Turska: Referendum o budućnosti zemlje

Turska: Referendum o budućnosti zemlje

Danas se 55 miliona Turaka na referendumu izjašnjava o tome da li njihova država treba da sa parlamentarnog pređe na predsednički sistem vladavine. Tako bi se mesto premijera ukinulo, a predsednik, kojeg direktno bira narod, bi bio istovremeno i šef vlade i šef države – kao ,na primer, u SAD.

Time bi se predsedniku dodelila veća ovlašćenja: mogao bi da planira budžet, imenuje ministre i sudije, ali i da ih razrešava dužnosti, i mogao bi da u određenim oblastima donosi i dekrete. Mogao bi da raspusti parlament, raspisuje izbore, uvodi vanredno stanje, komanduje vojskom i postavlja rektoe univerziteta. Takođe bi šef države mogao da bude i član političke partije. Do sada je on formalno morao da istupi iz partije i neutralno obavlja dužnost.

Ukratko, sva vlast bi se skoncentrisala u rukama predsednika, a on se trenutno zove Redžep Tajip Erdogan. Erdogan još od 2005. pokušava da nanovo definiše predsedničku službu. Vetar u leđa mu je bio propali puča prošlog leta. On od tada argumentuje da su neophodne radikalne promene.

Ko želi promenu ustava?

Većina onih koji podržavaju Erdoganovu Partiju pravde i razvoja (AKP) će zaokružiti evet (da). To nije iznenađenje. Oni tvrde da su ustavne reforme neophodne kako bi se vlada modernizovala i bila u poziciji da prevlada sve izazove na današnjim političkim poljima.

Jače krilo desničarske Partija nacionalističkog pokreta (MHP), koja tradicionalno odbija predsednički sistem, ipak podržava reforme ustava. Postoje glasine da je šefu MHP Devletu Bahčeliju obećano mesto potpredsednika.

Ko je protiv?

Reformu ustava odbacuju druge dve snažne turske partije. Tu su kemalisti iz Republikanske narodne partije (CHP) i levičarska Narodna demokratska partija (HDP), koju uglavnom podržavaju Kurdi. Grupe koje se bore za ljudska prava i demokratski pokreti takođe navijaju za hayir (ne).

Njihovo obrazloženje glasi: ustavne reforme zvanično ustoličiti Erdogana kao diktatora. Ako se na prihvate ustavne reforme to će Erdoganu omogućiti da se za predsednika kandiduje i 2019. i 2024. Što znači da bi on mogao da ostane na vlasti do 2029.

Da li bi to bio kraj turske demokratije?

Pojedini elementi podele vlasti ostaju i u promenjenom ustavu. Parlament bi tako mogao da u određenim oblastima preglasa odluke predsednika, mogao bi da osniva anketne odbore ili čak dvotrećinskom većinom predsednika liši funkcije.

Ali, već sada je vlada pod Erdoganom uspela da podrije demokratsku, pravnu državu: opozicioni političari se hapse i šikaniraju. Nakon propalog puča je otpušteno 2.700 sudija. Tako da je teško i zamisliti da će Turska postati više demokratska ako sadašnji predsednik dobije još više moći. Evropska komisija je moguću koncentraciju moći predsednika označila kao „preteranu“.

Odnosi sa EU?

Bez obzira na ishod referenduma, odnosi Turske i Evrope su već sada teško narušeni. Turska vlada je u drugim evropskim zemljama špijunirala turske građane, Erdogan je optužio kancelarku Angelu Merkel i druge šefove vlada evropskih zemalja da „primenjuju nacističke metode“.

Samo to je već bilo dovoljno da se pristupni pregovori s Turskom stave na led. A ako ustavne promene prođu, Erdoganovi kritičari će sa sigurnošću argumentovati da Turska ne zadovoljava demokratske standarde da bi bila primljena u EU.
NATO je druga stvar. Istina je da postoje pojedini glasovi koji pozivaju na to da se Turska isključi iz alijanse, ali obostrani interesi su preveliki tako da je malo verovatno da će se to dogoditi. Zapadnoj Evropi je potrebna saradnja sa Turskom kako bi kontrolisala kretanja izbeglica sa Bliskog istoka ka evropskom kontinentu.

Šta kažu ankete?

Istraživanja javnog mnjenja ionako treba uzimati sa rezervom, a pogotovo u Turskoj – svi koji tamo vrše ankete u biračkom telu su naklonjeni jednom ili drugom taboru, mada češće Erdoganu. Novinska agencija Rojters je izvukla prosek osam poslednjih anketa koje smatraju relevantnim: po tome je 50,8 odsto građana za ustavne promene. Očekuje se tesna trka.

Izvor:Deutsche Welle
Previous Dualno obrazovanje: Na fakultet i posle trogodišnje škole
Next Poreska uprava: Nepravilnosti u više od trećine kontrola obračuna javnih prihoda

You might also like

Geopolitika 0 Comments

The Guardian: Bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju

“Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju” – piše britanski “Guardian”.

Geopolitika 0 Comments

Velika Britanija podigla nivo opasnosti od terorizma na “kritično”, moguć novi napad

Velika Britanija je podigla nivo opasnosti od terorizma na maksimalan.

Politika 0 Comments

Nemačka: Ovo je tužan dan za Evropu i Veliku Britaniju

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Walter Steinmeier izjavio je, povodom odluke Britanaca da napuste EU, da je to “tužan da za Evropu i Veliku Britaniju”.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply