Banke u Srbiji naplaćuju više od 260 naknada

Banke u Srbiji naplaćuju više od 260 naknada

Banke u Srbiji stanovništvu naplaćuju više od 260 naknada, a kada se ovom spisku dodaju i one koje plaćaju male, srednje i velike kompanije, kao i poljoprivrednici, dobija se impozantan spisak od skoro 500 raznoraznih provizija.

Prema podacima Agencije za privredne registre, banke su prošle godine na ime raznih naknada i provizija naplatile ukupno 51 milijardu dinara. Kada se od toga oduzme skoro 16 milijardi dinara provizija koje su banke imale kao trošak, dobija se neto rezultat od 35,3 milijarde dinara čiste zarade od raznih naknada.

Ipak, kamate i dalje ostaju osnovni izvor prihoda za bankare. U 2016. su u to ime banke od privrede i građana naplatile nešto više od 152 milijarde dinara, dok su one same platile 28 milijardi dinara kamata. Tako je čista zarada banaka na kamatama iznosila 123,8 milijardi dinara.

Sve banke imaju obavezu da na jasan način iskazuju troškove koje imaju klijenti. Ne postoji isti tarifnik, a svaka ima neku svoju posebnost kada je reč o provizijama koje obračunava. Tako će vam negde naplatiti čekove koje niste realizovati, a negde SMS obaveštenja, slanje prve, druge, treće opomene, neopravdanu reklamaciju… Širok i raznolik spisak.

Poslednjih godina primetan je pad kamatnih stopa, a da bi zaradu nadomestile, banke su rešenje našle u rastu provizija i širenju dijapazona onog što od svojih usluga naplaćuje građanima.

“Banka čini sve da zaradi gde god to može. I ukoliko ne reagujete na rast provizije, ona će neosetno povećavati naknade. Zato savet, kad god vam povise iznos naknade, menjajte banku. Takođe, nemojte da pristajete i na uslovljavanja, kao što je, primera radi, slučaj da banka uslovljava uzimanje dugoročnog kredita korišćenjem najskupljeg paketa usluga vezanih za tekući račun”, kaže Dušan Uzelac sa portala “Kamatica”.

U Narodnoj banci Srbiji ističu za “Blic” da je od ključnog značaja da potrošači razumeju naknade koje im se naplaćuju, kako bi mogli da uporede ponude različitih pružalaca platnih usluga i donesu odluke o tome koji platni račun, odnosno koja platna usluga na najbolji način zadovoljava njihove potrebe.

“Poređenje između naknada ne može se izvršiti u uslovima kada pružaoci platnih usluga koriste različitu terminologiju da bi ponudili manje-više istu vrstu usluga. Baš zato, standardizovana terminologija, zajedno sa jasno iskazanom naknadom i informacije predstavljene u doslednom formatu koji će pokriti najreprezentativnije usluge vezane za plaćanje, mogu pomoći potrošačima da razumeju i uporede naknade i naprave odgovarajući izbor. Posledično, kada potrošač bude mogao da bez većih teškoća uporedi naknade različitih pružalaca platnih usluga, biće i u prilici da promeni svog pružaoca platnih usluga za nekog drugog”, ukazuju u NBS.

Centralna banka radi na pripremi zakonskog rešenja kojim će se detaljnije urediti pravila koja se odnose na transparentnost i uporedivost naknada koje se naplaćuju a odnose se na platne računima, pravila o zameni platnog računa i olakšavanje prekograničnog otvaranja računa za potrošače nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Posao za 2.500 izbeglica u Starbucksu
Next Air France KLM: Trodnevna Flash ponuda atraktivnih destinacija po fantastičnim cenama

You might also like

Kompanije 0 Comments

EBRD pokazala interesovanje za privatizaciju Aerodroma i Telekoma

Radi poboljšanja uslova za ulaganja i privlačenje investitora Evropska banka za obnovu i razvoj od nove Vlade Srbije očekuje istrajnost u sprovođenju reformi, rekao je šef kancelarije te banke u Srbiji

Japanska kompanija preti Samsungovom OLED “monopolu”

Tržište OLED displeja je pod kontrolom Samsunga čiji procenjeni udeo na tržištu iznosi 98 odsto. Ali, to bi se uskoro moglo promeniti, smatra Peter Garnry, rukovodilac strategije na tržištu kapitala

Kompanije 0 Comments

Aerodrom Nikola Tesla: Profit u prvih pet meseci porastao 6 odsto

Beogradski Aerodrom “Nikola Tesla” saopštio je da je u prvih pet meseci 2017. godine ostvario ukupan prihod od 3,53 milijarde dinara, što je 9% više u odnosu na isti period

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply