Srbija između carinske unije Zapadnog Balkana i  slobodne trgovine sa Rusijom

Srbija između carinske unije Zapadnog Balkana i slobodne trgovine sa Rusijom

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da bi zemlje koje bi pristupile carinskoj uniji Zapadnog Balkana morale da ujednače carine prema ostatku sveta, što bi za Srbiju moglo da znači da se opredeljuje da li joj je ta zajednica važnija od ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Jednostavno rečeno, carinska unija bi bila CEFTA (zemlje potpisnice Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi), odnosno regionalna slobodna trgovina, sa zajedničkim carinama. Pretpostavljam da se ovo poslednje ne bi odnosilo na Moldaviju. Kako sve zemlje već imaju režim slobodne trgovine sa EU ili će ga imati kada sprovedu svoje ugovore o stabilizaciji i pridruživanju, to bi značilo da bi bilo potrebno ujednačiti carine prema ostatku sveta”, rekao je Gligorov za Betu komentarišući predlog srpskog premijera Aleksandra Vučića o osnivanju carinske unije zemalja Zapadnog Balkana.

Gligorov je podsetio da neke zemlje nisu članice Svetske trgovinske organizacije (Srbija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo), dok druge jesu, što znači da bi ove koje nisu “u najmanju ruku trebalo da preuzmu carine koje su u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a uz to, i da ih izjednače”.

“To ne bi moralo da bude od velike važnosti, budući da trgovina sa trećim zemljama, kada se CEFTA i EU izuzmu, nije veoma značajna, osim kada je reč o Rusiji, zbog nafte i gasa”, rekao je Gligorov.

On je ukazao da bi problem bio u tome što Srbija jedina ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Carinska unija bi onda podrazumevala ili da Rusija proširi ugovor o slobodnoj trgovini na sve zemlje članice nove carinske unije ili da Srbija preuzme carinski režim koji sa Rusijom imaju druge zemlje članice nameravane carinske unije, što bi značilo da bi Srbija raskinula ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom”, kazao je Gligorov.

Kako je dodao, “bilo bi u svakom slučaju potrebno da novostvorena carinska unija ima jedinstvenu carinsku politiku prema svima, a to znači i prema Rusiji”.

“Naravno, to bi mogla da bude i jednostrana carinska politika gde bi svi ukinuli carine Rusiji, gde bi onda Srbija izvozila u Rusiju slobodno, a izvoz drugih članica carinske unije bi Rusija carinila. Verovatnije je da bi zemlje članice nameravane carinske unije htele da pregovaraju sa Rusijom o zajedničkom carinskom režimu, gde opet ako Rusija ne bi svima htela da ukine carine, Srbija bi morala da se odluči da li joj je carinska unija važnija od ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom”, kazao je Gligorov.

Istakao je da “ekonomski značaj bescarinskog izvoza u Rusiju nije veliki, ali politički bi mogao da bude”.

Carinska unija koju za Zapadni Balkan predlaže Vučić, obuhvatila bi tržište na kojem živi oko 18 miliona ljudi i na kojem je, prema proceni MMF-a za 2016. godinu, ostvaren bruto domaći proizvod od ukupno 243,5 milijardi dolara. U toj zajednici bile bi države CEFTA sporazuma Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i UNMIK Kosovo, a izvan regiona je tu još Moldavija.

Izvor:Beta
Previous Poreska uprava: Nepravilnosti u više od trećine kontrola obračuna javnih prihoda
Next Beogradska Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona

You might also like

Tema dana 1Comments

Stručnjaci: Koncesija za Aerodrom “Nikola Tesla” nepotrebna odluka, ima boljih rešenja

Iako je koncesije za Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu pravdana željom za modernizacijom i unapređenjem aerodroma, takva odluka je čudna i nepotrebna, tvrde stručnjaci.

Makroekonomija 0 Comments

Standard & Poor’s najavio mogućnost snižavanja rejtinga Katalonije

Međunarodna agencija za rejtinge Standard & Poor’s (S&P) objavila je da razmatra mogućnost smanjenja rejtinga Katalonije u iduća tri meseca zbog eskalacije napetosti u odnosima s Madridom nakon referenduma o

Društvo 0 Comments

Prosečna zarada u Srbiji pala na 45.281 dinar

U Srbiji je prosečna neto zarada isplaćena u oktobru iznosila 45.281 dinar, što je, u odnosu na septembar, nominalno manje za 2,7 odsto, a realno 3,4 odsto.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply