Kamate na kredite nikad niže, ali su marže i dalje previsoke

Kamate na kredite nikad niže, ali su marže i dalje previsoke

Kamate na kredite nikada nisu bile povoljnije, ali su marže banaka i dalje visoke i čine gotovo najveći deo same kamate.

U prilog tezi da banke smanjuju kamate, ali ne i marže preko kojih takođe zarađuju, ide i podatak da je od 2011. godine euribor smanjen za skoro dva odsto, dok su marže banaka, koje zapravu predstavljaju njihovu čistu zaradu, u proseku niže tek za 0,9 odsto.

Naime, kamate na pozajmice u evrima sastoje se iz dva dela. Jedan je tzv. varijabilni i to je referentna kamatna stopa euribora, a drugi je marža banke kao fiksni deo. Kako je euribor od prošle godine u minusu i trenutno je 0,24 odsto ispod nule, jasno je da u oblikovanju kamate dominira marža banke. Ako uzmemo da su prosečne kamate na, recimo, stambene kredite oko tri odsto, marža banke u proseku iznosi oko 2,76 odsto. Na nju se dodaje euribor, ali kako je on sada u minusu, u stvari se oduzima. Zadržavajući visoke marže, banke su tako zadržale i zaradu.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da se marža dobija kada se iz kamatne stope isključe troškovi izvora finansiranja koje plaća banka.

Marža se ocenjuje kao razlika između prosečne kamatne stope na kredite i kamatnih stopa na izvore, odnosno pozajmice ili depozite položene kod banke.

“Ona pokriva operativne troškove banke i rizike vezane za plasman. Na nivou ekonomije, marža se ocenjuje kao razlika između prosečne kamatne stope na kredite i kamatnih stopa na izvore, odnosno pozajmice ili depozite položene kod banke”, naglašavaju u NBS.

Kada se radi generalno o kamatnoj stopi koju klijent banke plaća na uzeti kredit, u NBS kažu da ona zavisi od velikog broja faktora. Među njima su, između ostalih, vrsta kredita, njegova ročnost, sredstva obezbeđenja, tržišni uslovi i konkurencija, kreditni rejting zemlje, kreditna sposobnost klijenta i slično.

U centralnoj banci naglašavaju da su se marže banaka u poslednjih šest godina značajno smanjile.

“Tako, na primer, razlika između kamatne stope na kredite indeksirane u evrima i šestomesečnog euribora smanjena je sa prosečnih 6,7 procentnih poena u 2011. na 3,82 u 2016. i 3,43 u prvom tromesečju 2017. Smanjenje marži u ovom periodu rezultat je poboljšanja makroekonomskih performansi naše ekonomije, što se odrazilo na smanjenje premije rizika zemlje i njenog kreditnog rejtinga, kao i jačanja konkurencije među bankama”, navode u NBS.

Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na stambene kredite iznosila je 5,88 odsto u 2011, dok je u prvom tromesečju 2017. bila 3,13 odsto.

“Kako je u istom periodu šestomesečni euribor smanjen za 1,88 procentnih poena, prosečna marža na ove kredite je smanjena za 0,87 procentnih poena, odnosno na 3,37 odsto u prvom tromesečju 2017.”,ističu u NBS.

Bankari: Samo 10 odsto marže je profit

Bankari objašnjavaju da je profit samo jedan deo marže, i to manji. Prema rečima jednog od visokopozicioniranih bankara, profit je od 2006. do 2008. godine činio 20 odsto marže, da bi nakon izbijanja krize, par godina kasnije, profit učestvovao u marži sa samo 10 odsto. Kako on kaže, na visinu kamate su, širenjem krize, sve više uticali nenaplativi krediti.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Beogradski sajam: Prodato 12,7 milijardi dinara robe i usluga u 2016.
Next Wall Street: Manji skok indeksa nakon dvodnevnog pada

You might also like

Transport 0 Comments

Tesla Motors ponudiće nove akcije u vrednosti od 1,7 milijardi dolara

Zbog potražnje za Modelom 3 koja je veća nego što se očekivalo, naručeno je 375.000 tih vozila i zbog toga Tesla mora povećati kapacitete proizvodnje, pri čemu je firma postavila cilj

Kompanije 0 Comments

Toyota želi velika ulaganja u Velikoj Britaniji, problem Brexit

Japanski proizvođač automobila Toyota najavio je u četvrtak 240 miliona funti ulaganja u poslovanje u Velikoj Britaniji, ali je nagovestio da budućnost njegovog poslovanja u toj zemlji zavisi o ishodu

Preduzetništvo 0 Comments

Veliki broj poslodavaca ne daje finansijsku pomoć zaposlenim roditeljima

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović kazala je danas da je istraživanje Usklađivanje rada i roditeljstva pokazalo da veliki broj poslodavaca u Srbiji ne obezbeđuje

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply