Putin i Trump dogovorili prekid vatre u Siriji

Putin i Trump dogovorili prekid vatre u Siriji

U julskoj vrelini, dok su ulice Hamburga postajale ratno poprište u brutalnom sukobu između snaga reda i radikalnih antiglobalističkih demonstranata u kojem su povređene stotine ljudi, u Kongresnom centru, prvi su se put susreli, predsednici SAD-a i Rusije, Donald Trump i Vladimir Putin.

Lideri SAD-a i Rusije postigli dogovor o prekidu vatre na jugozapadu Sirije, javio je ranije AP, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike. Kako se navodi, prekid vatre bi trebao stupiti na snagu 9. jula u podne po lokalnom vremenu u Damasku.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da “očekuje puno od prvog sastanka”, a Trump je izrazio uverenje “da je sastanak pozitivno delovao na međusobne odnose dve zemalja”. Njih dvojica su se, otkad je Trump pobedio na izborima, već četiri puta čuli telefonom, ali sada su se konačno susreli oči u oči. Oba predsednika su želela da ostave što bolji utisak jedan na drugog kako senka eventualnog “neuspeha” ne bi pala na nekog od njih.

Sirija i Ukrajina bile su glavne teme prvog susreta koji su, za početak, obe strane proglasile tek ‘ispipavanjem’ terena i traženjem može li se uspostaviti lični kontakt na kojem Putin u međunarodnim odnosima jako insistira, a ni Trump ga ne zanemaruje.

Do susreta na marginama skupa G20 došlo je samo dan nakon što je u Varšavi, u svom govoru na otvorenom, američki predsednik Trump optužio Rusiju da je destabilizirajući učesnik.

“Putin je primio na znanje Trumpov govor u Varšavi”, kratko su rekli njegovi saradnici u Hamburgu. Time je Trump najavio da Putina i Rusiju drži na distanci, pogotovo jer ga se stalno sumnjiči da je previše sklon Rusima, a tu je i afera oko (navodne) ruske upletenosti u njegovu izbornu pobedu. Neki su mediji ironično napisali da će se Trump konačno susresti s ‘onim koji mu je omogućio pobedu na izborima’. Inače, Trump dosad nije učinio neke poteze koji bi Rusima dali nadu da će normalizovati odnose, čak govore kako su odnosi sada gori nego u vreme Baracka Obame kada se činilo da lošiji ne mogu biti. Mnogi su u Moskvi isticali nepredvidivost i neobuzdanost Trumpa kao glavnu pretnju normalizaciji, čak se govorilo da će Kremlj zažaliti za Obamom.

Trump, kako pišu ruski mediji, odustaje od zahteva da sirijski predsednik Bašar al-Asad mora otići sa svoje pozicije. On je stalno bio kamen spoticanja u odnosima SAD-a i Rusije u Siriji. Osim toga, suglasni su i s ruskim predlogom o zonama sigurnosti te su se dogovorili o primirju koje počinje u nedelju, 9. jula, u podne po lokalnom vremenu.

Mnogi to tumače kao početak podele Sirije na interesne zone, pa čak u budućnosti i na fizičku podelu Sirije u kojoj građanski rat traje od 2011. godine.

Amerikanci su se, kažu, obvezali da neće napadati delove Sirije koje kontroliraju snage odane Bašaru al-Asadu, niti će na ta područja slati svoju vojsku, a neće biti ni suprotno.

Glavna strategija SAD-a u Siriji nije svrgavanje Bašara al-Asada, nego isključivo borba i konačni poraz tzv. Islamske države. Doduše, takva pozicija već izaziva negodovanje u SAD-u, pa i među nekim republikancima, poput senatora iz Arizone Johna McCaina.

Naime, protivnici takvog sporazuma s Rusima misle da on ide na rusku stranu te da će SAD izvisiti ako toliko bude popuštao Rusiji u Siriji. Na red je došla i Ukrajina. Rusija se nadala da će SAD malo pustiti Ukrajinu na miru te da neće previše insistirati na tom pitanju. Doduše, Vladimir Putin traži da SAD pritisne vlasti u Kijevu da ispune svoj deo Sporazuma iz Minska, pogotovo onaj koji predviđa ustavne promene i posebni status te posebne političke i ekonomske odnose tih odmetnutih delova istočne Ukrajine s Rusijom.

Ukrajina se boji da je to stvaranje svojevrsne “Republike Ruske” kao u BiH, koja Ukrajini neće dati mogućnost da se razvija kao punopravna država. To je po Rusima osnovni zahtev koji će omogućiti da se reši ukrajinski problem. Amerikanci žele “više slobode” u tumačenju Sporazuma, što je Moskvi signal da Kijev odugovlači s davanjem autonomije odbeglim pokrajinama. Naime, pre ovog sastanka Donald Trump je u Washingtonu razgovarao s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.

No, u svakom slučaju kremaljske nade da će Trump “relaksirati” ukrajinsko pitanje te dovesti u pitanje sankcije protiv Rusije ipak se nisu obistinile. Sporazum iz Minska ne spominje sudbinu Krima. Putin je u razgovoru postavio i pitanje povratka nedavno oduzetih ruskih diplomatskih vila u New Yorku i Marylandu. Ruski je predsednik na kraju komentirao da bi se mogli i češće susretati.

Domaćica skupa G20, nemačka kancelarka Angela Merkel, izjavila je da nema ambicija biti posrednica u odnosima između Vladimira Putina i Donalda Trumpa. Na kraju je rekla da su pregovori o trgovini bili teški i naporni.

Izvor: GdeInvestirati/B92, Jutarnji list
Previous „Dunav osiguranje“ isplatilo dividendu akcionarima
Next Rijad i saveznici ocenjuju da Katar ostaje pretnja za regionalnu bezbednost

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Ole Hansen: Moguć pokušaj povratka na 1.400 za uncu zlata, i srebro u igri

Zlato i srebro su i dalje “dobitnici” u periodu posle glasanja o Brexitu 23. juna. Podrška koju daju negativni prinosi na obveznice i sve blaži stavovi Federalnog komiteta za otvoreno tržište

Društvo 0 Comments

Vlada Srbije: Minimalna cena rada do 15. septembra

Vlada Republike Srbije poštovaće zakonski rok koji ističe 15. septembra i do tada će utvrditi minimalnu cenu rada, i kroz dijalog sa socijalnim partenrima, raditi na njenom povećanju, saopšteno je

Agrobiznis 0 Comments

Karić potvrdio da je zainteresovan za kupovinu PKB-a

Vlasnik “BK grupe” Bogoljub Karić izjavio je da je zainteresovan za kupovinu Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), ali da o tome nije razgovarao ni sa kim iz vlasti.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply