“Efektiva” pokrenula desetine novih tužbi protiv banaka zbog “skrivenih” troškova

“Efektiva” pokrenula desetine novih tužbi protiv banaka zbog “skrivenih” troškova

Poslednjih desetak dana Udruženje “Efektiva” primilo je nekoliko stotina mejlova, poziva i ličnih poseta građana, koji se žale na rad banaka u Srbiji, a u vezi sa “skrivenim” troškova koje im te banke naplaćuju, kažu u ovom Udruženju za Tanjug.

U “Efektivi” kažu da su zbog toga pokrenuli su dodatno još nekoliko desetina novih tužbi po osnovu naplate troškova koji nisu bili jasno objašnjeni pre potpisivanja ugovora građana sa bankama. Od Narodne banke Srbije, kažu, očekuju da reaguje.

“Pokrenuto je dodatno još nekoliko desetina novih tužbi. Očekujemo nove presude po tom osnovu, pa samim tim i novu seriju tužbi. Naravno, osim ako NBS i banke ne preduzmu nešto i obeštete građane”, kažu u “Efektivi”.

Što se troškova tiče, kažu oni, najviše žalbi u poslednje vreme, imaju zbog toga što pojedine banke naplaćuju naknadu za obradu kredita, za praćenje kredita i naknadu za prevremnu otplatu.

“Ostali troškovi su slanje opomena u slučaju kašnjenja, nezakonite zatezne kamate i mnogo toga još, navode iz “Efektive”.

Bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od provizija i naknada i po tom su osnovu zaradili više od 25,9 milijardi dinara.

Centar NBS, koji prima pritužbe građana na rad banaka, je od početka prošle godine do maja ove, primio 56 žalbi koje se odnose na naplatu naknada od strane banaka. Ukupno, za ceo navedeni period bilo je 1.045 različitih pritužbi, kažu za Tanjug u Narodnoj banci.

“Pritužbe se uglavnom odnose na obračun i visinu naknada koje banke naplaćuju za održavanje tekućih računa, prilikom prevremene otplate kredita, za izdavanje potvrda o otplaćenim kreditima, korišćenje platnih kartica, odnosno, podizanje gotovine na bankomatu druge banke, kao i na dužinu postupka za odobravanje kredita”, kažu u NBS.

U NBS-u ističu da “imajući u vidu važeću regulativu, ne postoje ‘skriveni troškovi’, jer je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza bankama da korisnike još u fazi ponude informišu o svim obavezama za korisnika o korišćenju konkretnog proizvoda ili usluge”.

Iz Narodne banke isitču da se u ponudi banaka mora jasno navesti da li su ti troškovi fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periodi u kojima će se menjati i način izmene.

U “Efektivi” objašnjavaju da se, na primer, troškovi obrade kredita kreću od 0,5 do tri odsto, troškovi praćenja kredita su oko 0,15 odsto godišnje ili 0,1 odsto kvartalno, a za prevremenu otplatu kredita naknada ide i do pet odsto zavisno od banke ili perioda otplate kredita.

“Troškovi su različiti i kreću se od oko 200 dinara meseno za održavanje računa, provizije za plaćanje računa preko banke od oko 500 dinara mesečno, pa do plaćanja iznosa članarine za korišćenja kreditne kartice od oko 100 dinara mesečno”, navode u “Efektivi”.

Pored tih troškova, prema podacima koji se mogu naći na sajtovima banaka, cenovnik od banke do banke je različit, pa se tako, održavanje tekućeg računa kreće 125 do 400 dinara, izdavanje čekova ide od 10 do 30 dinara po čeku, zamena kartice na zahtev korisnika od 200 do 1.500 dinara.

“Efektiva” navodi, na primer, da kada klijent uzme kredit od hiljadu evra banka mu odmah odbije 20 evra za obradu pozajmice i isplaćuje mu na ruke 980 evra.

Međutim, kažu oni, kamatu mu ipak, računa na svih 1.000 evra. Time, kažu, klijent je oštećen po dva osnova.

Prvi, što mu je banka uzela 20 evra na ime provizije, a drugi, objašnjavaju oni, što mu i na taj iznos naplaćuje kamatu iako je reč o novcu koji nije dobio.

Na spisku onoga što se naplaćuje je i izdavanje kartice po hitnom postupku koje košta oko 1.500 dinara, troškovi blokiranja kartice od 300 do 3.000 dinara, slanje opomene 200 do 600 dinara, izdavanje menica 50 dinara, puštanje kredita u opticaj do tri odsto, upit stanja na bankomatu 15 do 20 dinara.

SMS provera stanja na računu je oko 10 dinara za poruku, zahtev za izdavanje novog PIN-a je od 200 do 600, prenos novca za kupljenu nekretninu 1.500 do 8.000 dinara, troškovi obrade neosnovanih reklamacija od 1.000 do 2.500 dinara.

Banke su tako, nedavno, počele da naplaćuju i ležarinu na izdate čekove koji nisu prošli, pored toga što i svaki taj papir mora posebno da se plati od 30 do 100 dinara.

Banke, inače, u skladu sa svojom poslovnom politikom imaju pravo po zakonu da utvrđuju vrste naknada u opštim uslovima poslovanja banke, a njihovu visinu utvrđuju na osnovu usvajanja svojih internih akata.

Izvor:Tanjug
Previous Dinar u sredu bez promene prema evru, NBS i danas intervenisala kupovinom deviza
Next Skupština Srbije usvojila zakone o davanju garancija za zajmove EPS-u i EMS-u

You might also like

Društvo 0 Comments

Povećanje plata i penzija u novembru

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas da će od novembra u Srbiji biti povećane plate u javnom sektoru i penzije. 

Društvo 0 Comments

Danas je Vaskrs

Hrišćani širom sveta danas proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Kompanije 0 Comments

Turci preskočili prag od 90 odsto akcija u Halkbanku

Većinski vlasnik bivše Čačanske banke (CCNB), Turkiye Hаlkbankasi A.S., uspešno je priveo kraju ponudu za preuzimanje, s obzirom da je uspeo da preskoči prag od 90% akcija koji mu omogućuje

1 Comment

  1. misko
    May 25, 11:57 Reply
    Posto smo ugasili sve domace banke, sada nam strane diktiraju uslove pod kojima ce one da rade. NBS se tu nista ne pita jer je ucenjena, ukoliko bi donela neki propis koji ne odgovara stranim bankama iste bi ,,najavile,, povlacenje sa naseg trzista sto bi prouzrokovalo nagli i veliki skok stanih valuta tj. pad dinara. Plate koje su sada na ,,africkom,, nivou dodatno bi oslavile i radnici bi radili za 150 - 200 e. Zasto te strane banke na posluju kao u svojim maticnim zemljama?????

Leave a Reply