Iranci u petak na predsedničkim izborima odlučuju o otvaranju ili izolaciji

Iranci u petak na predsedničkim izborima odlučuju o otvaranju ili izolaciji

Izborom Hasana Rohanija pre četiri godine i potpisivanjem nuklearnog sporazuma pre dve, Iran se pažljivo otvorio Zapadu.

Na predsedničkim izborima u petak pokazaće se da li će zemlja nastaviti tim putem ili se vratiti u izolaciju.

Nuklearni sporazum Teherana i međunarodne zajednice ponovo je, nakon dve godine pauze, u fokusu iranske javnosti. Birači se neće direktno izjašnjavati o Bečkom sporazumu iz 2015., nego o nečem mnogo većem – politici otvaranja koju zagovara reformistički predsednik Rohani.

“Izbori su svojevrsni referendum o tom otvaranju”, rekao je agenciji dpa iranski politički analitičar koji je želeo da ostane anoniman.

Foto:Middle East Institute

Foto:Middle East Institute

Rohanijev mogući izborni poraz sigurno bi zaustavio takav trend. “On je jedini koji ga može nastaviti”, kaže redatelj Mohse Amir Džusefi.

Rohani će u petak imati nekoliko protivkandidata, ali analitičari su smatrali da ga ugroziti mogu samo dvojica tvrdolinijaša koji imaju podršku kozervativnog sveštenstva. Jedan od njih, međutim, u ponedeljak se neočekivano povukao iz trke za predsedničko mesto.

Klerik Ebrahim Raisi (56), bivši javni tužitelj, kandidat je koji ima punu podršku muslimanskog sveštenstva.

Njihov kandidat do ponedeljka je bio teheranski gradonačelnik i bivši šef policije Mohamed Baker Kalibaf (55). On je u poslednji tren povukao kandidaturu i, rekavši da ne želi da rasipa konzervativne glasove, podržao Raisija.

Time se su, kažu stručnjaci, izbori pretvorili u dvoboj Rohanija i Raisija.

Rohaniju ekonomija slaba tačka

Rohani, koji je pre četiri godine uverljivo izabran već u prvom krugu, na nedavnoj televizijskoj debati je osuo žestoku paljbu po tada još uvek dvojici konzervativnih protivkandidata.

Foto: Jimstonefreelance

Foto: Jimstonefreelance

“Oni žele da sabotiraju nuklearni dogovor. Oni su čak spremni da sagrade zidove na ulicama kako bi odvojili muškarce od žena. Zloupotrebljavali bi veru u zamenu za moć”, govorio je Rohani, koji je inače umeren u svojim javnim nastupima.

Kalibafa je optužio kako bi najradije tukao studente koji pohode Rohanijeve skupove, a Raisija da bi “im zašio usta”.

Njih su dvojica uzvraćala da Rohani nije uspeo da kapitalizuje nuklearni sporazum i da se od ekonomskog napretka kao očekivane posledice sporazuma nije dogodilo ništa. “Taj sporazum je kao menica koju Rohani ne može unovčiti”, rekao je Kalibaf.

Izostanak ekonomskog preokreta koji je Rohani svojevremeno obećao zagovarajući dogovor sa Zapadom, njegova je najslabija tačka u ovoj kampanji.

Uprkos tome, ankete mu daju veliku prednost pred protivkandidatima, ali one se u Iranu smatraju nepouzdanima.

A među protivkandidatima neće biti bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, vatrenog tvrdolinijaša i negatora holokausta, kojem je iznenađujuće uskraćeno dopuštenje za kandidaturu. Navodno, sveštenstvo nije želelo da rizikuje bilo kakvo pogoršanje odnosa sa Zapadom zbog njega.

“Ahmadinedžaovo mesto, od sada nadalje, jedino je u muzeju”, rekao je jedan od klerika, Fasel Medžbodi.

Politički sistem

U Iranu se predsednik, parlament i Veće stručnjaka biraju na neposrednim izborima. Ali to ne znači da se može kandidovati svako. Po ustavu, o selekciji kandidata odlučuje drugo telo, Veće čuvara. Iznad njih je vrhovni duhovni vođa koji je de facto šef države. Od smrti vođe revolucije ajatolaha Homenija 1989. godine, tu ulogu ima Ali Hamenei.

Predsednik je odgovoran za unutrašnju, spoljnu i ekonomsku politiku. Duhovni vođa jest hijerarhijski iznad njega, ali se direktno ne upliće u rad vlade, parlamenta ili pravosuđa. Ali u strateškim pitanjima, poput nuklearnog sporazuma 2015., zadnju reč ima Hamenei.

Veće stručnjaka je telo s 88 članova koje bira duhovnog vođu i u teoriji nadgleda njegov rad.

Veće čuvara (ustava) ima 12 članova. Šestoricu imenuje vrhovni vođa, a šestorica su pravnici koje bira parlament. Svaki zakon mora ići na odobrenje Veću čuvara. To veće odlučuje i o ideološkoj podobnosti svakog kandidata za predsednika države, člana Veća stručnjaka ili parlamenta. Zahtevi za kandidature odobravaju se ako ‘čuvari’ procene da su odani islamskom ustavu i republici. Kriterijumi za selekciju nejasni su i mnogo je sivih zona. Na primer, vrlo je tanka linija legitimne kritike establišmenta i kritike koja se doživljava kao pretnja poretku.

Iranski politički sistem dopušta stranke, ali one više nalikuju frakcijama jedne. Mogu se svrstati u tri grupe – fundamentalisti (tvrdolinijaši), konzervativci i reformisti. Prve dve grupe odane su vrednostima Islamske revolucije, ali među konzervativcima ima onih koji se zalažu za pažljivo i kontrolisano otvaranje Zapadu i ograničene političke reforme. Fundamentalisti, Zapad smatraju imperijalističkim neprijateljem i žele čisto islamističko društvo lišeno zapadih uticaja. Reformisti žele snažnije odnose sa Zapadom i zalažu se za društvene, kulturne i političke reforme u zemlji.

Izvor: GdeInvestirati/SEEbiz
Previous Dva scenarija za spas RTB Bor; Uskoro tender za Galeniku
Next Predsednik Makedonije dao mandat Zaevu za sastav Vlade

You might also like

Tema dana 1Comments

Propao pokušaj vojnog udara u Turskoj, Erdogan u Istanbulu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan vratio se u Istanbul u subotu rano ujutro pošto je pokušaj vojnog udara, koji je ozbiljno uzdrmao tu državu, doživeo neuspeh.

Geopolitika 0 Comments

AFP: Donald Tramp svojim ponašanjem napravio haos na samitu NATO

Nediplomatsko ponašanje predsednika SAD Donalda Trampa na NATO samitu u Briselu nanelo je težak udarac alijansi, ocenjuje AFP dodajući da su nade da će Tramp na ovom skupu pokazati svoju

Geopolitika 0 Comments

Nagorno-Karabah: Rusija poziva na obustavu nasilja i naoružava sukobljene strane

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da će Rusija nastaviti da snabdeva oružjem sukobljene strane u Nagorno-Karabahu, oblasti oko koje se decenijama spore Jermenija i Azerbejdžan.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply