Koje bi ekonomske posledice doneo rat sa Severnom Korejom?

Koje bi ekonomske posledice doneo rat sa Severnom Korejom?

Skuplji telefoni i televizori, poremećaj u svetskoj trgovini kao i veći američki javni dug bile bi najvažnije ekonomske posledice rata na korejskom poluostrvu.

Testiranje severnokorejske balističke rakete pokazalo je kako ta izolovana država razvija sve sofisticiraniju vojnu tehnologiju. To je samo još više podiglo tenzije između Zapada i Pjongjanga.

Poslednje istraživanje koje prenosi CNBC ističe da bi globalna ekonomija prilično osetila posledice ratnih delovanja u Koreji zbog verovatnog uključivanja SAD kao i značaja privrede Južne Koreje u svetskim okvirima. Ako se južnokorejski BDP zbog rata prepolovi, globalni BDP smanjiće se jedan odsto, što znači da će pasti na dva odsto. Osim toga, ta je država četvrti svetski proizvođač potrošačke elektronike po vrednosti, a čak i kratkotrajni rat sa severnim susedom imao bi katastrofalne posledice. U tom bi slučaju ostali proizvođači elektronike morali da pronađu druge dobavljače kako bi nadomestili nedostatak južnokorejskih delova.

Međutim, u svetu ne postoji dovoljno kapaciteta koji bi mogli da nadomeste južnokorejsku proizvodnju. To bi dovelo do zaustavljanja proizvodnje kod dela drugih proizvođača, a što bi za posledicu imalo oštar rast cena potrošačke elektronike. Međutim, tu ekonomski uticaj ne staje.

“Američka potrošnja na elektroniku, uključujući pametne telefone, kamere i računare, čini jedan odsto potrošačke korpe. Ako Korejski rat dovede do dupliranja cena, inflacija u Americi porašće za jedan odsto”, stoji u analizi.

Poremećaj svetske trgovine takođe bi bio vrlo izgledan. Naime, devet od 10 najprometnijih kontejnerskih luka nalazi se u Aziji, uključujući i južnokorejski Busan. Stoga bi posledice sukoba između dve Koreje osetile i države koje ni na koji način direktno ne bi bile uključene. Na kraju, tu je uticaj i na američke javne finansije. Ako SAD ulože u posleratnu obnovu Južne Koreje jednak iznos uložen u Avganistan i Irak, to će javni dug povećati za trećinu, upozorava izveštaj.

Izvor: GdeInvestirati/Bankar
Previous Evropske berze: Oprezna trgovina na početku nedelje
Next Novosti: Bratislav Gašić od sutra na čelu BIA

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Ministarstvo: Rešenje za RTB Bor slično kao za smederevsku Železaru

Razgovori o najboljem rešenju za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor intenzivno se vode s kineskim investitorima, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Srbije Milun Trivunac.

Makroekonomija 0 Comments

Stručnjaci: Preskupo za Srbiju da subvencioniše strane investitore

Ekonomista Milojko Arsić i ekonomski analitičar Milan Ćulibrk ocenili su da izdvajanje iz državnog budžeta za subvencije stranim investitorima u Srbiji predstavlja skup i neefiksan način privlačenje stranih investicija.

Saobraćaj 0 Comments

Treće produženje roka za neobavezujuće ponude za koncesiju aerodroma Nikola Tesla

Rok za podnošenje neobavezujućih ponuda za koncesiju beogradskog aerodroma produžen je po treći put sa novim datumom do 30. maja, saopšteno je iz beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply