Koliko se zaista isplati proizvodnja lešnika u Srbiji?

Koliko se zaista isplati proizvodnja lešnika u Srbiji?

Za lešnik je potrebno samo nešto novca, znanje i strpljenja. A opet, u Srbiji je proizvođača toliko malo da se 90 odsto lešnika uvozi.

Zašto je leski (lešnik je ime ploda, biljka je leska) tako malo? Najverovatniji razlog je što lešnik ipak ima jednu manu – spor povrat kapitala. Da leska počne da vraća uloženo s početka, potrebno je šest do osam godina godina, a za pun rod, koji konačno donosi profit, potrebno je čekati čak do desete ili jedanaeste godine. Onda dolazi period “slasti”, jer leska rađa i pedeset godina.

Dobra stvar u svem ovom čekanju je što je lešnik stabilna roba, i cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se s njime može računati da dug rok.

A leska je, kako je to lepo rekao jedan uzgajivač na YouTubu, “porodično srebro”. Ona se ne sadi (samo) za sebe i brzu zaradu, sadi se za generacije koje dolaze.

Tako smatra i IT inženjer iz Beograda Rade Popović. On nikada nije imao veze ni sa kakvom poljoprivredom. Ali oduvek je voleo prirodu, a posle godina bavljenja ovim virtuelnim poslom poželeo je da radi s nečim što može da dotakne i gleda kako raste.

Popović je svež u ovom biznisu, zasadio je lesku u decembru 2016. na 1,2 hektara placa koji je u tu svrhu kupio kod Čortanovaca, kod Inđije. Kao inženjer poslu je pristupio sistematično, obišao je pola Srbije u potrazi za zemljom, bio kod mnogih uzgajivača, na Poljoprivrednom fakultetu, satima i satima surfovao internetom…

A sve je krenulo od usputnog razgovora sa drugarima, kada je saznao da beogradska firma Agriser (kojoj je vlasnik grupacija Ferero) traži kooperante za proizvodnju lešnika.

“Ubrzo je došlo do saradnje i sklopljen je ugovor. Sadnice se kupuju od njih, dobije se i nacrt sadnje i detaljno uputstvo za formiranje plantaže i periodični obilazak i saveti agronoma, a zauzvrat dobijaju pravo preče kupovine kad stigne rod po ceni koja prati berzansku”, objašnjava Popović.

Popović je tražio nešto “za zanimaciju” u prirodi “a da ne bude vikendica” – tj. da bude korisno a da ne uzima previše vremena kao druge oblasti poljoprivrede. Lešnik se sam nametnuo.

“Nema tu nešto previše posla, recimo da mora da se održava kao velika bašta. Optimalno je da se dođe jednom nedeljno, i to mi sasvim odgovara. A i, koliko znam, posle nema preganjanja sa otkupljivačima i hladnjačama, kao recimo kod malina”, kaže Popović.

Naravno, nije sve idealno. Od njega smo saznali i ono što razvejava “amaterske” snove o brzom profitu. Njegova računica je veoma precizna, od 15.000 evra koliko ga je koštala zemlja, pa do 1.000 do 2.000 evra godišnjeg ulaganja u održavanje zasada (korov, prskanje, rezidba…).

Tu se ne računaju mašine, koje se sada iznajmljuju po potrebi ili koje će vremenom zatrebati: usisivač 4.000-5.000 evra, sušač je 7.000 evra, polovni vinogradarski traktor 2.500 evra, frezer 500 evra…

Matematiku “sadnica puta rod, puta evra po kilogramu i eto love”, kvari i poseban, a obavezan, trošak navodnjavanja. A tu je cena prilično elastična. Ako za vodu morate da bušite “bunar” od 50 metara, koštaće vas 2.500 evra, ako idete na 100 metara, cena se duplira, a onda da bi razvukli creva i postavili sistem “kap po kap”, to je još 1.200 evra.

Trošak koji nam odmah ne padne na pamet je i ograda, da vam zečevi i srndaći ne bi oglodali leske, narednih 700 do čak 3.000 evra minusa na listi ulaganja. I tako dalje, i tako dalje…

MATEMATIKA PROIZVODNJE – KOLIKO ŠTA KOŠTA

Cena sadnica leske se kreće od 2 do 5 evra (za kalemljenje sorte), ali je u najvećem broju slučajeva oko 2,5 evra. Ako ste ozbiljni u proizvodnji, kupićete kvalitetne sertifikovane sadnice jer onda znate tačno šta ćete dobiti (za 10 godina). One su naravno skuplje.

Rekli smo, po hektaru ih dođe 450 do 650, ali više sadnice ne znači garantovano i veći prinos, jer leska traži prozračnost i sunce.

Foto: getty

Foto: getty

U punom rodu, prinos po jednom stablu iznosi oko 8 do 12 kilograma, od čega 50 do 60 odsto otpada na ljusku. Prinos lešnika po hektaru iznosi od 2,2 do 3,6 tona po hektaru, zavisno od brojnih faktora. Na svetskoj berzi cena lešnika u ljusci trenutno je, u maju ove godine, 2,65 evra po kilogramu. Na domaćem tržištu se na veliko lešnik u ljusci trenutno otkupljuje po 1,4 evra po kilogramu a jezgro na malo kreće se od 4,8 do 8,1 evra po kilogramu.

Množenjem ovih brojki završava se “matematika” kod većine onih koji razmatraju ulazak u biznis s lešnikom. Ali, daleko je to od pravog troška i profita.

A prava ukupna investiciona ulaganja mogu ići od 4.000 pa sve do 12.000 evra po hektaru, upozoravaju iskusni uzgajivači, a u godini punog roda prihod može dostići i 15.000 evra po hektaru, ali biti i manje od polovine te sume.

Isplativost leske, naglašava prof. dr Čedo Oparnica sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, je i u činjenici da pet hektara pod njom zadovoljava sve finansijske potrebe četvoročlanog domaćinstva, ali za pravu proizvodnju za industriju je potrebno minimum deset hektara.

KOME SVE TO PRODATI

Ima li tržišta za vaše lešnike? To pitanje se u Srbiji, ali i u Evropi, još dugo neće postavljati. Najveći evropski proizvođač je Italija, a izvoznik u Evropu svetska lešnik-velesila Turska (75 odsto proizvodnje). Čak i italijanski konditori uvoze lešnik za svoje potrebe. Što se nas tiče, tek je tu rupa u potrebama. Srbija uvozi 90 odsto lešnika, što je samo u 2013. godini dostiglo vrednost od gotovo 7 miliona evra.

Situacija sa brojem proizvođača se uvećala prethodnih desetak godina, poslednjih nekoliko pogotovo, čemu je doprinelo angažovanje stranih kompanija u potrazi za kooperantima, ali i pomoć države u vidu državnih dotacija za nove zasade. Tako je kompanija Ferrero, proizvođač popularne “nutele”, najavila da će do 2020. godine proširiti u Srbiji zasade lešnika čak 10 puta. Krenulo se kupovinom poljoprivrednog dobra “Aleksa Šantić” u istoimenom vojvođanskom selu. A samo ta kompanija kupi četvrtinu svetske proizvodnje lešnika.

Drugi “teškaš” je domaći Swisslion Takovo, kome je samo da bi zadovoljio svoje preradne kapacitete potreban rod sa najmanje 7.000 hektara pod lešnikom. A konditora imamo još.

Dobru perspektivu je prepoznala i država, pa su subvencije za podizanje novih zasada povećane u 2014. godini na povraćaj sredstava po investiciji 40-55% .

Prodati lešnik nikada nije bio problem, bilo da ga prodajete na veliko otkupljivaču, ili na malo za prodavnice zdrave hrane ili za tezge na pijaci.

Ali, problem može biti naplata, upozorava Marko Sekulić, proizvođač lešnika i meda iz istoimenog poljoprivrednog gazdinstva u Banatskom Velikom Selu.

“Ja prodajem nakupcima, za pijace, sve odjednom po nešto nižoj ceni nego što bi se prodavalo kupcima na veliko, konditorima i sl. Ali, tako nemam glavobolja da li ću te ‘veće pare’ dobiti za dva meseca, za godinu dana ili, što se ljudima takođe dešavalo, nikad”, kaže Sekulić, čiji je lešnikar zašao u devetu godinu.

Ovako se za kilogram očišćenog lešnika dobije 800-900 dinara (najviše je ovih godina bilo 1.000 dinara), i može da se uloži u novi ciklus proizvodnje.

Za tako nešto uvek treba novca, bilo za repromaterijal, bilo za mašine i opremu, pa dobro dođu subvencionisani krediti koje daje država. Tu su uslovi povoljni ako, opet upozorava Sekulić, “pucate na veliko”.

Naime, ako uzmete mali kredit, kao što je Sekulić uzeo 2014. (130.000 dinara), može vam se desiti da bude “skuplja dara nego mera”, i pored toga što je kamata samo 2 odsto godišnje a grejs period šest meseci. Razlog je neverovatan – upis (a plaća se i ispis) hipoteke na zemljište na ime države (pokrajinskog fonda) košta 20.000 dinara. Neverovatna suma za jedno parče papira s pečatom.

KAKO SE SADI LESKA?

Sama procedura sadnje nije previše komplikovana, ali moraju da se poštuju osnove agronomije. Na jednom hektaru se zasadi 500-550 sadnica leske, obično u jesen.

Razmak između redova i kolona je od 4,5 do 6 metara, zavisi kako ko isplanira parcelu, tako da na jednom hektaru bude od 450 do 750 sadnica. Postoje leske kao žbunovi, postoje i kalemljene sadnice koje rastu kao jedno stablo, to su dve filozofije uzgoja a postoji i treća, njihova kombinacija – žbun kalemljen nisko na mečju (medveđu, divlju) lesku.

Leska zahteva rastresitu, umereno vlažnu zemlju i dobru osunčanost terena. Kako je u centralnoj Srbiji 90 odsto zemljišta ispod 1.000 metara nadmorske visine, to je pogodno za lesku, dok su u Vojvodini za uzgoj leske “dušu dali” Srem i zapadni delovi Bačke, dok Banat i severoistočna Bačka nisu toliko pogodni zbog jakih vetrova, mrazeva i visokih podzemnih voda.

Sadnice nikada nisu od iste sorte, i to je najvažniji element sadnje, jer se leska ne oprašuje sama. Morate pored osnovne sorte na parceli imati dva do četiri oprašivača, tj. sorte leske koje cvetaju u povoljno vreme da opraše glavnu sortu. One se i beru posebno, a kvalitet ploda im je nešto slabiji.

Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60 odsto.

Kada se sadnice zasade (one tada imaju oko dve godine), predstoji samo da se redovno prskaju protiv parazita (najmanje dva puta ali ide i do šest, ali i to je tek polovina onoga koliko se puta prska jabuka), da se čupa korov i da se za godinu dve sačeka prvi rod. Ipak, onaj nešto značajniji je tek za četiri godine.

Rod se zatim skuplja sa zemlje (lešnik se ne bere već eventualno oduvava), obično posebnim usisavačem, a zatim pere i suši. Zatim plod u ljusci ide na selekciju, kalibraciju, pa na krckalice, provejavanje…

Berba je, naravno, takođe trošak i beračima se plaća oko 60 dinara po kilogramu ploda, ili 1500 dinara za jednodnevan rad do 10 sati (pa za pet dana opet… i tako ceo avgust i septembar). Za 10 hektara u sezoni potrebno je 30 ljudi. Mašinsko skupljanje je i deset puta jeftinije, ali se kupovina mašine isplati tek na velikim površinama.

Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati godinu ili dve, ali je bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad ako je visok sadržaj vlage mogu i da užegnu.

Izvor: GdeInvestirati/Mondo
Previous Wall Street: Indeksi nastavljaju sa padom drugi dan zaredom
Next Azijske berze: Oprez ulagača na berzi, dolar stabilan

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 4 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Najvažnije vesti 0 Comments

Reuters: Srpski političari ne žele da otvoreno priznaju puni obim partnerstva sa NATO

Srbija izvodi delikatno balansiranje između evropskih aspiracija, partnerstva sa NATO i vekovima starog verskog, etničkog i političkog savezništva sa Rusijom, navodi agencija Reuters u analizi.

Preduzetništvo 0 Comments

Iskusni preduzetnik: Odaberite ovakav biznis ako želite da se obogatite

Što je biznis nejasniji i dosadniji, veća mu je verovatnoća za uspeh, smatra njujorški profesor i preduzetnik Scott Galoway. Oni koji žele glamur i uzbuđenje, bolje da se pripreme na

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply