Brexit bi mogao da izazove poremećaje na poljoprivrednom tržištu EU

Brexit bi mogao da izazove poremećaje na poljoprivrednom tržištu EU

Poljoprivredne i prehrambene kompanije u Evropskoj uniji možda će platiti veliku cenu ako se stvore nove trgovinske barijere i smanji interes britanskih potrošača za proizvodima poput irskog cheddara, francuskog vina i danske slanine, upozoravaju stručnjaci i oni koji zastupaju interese toga sektora.

Na to su upozorili iz najvećeg evropskog udruženja poljoprivrednih proizvođača Copa-Cogece, koje je objavilo preliminarni izveštaj na 156 stranica samo mesec dana nakon što je krajem marta Britanija formalno izvestila Bruxelles da će se povući iz Evopske unije.

“Poljoprivrednici ne bi trebali da plate cenu neke političke odluke”, izjavio je predsednik Cogece Thomas Magnusson, aludirajući na rizik trgovinskih barijera nakon Brexita poput carina.

Brexit

Poljoprivrednici u ostatku 27-člane EU mogli bi se suočiti s velikim teškoćama kod izvoza na tako jedno važno tržišta kao što je Britanija – neto uvoznik – ako London i Bruxelles nakon Brexita ne postignu sporazum o slobodnoj trgovini.

Cene bi mogle snažno porasti, ako Britanija napusti carinsku uniju u sklopu ‘teškog’ Brexita, a što britanska premijerka Theresa May nije isključila ako ne dogovori nove trgovinske uslove kakve bude želela. Britanski potrošači tada bi verovatno kupovali manje poljoprivrednih proizvoda iz EU-a na koje su navikli u poslednje četiri decenije.

Oni koji bi, kako upozoravaju autori tog izveštaja, mogli najviše izgubiti su proizvođači voća, povrća, govedine, mlečnih proizvoda i vina – na koje otpada veliki deo od 45 milijardi evra u godišnjem EU izvozu hrane i poljoprivrednih proizvoda u Veliku Britaniju.

Iz Copa-Cogece, čija je punopravna članica i Hrvatska poljoprivredna komora, poručuju da se čvrsto nadaju da će Europska komisija budžetima za 2019. i 2020. obuhvatiti “odgovarajuće instrumente za krizni menadžment” kako bi pomogla poljoprivrednicima pogođenima svim negativnim posledicama Brexita.

brexit-2

Poljoprivreda je 17. na listi britanskog izvoza u EU, daleko iza automobilske industrije, dok je Britanija neto uvoznik poljoprivrednih proizvoda iz EU-a.

Nove trgovinske barijere takođe bi pogodile i britanski izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU u godišnjem iznosu 11 milijardi funta (14 milijardi dolara), najpre vodećih proizvoda poput škotskog viskija i britanske jagnjetine.

“Bilo bi pogrešno gledati izolovano samo jednu granu ili sektor. Pregovori neće biti samo o poljoprivredi, oni će se voditi o celokupnoj ekonomiji”, kazao je profesor Allan Matthews s Trinity Collegea u Dublinu.

Pet zemalja članica EU posebno brine kako će se odvijati pregovori u području poljoprivrede – Nemačku, Francusku, Španiju, Belgiju, Holandiju i Irsku.

Glavobolje zadaje i činjenica da je Britanija neto uplatitelj u budžet EU. Brzi proračun temeljen na britanskom doprinosu i delu budžeta koji se rezerviše za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) ostavio bi budžetsku rupu od oko tri milijarde evra.

“Svi znamo koliko je teško uveriti zemlje da uplaćuju više u EU budžet. To je očito nešto u pogledu čega ne znamo kakav će biti ishod”, zaključio je, među ostalim, profesor Matthews.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Srbija od EU dobila 95 miliona evra iz IPA fonda
Next Huawei: U planu su novi istraživački centri u Kini i SAD-u

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Američke Federalne rezerve zadržale postojeće kamate

Američka centralna banka (Fed) zadržala je kamatne stope na postojećem nivou na svojoj prvoj sednici otkako je predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost.

Najvažnije vesti 1Comments

Goran Knežević: Smanjenje poreza i doprinosa, ali nije trenutak

Svi se zalažemo za manje poreze i doprinose, ali još nije vreme za njihovo smanjenje, kazao je za Radio Beograd 1 ministar privrede Goran Knežević.

Makroekonomija 0 Comments

Štednja građana Srbije u oktobru porasla na 8,99 milijardi evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju oktobra ove godine građani Srbije imali su na dinarskim i deviznim štednim računima u bankama ukupno 1.106 milijardi dinara, što odgovara protivvrednosti od

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply