Preko stambenih zadruga do kvadrata od 460 evra?

Preko stambenih zadruga do kvadrata od 460 evra?

Udruženje „Ko gradi grad“ iz Beograda predlaže da se kroz stambene zadruge jeftino grade zgrade, da stanari sami prave objekte, bez investitora, uz beneficije države , oslobođeni PDV i poreza.

Udruženo, stanari sebi mogu obezbediti stanove od samo 460 evra po kvadratu i to po projektu „Pametnija zgrada“. Iako zvuči neverovatno, mladi entuzijasti iz inicijative „Ko gradi grad“ pokrenuli su akciju koja se oslanja na princip zadruga i zajedničkog delovanja stanovništva i države.

Projekat „Pametnije zgrade“ postulira da bi budući stanari mogli sami da naprave zgradu, bez investitora i vrtoglavih profita, uz beneficije države kada je reč o zemljištu i kreditima. Tako, umesto sadašnjih, u proseku, 1.000 do 1.500 evra po kvadratu, čitave porodice rešile bi stambeno pitanje za iznos od 300 do 500 evra po kvadratu.

Razvoj ovog koncepta nastao je na podacima da čak 90 odsto domaćinstava u Srbiji nije u stanju da ispuni uslove za stambeni kredit, a čak i kada imaju stan, više od 70 odsto porodica sa mukom uspjeva da pokrije osnovne troškove stanovanja, koji u Beogradu iznose od 80 do 100 evra.

Bez obzira na to što 70 odsto domaćinstava u Srbiji  ispunjava uslove za socijalno stanovanje, manje od jedan odsto postojećeg stambenog fonda je na raspolaganju za ovu svrhu, i sigurno dugo ne možemo očekivati neko poboljšanje po tom pitanju, tvrdi arhitekta Ana Džokić, ispred inicijative „Ko gradi grad“.

Smatramo da je cenu kvadrata moguće smanjiti za oko 50 odsto u odnosu na tržišnu, kroz ovakav neprofitni model stanovanja, koji oživljava principe stambenog zadrugarstva. Prvenstveno kroz isključivanje investitora što umanjuje cenu za 30 odsto, uključivanje budućih stanara, čak i u deo izgradnje, ali i energetski efikasnu gradnju, koja na duge staze, 30 godina, redukuje mesečne troškove.

Konačna cena kvadrata zavisila bi od odabrane lokacije. Naime, „Pametnija zgrada“ stremi izgradnji kvalitetnih stanova za 15-20 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, odnosno 80-100 evra mesečno za stan od 42 kvadrata u Beogradu. Ova ideja u ovaj iznos uključuje i troškove grijanja, struje i ostalog.

Ipak, od ideje do realizacije ovog potrebno je probijanje leda na više frontova. Projekat treba da probije led u načinu pronalaženja početnih finansijskih sredstava za konkretnu realizaciju, što podrazumeva pregovore sa bankama. Tu je prepoznavanje ovakve inicijative u institucijama kao realne mogućnosti za iznalaženje neprofitnih i solidarnih modela stanovanja, objašnjava Džokićeva.

Prema računici, čitav objekat od 40 stanova prosečne veličine od 42 kvadrata mogao bi da se izgradi za 460 evra po kvadratu. Samo 20 odsto vlasnika novac bi trebalo da uloži odmah, dok bi ga ostali naknadno isplaćivali. Tu je i opcija ulaganja fizičkog rada za one koji nemaju nikakav prihod ili ušteđevinu gde bi jednim radnim mesecom otplatio jedan kvadrat stana.

Dodatna smanjenja cene iziskuju i pomoć države. Kako navode inicijatori ove ideje, analiza Ministarstva iz 2009. godine pokazuje da bi cena izgradnje mogla da se smanji za 60 odsto u odnosu na tržišnu, ukoliko bi se gradilo pod neprofitnim uslovima.

To podrazumeva da država onima koji se udružuju omogući da pod povoljnijim uslovima dođu do zemljišta i dobiju kredit. Kamata bi bila upola niža od tržišne, a država ne bi uzela PDV i porez na imovinu. „Pametnija zgrada“ ide korak dalje.

U planiranih sto evra mesečno uklapaju se otplata stana i troškovi režija. Energetska efikasnost je jedna od bitnih stvari, jer možeš da napraviš nešto jeftino, tvrde iz inicijative „Ko gradi grad“.

Idejni tvorci zgrada budućnosti, nastalih na ideji zajedništva, tvrde da su spremni za pilot-projekat koji će dokazati sve njihove tvrdnje.

“Kroz pilot-projekat želimo da pokažemo da je ovako nešto izvodljivo. „Pametnija zgrada“ treba da posluži kao ugledni primer”, objašnjava arhitekta Ana Džokić.

Izvor: GdeInvestirati/Novosti
Previous Rok za prijave na NLB Organic konkurs produžen do 5. maja
Next Snap za patent platio 7,7 miliona dolara

You might also like

Zemljište 0 Comments

Novi Zeland: Udvostručena cena šumskog zemljišta zbog meda

Izvoz manuka meda sa Novog Zelanda porastao je 45 odsto za godinu dana, na 281 milion NZ dolara (oko 181 milion evra), čime je ova zemlja postala treći najveći izvoznik

Nekretnine 0 Comments

Kipar: Broj prodatih nekretnina u oktobru porastao za 37 odsto

Pozitivan trend na kiparskom tržištu nekretnina nastavljen je i u oktobru, sa rastom prodaje od 37 odsto u odnosu na isti mesec 2015, pokazuju službeni podaci.

Nekretnine 0 Comments

Savills: Stokholm prvi na listi najpovoljnijih gradova za investiranje u tržne centre, Varšava na drugom mestu

Za one koji žele investirati u tržne centre, Stokholm je, zbog statusa “bezbedne luke” i svojih relativno bogatih građana, trenutno najpovoljniji evropski grad, mišljenje je međunarodne konsalting kompanije “Savills”.

1 Comment

  1. sasa
    April 23, 10:52 Reply
    sad ste se setili... umirem gladan da otplatim rate za silne kredite jer nisam smeo da dozvolim da cekam penziju na ulici... i sad, 460eur... a ja pozajmio od ubica pare da imam za ucesce, dosao EPS posle i ukrao mi brojilo pa me ucenio da platim 2000eur, pa posle da povratim PDV, poreska mi trazi 1000eur ali ne zna da mi objasni odakle to poktrazivanje... Srbijo medju sljivama sa ljudima koji kasno pale...

Leave a Reply