Crna Gora: Strane banke uložile 866 miliona

Crna Gora: Strane banke uložile 866 miliona

Ulaganje stranih banaka u Crnoj Gori u četvrtom kvartalu prošle godine iznosilo je 866 miliona ili 21 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazalo je novo istraživanje Bečke inicijative.

Ulaganje u Crnu Goru je, prema istraživanju, povećano za 48 miliona dolara ili 5,6 odsto u odnosu na treće tromesečje 2016.

U prvoj polovini 2016. ulaganja stranih banaka u Crnoj Gori su bila smanjena, kao i u 2015. godini kad je pad iznosio 138 miliona dolara.

Istraživanje Bečke inicijative obuhvata 21 zemlju centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) , a zasnovano je na podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS).

Rezultati istraživanja o kreditiranju banaka za regiju CESEE, koje obuhvata period od oktobra 2016. do marta 2017, pokazuju da su međunarodne banke nastavile da prave razliku u poslovanju među zemljama regiona, na osnovu diferenciranih prinosa, tržišnog potencijala i pozicioniranja.

Regionalna potražnja za kreditima nastavila je da se povećava poslednjih šest meseci, dok se standardi ponude nisu olakšali. Kvalitet imovine grupe, domaći kapital i promene regulacije negativno utiču na poziciju snabdevanja zavisnih društava. Udeo loših kredita (NPL) kod podružnica se nastavio smanjivati, navedeno je u istraživanju.

Nakon malih smanjenja u drugom i trećem tromesečju 2016. godine, banke su smanjile izloženost prema zemljama CESEE 0,4 odsto BDP-a u četvrtom kvartalu 2016, što je rezultiralo kumulativnim smanjenjem od 0,5 odsto BDP-a u 2016.

Na smanjenje finansiranja od stranih banaka najviše je uticalo smanjenje tražnje banaka, posebno u Makedoniji, Moldaviji i Ukrajini, navodi se u izveštaju.

Iz Bečke inicijative podsećaju da su neke prekogranične bankarske grupacije nastavile da se bave raznim oblicima restrukturiranja na globalnom nivou, kako bi povećale kapital grupe, prvenstveno prodajom imovine delimično prodajom podružnica. Tako je na primer, Societe generale grupa prodala Splitsku banku u Hrvatskoj, mađarskoj OTP banci, a spekulisalo se mesecima da želi da proda i podružnicu u Crnoj Gori. Pominjalo se i preuzimanje od CKB (OTP), ali je to demantovano prošle sedmice nakon skupštine akcionara Societe Generale Montenegro banke. Uprava banke je saopštila zvaničan stav grupacije da ostaju u Crnoj Gori.

U Srbiji je vlasnik kompanije MK grupe Miodrag Kostić kupio 100 odsto kapitala grčke Alpha banke koja posluje u Srbiji od 2002. godine, kada je kupila Jubanku. Kostić je ranije kupio AIK banku, šestu u Srbiji po neto bilansnoj sumi.

Druga banka koja je nedavno iz stranog vlasništva prešla u srpsko je Findomestic Beograd koju su kupili vlasnici kragujevačke Direktne banke Andrej Jovanović i Bojan Milovanović.

Prema pisanju beogradskih medija, još nekoliko banaka u Srbiji pregovara o promeni vlasništva.

Sekretar Udruženja banaka Crne Gore Bratislav Pejaković objašnjava da je kupovina, prodaja, likvidacija su sve kretanja koja su prisutna kod manje razvijenih i u najrazvijenijim zemljama sveta i sastavni su deo tržišne ekonomije.

“Nijedna akcija kupoprodaje, sticanja značajnog udela, ili kvalifikovanog učešća u banci se ne da bez saglasnosti regulatora. Sve ove akcije su propisane Zakonom o bankama gde je definisano kako pitanje vlasništva, tako i kompetentnosti menadžmenta, gde se ispituje poreklo novca, reference predloženih članova Odbora direktora i upravljačkog kadra, tehnička i kadrovska osposobljenost itd.”, naveo je Pejaković.

Dodaje da od umešnosti bankara, strategije novog vlasnika, izvora i ročne raspoloživosti novca, zavisi da li će se uvećati, ili izgubiti postojeći udeo u tržištu. Svaki rast banke mora biti potkrepljen adekvatnim kapitalom, odnosno rast zahteva i uvećanje kapitala.

“Banka se osniva po zakonima konkretne zemlje i nigde i nikad nije bilo gašenje dobre banke, niti dobrovoljne likvidacije, što se izjednačava sa nonsensom. Likvidacija je potpuno drugi pojam i vezuje se za loše banke koje ne ispunjavaju kriterijume regulatora”, kazao je Pejaković Vijestima.

Najvažnije u bankarstvu je, kako dodaje, da se štiti interes akcionara i depozitara, gde se stavlja znak jednakosti. Međutim, prava depozitara se štite kako od strane države, preko regulatora tako i kroz delovanje Fonda za zaštitu depozita, koji isplaćuje zagarantovane iznose.

“Sa druge strane, ukoliko se desi neodgovorno poslovanje, nenaplaćeni plasmani itd. svi promašaji menadžmenta direktno udaraju na kapital, vlasništvo akcionara. U tom kontekstu, akcionari i te kako moraju da budu oprezni prilikom odabira menadžmenta. Štiteći kapital znanjem i strukom, štite se akcionari, depozitari i ekonomska zajednica, ali i društvo kao celina”, kaže Pejaković.

Nakon 60 dana kašnjenja, svaka banka može pokrenuti prinudnu naplatu duga.

Prema rečima Pejakovića, kada se govori o aktivi, ili imovini banke, ukoliko dolazi do promene vlasništva, svi redovno otplaćivani krediti i ostale obaveze prema banci, ostaju nedirnuti računi što je regulisano zakonskom regulativom, a posebno Zakonom o zaštiti potrošača korisnika finansijskih usluga.

“Međutim, ukoliko ste neuredni u otplati, imate u pravilu preko 60 dana docnje, svaka banka, u skladu sa ugovorom i poslovnom politikom banke, može da naplati zateznu kamatu, da pokrene proces naplate iz kolaterala, da naplati od žiranata, jemca itd. gde se ne postavlja pitanje ko je poverilac, što se zakonski registruje (novi, ili osnovni) nego morate da vratite uzeti kredit uvećan za kamate i angažovana sredstva u naplati same banke. Ukoliko procedure u banci nisu poštovane prilikom plasmana, nije adekvatno obezbjđenje, onda se kroz sudske dokumentovane postupke, dokaze, utvrđuje odgovornost. Nema opraštanja dugova i svako drugačije tumačenje je neutemeljeno”, poručuje Pejaković.

Prodaja portfolija, kako dodaje, može biti specijalizovanim firmama koje dobijaju diskont od banke na deo portfolija koji otkupljuju npr. hipotekarnih kredita, ali novi vlasnik potraživanja prema krajnjem dužniku se trudi da naplati 100%.

“Treba znati da iznos ostatka glavnice nije prosti zbir uplata po kreditu ukoliko ste imali docnju, već se prvo naplaćuje zatezna kamata, redovna kamata pa tek glavnica. Ukoliko je bilo vanrednih troškova i oni se prvo naplaćuju, pa tek onda glavnica. Dodatna je priča za kredite koji su izloženi valutnom riziku, ili varijabilnim kamatnim stopama, ali i ona se zasniva na ugovoru potpisanom od zajmoprimca i zajmodavca, a utemeljena u Zakonu o obligacijama”, kaže Pejaković.

Izvor: GdeInvestirati/Vijesti
Previous Montenegro Airlines leti ka stečaju?
Next Moskva ukida preostale trgovinske sankcije Turskoj

You might also like

Kompanije 0 Comments

Huawei pretvara Duisburg u pametni grad

Vlasti u nemačkom gradu Duisburgu sklopile su saradnju sa kompanijom Huawei, čiji je krajnji cilj da taj nemački grad dobije oznaku pametnog grada.

Industrija 0 Comments

Continental: Blagi skok prihoda u 2016. godini

Nemački proizvođač guma i auto-delova Continental izvestio je u ponedeljak o blagom rastu prihoda u prošloj godini zahvaljujući kontinuirano solidnoj prodaji zimskih guma u četvrtom tromesečju.

Facebook udvostručio prihode u poslednja tri meseca 2016. godine

Facebook je u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju ostvario prihode od 8,8 milijardi dolara, 51 odsto više nego godinu dana pre, dok je dobit više nego udvostručena, zahvaljujući velikom rastu oglašavanja.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply