Šest ekonomskih mera koje Srbija treba sprovesti u ovoj godini po preporukama EU

Šest ekonomskih mera koje Srbija treba sprovesti u ovoj godini po preporukama EU

Srbija treba da nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita, da ubrza reformu državnih preduzeća i unapredi razvoj privatnog sektora boljom kontrolom parafiskalnih troškova, neke su od preporučenih mera koje su Srbija i ministarski savet ekonomije i finansija (ECOFIN) 23. maja zajednički usvojili.

Cilj tih reformi je smanjenje budžetskog deficita i podsticanje izvora ekonomskog rasta. Ekonomske preporuke dobili su i drugi kandidati i potencijalni kandidati za EU.

Briselu su zemlje kandidati i potencijalni kandidati za EU ove godine podnele treći godišnji program ekonomskih reformi (ERP) za period 2017-19.

Procene tih programa uradile su Evropska komisija i Evropska centralna banka i na osnovu njihovih procena svih sedam partnera u procesu proširenja i EU na ministarskom sastanku su usvojili zajedničke zaključke i smernice za svaku zemlju.

Srbija je dobila šest smernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana.

Preporuke

Prva preporuka Srbiji je da u 2017. i nadalje nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita. Da to uradi, Srbija treba da koristi dodatni fiskalni prostor i nastavi da povećava kapitalne rashode. Takođe treba da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.

Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana podrži fiskalni scenario ubrzavanjem reformi državnih preduzeća i poreske službe, kao i da smanji udeo javne potrošnje za zarade i penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP).

U cilju stabilnosti finansijskog sektora, Srbija treba da sprovede preostale mere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dve velike državne banke i nađe rešenje za preostale male državne banke.

Preporučuje se i postepeno usklađivanje cene struje kako bi odražavala troškove. Potrebno je i unaprediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.

Takođe su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS.

Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unapredi funkcionisanje Poreske uprave i obezbedi veću efikasnost inspekcije.

U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gde su zarade najniže, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke.

Ocene

U oceni ERP Srbije navodi se da je ekonomija u 2016. ubeležila brži rast od očekivanog i procenjuje da će rast neznatno ojačati uz podsticaj privatne potrošnje dok se za investicije i izvoz očekuje da ostanu snažni.

Ističe se da je fiskalna konsolidacija i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina.

Kod finansijske stabilnosti, strategija za nenaplative zajmove počela je da daje rezultate jer je udeo tih zajmova počeo da pada.

Upozorava se da je ekonomija Srbije osetljiva na potrese sa finansijskog i tržišta sirovina i izložena razvoju situacije u EU.

Među strukturne prepreke za rast i konkurentnost ubrojeni su preterani uticaj države na ekonomiju i nedostatak dinamike privatnog sektora dok u sektoru energije i transporta problem prave slabe interkonekcije i to što su javna preduzeća samo delimično restrukturisana.

Kako se navodi, razvoj privatnog sektora koče skup, nepredvidiv i netransparentan sistem parafiskalnih nameta, otežan pristup finansijama, birokratija i velika siva ekonomija.

Istovremeno je nivo državne pomoći relativno visok i netransparentan.

U proceni ekonomskog programa Srbije ukazuje se i da se mladi sreću sa posebno velikim teškoćama u pristupu tržištu rada, što za posledicu ima odliv mozgova.

Zemlje kandidati i potencijalni kandidati za EU od 2015. podnose godišnje programe ekonomskih reformi koji sadrže srednjeročne makroekonomske projekcije, budžetske planove za naredne tri godine i program strukturnih reformi.

Program strukturnih reformi obuhvata reforme čiji je cilj podsticanje konkurentnosti i poboljšanje uslova za rast i zapošljavanje.

S obzirom da je ekonomsko upravljanje preraslo u jedan od stubova politike proširenja EU koji odražava trendove unutar EU sa ciljem jačanja ekonomske politike u okviru Evropskog semestra, Unija je razvila novi pristup (ERP) da bi zemljama u procesu proširenja pomogla da ojačaju makroekonomsku stabilnost, podstaknu rast i ispune ekonomske kriterijume za pristupanje.

Izvor:EurActiv
Previous Beogradska berza: Energoprojekt na najvišem nivou od septembra 2008. godine
Next Dinar u sredu bez promene prema evru, NBS i danas intervenisala kupovinom deviza

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Muamer Zukorlić pozvao arapske investitore da ulažu u Srbiju

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Muamer Zukorlić pozvao je investitore iz arapskih zemalja da iskoriste pozitivnu klimu za ulaganje u Srbiji.

Tema dana 0 Comments

Šoškić: Dešavanja na međunarodnim tržištima ne pogoduju dinaru

Mi smo godinama u trendu koji podrazumeva slabljenje dinara i da bi dinar trajno dobio na stabilnosti mora se popraviti izvozni potencijal domaće privrede, izjavio je za N1 profesor Ekonomskog

Geopolitika 0 Comments

Italija nakon referenduma: Tri moguća scenarija

Najavljena ostavka italijanskog premijera Matea Rencija posle neuspelog referenduma o ustavnoj reformi označava početak perioda nestabilnosti u italijanskoj politici, a na potezu je predsednik Italije Serđo Matarela.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply