi 32,06. Da je klijente koji su ušli u crveno pritisla prilična nevolja izgleda smatraju u Raiffeisen banci, gde je kamata za dozvoljeni minus 29,97 odsto a za nedozvoljeni 11,99. Slično je i u Erste banci: 31,07 odsto dozvoljeni, a niže, i to dosta – 12,68 odsto – nedozvoljeni minus. Najnižu kamatu na dozvoljeni minus ima Halk banka – 19,69 odsto, a na nedozvoljeni je 33,25.

Savet koji se može dati klijentima je da ne koriste ni dozvoljeni, a kamoli nedozovljeni minus, jer su i „dozovljene kamate” paprene. Danas se kamate za dinarske kredite kreću u proseku oko 15 odsto. Banke masovno odbravaju kredite za refinansiranje pa se tu može jeftinije prepakovati – otplatiti i dozovljni minus, ali ne i onaj iz nedozvoljene zone.

Izvor: GdeInvestirati/Dnevnik.rs
Previous Obnovljena proizvodnja BIP piva
Next Železnice prodaju imovinu vrednu 16 milijardi dinara

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Soros zauzeo “dugu poziciju” na funti pre Brexit glasanja

Milijarder George Soros, koji se obogatio kladeći se protiv funte 1992 godine, ovaj put nije ponovio opkladu pred rekordni pad britanske valute u petak.

Kompanije 0 Comments

Matijević zainteresovan za Banini

Fabrika biskvita Jaffa i Industrija mesa Matijević, Petra Matijevića prvi su potencijalni kupci kikindske fabrike slatkiša, čija je početna cena 15 miliona evra, dok je aukcija zakazana za 21. mart.

Najvažnije vesti 0 Comments

Svetske berze: Investitori se okreću tradicionalnim sirovinama i materijalima

Na svetsklim berzama nova, visoka tehnologija pomalo odlazi u stranu, a vraćaju se stare, modernizovane ili redizajnirane industrije. Čak i gigant Apple je zabeležio pad prodaje, prvi put do sada.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply