Puževi iz Srbije na evropskim trpezama

Puževi iz Srbije na evropskim trpezama

Uzgoj nojeva i puževa, takozvana ekstremna poljoprivreda, iako izgleda kao vrlo isplativa, može imati uspeha u Srbiji samo ako domaći proizvođači sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac, smatraju stručnjaci.

Foto:juGmedia

Foto:juGmedia

Na francuskim trepezama specijalitet sa juga Srbije. Nije roštilj, već puževi iz Leskovca.

“Francuzi kažu da su naši puževi veoma dobri, zadovoljni su”, kaže Bojan Stanisavljević, uzgajivač puževa.

Osim Francuza, zadovoljni su, kažu, i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarci. Skoro sve što proizvedu izvoze – oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje.

“Od 2012. radimo intenzivnu proizvodnju puževa, radimo preko cele godine, sada nešto renoviramo”, kaže Stanisavljević i dodaje da pripremaju gotov prizvod kojeg će ponuditi u Srbiji

“Već imamo restorane gde smo probali u Beogradu i Novom Sadu tamo uglavnom dolaze stranci”, kaže Stanisavljević.

Foto:TripAdvisor

Foto:TripAdvisor

A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgaja ih farma iz Subotice. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, velika je potražnja.

“Sada prodajemo za 2.500 dinara i nemamo dosta”, kaže jedan proizvođač.

Od kože noja, 90-ti su pravili i novčanike, tašne, obuću.

“Mesne nareske, kulene, kobasice i pršutu radili smo lepo, počeli smo da izvozimo i za Mađarsku i imao sam ugovor za Nemačku. Zakon se kod nas posle okrenuo i nismo imali gde da završimo posle klanja nojeva zato što su tretirali noja kao divljač i onda smo tu pukli dosta lepim parama”, kaže Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva.

Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače.

“Sve je to na inicijativi za sada privrede što ne znači da neko ko se već bavi time treba da postoji u neuređenom sistemu, ali još uvek nije prepoznata ni proizvodnja ni potrošnja tih proizvoda, a naravno ni izvoz tih proizvoda u nekim relevantnim količinama kao veliki potencijal”, kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije.

Potencijal ne vide ni agroekonomisti.

“Nisam za takve ekstremne proizvodnje za koje mi nemamo velkih iskustava, bolje da negujemo i radimo pre svega ono što znamo, ono što je u domaćoj praksi. Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji zagovaraju očuvanje autohtonih vrsta stoke, biljaka koje su danas sve više tražene i cenjene u svetu”, kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Kada se otklone svi rizici, šansu da uspeju u Srbiji, smatraju stručnjaci, domaći proizvođači imaju ako sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac.

Izvor:RTS
Previous Sezonski posao: Dnevnica u inostranstvu i do dva puta veća nego u Srbiji
Next Beogradski aerodrom nudi prostor za postavljanje reklama i banera

You might also like

Preduzetništvo 1Comments

Krediti za startupove u IKT-u: Do 3 miliona dinara uz kamatu od 1%

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je javni poziv za dodelu startup i inovativnih kredita IKT preduzećima u 2016. godini.

Primeri iz prakse 0 Comments

Upornost i težak rad do mega biznisa

Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu, vlasnici porodičnih su firmi ocenili su da bi se od zanatske radnje došlo do velikog biznisa potrebno je biti uporan, jer na početku

Agrobiznis 0 Comments

Izvoz brašna iz Srbije mogao bi premašiti prošlogodišnju istorijsku količinu

Izvoz brašna u ovoj godini mogao bi da premaši istorijsku količinu od 226 hiljada tona koja je postignuta protekle godine, pokazuju procene i podaci „Žita Srbije” i Uprave carina, kaže

3 Comments

  1. Seljak
    April 16, 11:51 Reply
    Na kraju- nista. Analiticari analiziraju, drzava ne prilagodjava zakone proizvodnji a entuzijjasti sami bezpomocni. Ipak ovaj clanak budi nadu.
  2. Istrebljivac
    April 24, 14:34 Reply
    Eh, a nekada smo te iste puževe isterivali iz svojih bašta da nam ne uništavaju prinose. Ko zna, moždaovaj biznis i zaživi.
  3. EkoEnd
    May 02, 20:48 Reply
    Nase zemljiste nije zatrovano pesticidima kao u EU sa boljom organizacijom mogli bi dobro da zaradimo na zdravoj hrani.

Leave a Reply