Saxo bank: Da li će Francuska postati neupravljiva?

Saxo bank: Da li će Francuska postati neupravljiva?

Ovo je prvi put od 1981. godine da su francuski predsednički izbori izazvali toliku zabrinutost među inostranim investitorima. Indeks neizvesnosti ekonomske politike za Francusku je na rekordno visokom nivou dok je raspon u ceni francuskih obveznica porastao na 60 baznih poena (pre samo nekoliko meseci bio je oko 20 baznih poena).

Posle Brexit-a i neočekivane Trampove pobede 2016, investitori strahuju da bi liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen (Marine Le Pen), mogla da uprkos anketama nemoguće učini mogućim.

Po mnogim aspektima, kampanja za predsedničke izbore 2017. je jedinstvena u modernoj istoriji Francuske. Ovo je prvi put da:

– sadašnji predsednik se nije kandidovao za drugi mandat zbog izuzetno loših rezultata po anketama i pritiska iz njegove partije da se povuče
– dve partije koje tradicionalno vladaju (Socijalistička partija i Republikanci) prema anketama se nisu automatski kvalifikovale za drugi krug
– centar – koji personifikuje Emanuel Makron (Emmanuel Macron) – ima šansu da pobedi na izborima (oko 25% glasova podrške u prvom krugu). Poslednji put se to dogodilo 1974. godine sa pobedom Valerija Žiskara D’Estena (Valéry Giscard d’Estaing)
– ekstremna desnica i ekstremna levica računaju na oko 40% podrške glasača u prvom krugu naspram 34% za Socijalističku partiju i Republikance. U ovom trenutku, populizam predstavlja „partiju“ sa najvišim rejtingom u Francuskoj
– dva kandidata (Fransoa Aselino (François Asselineau) Narodna republikanska unija, po anketama se očekuje da dobije oko 1% glasova, i favorit Marin Le Pen) otvoreno zagovaraju izlazak u Francuske iz Evropske unije.

Marine Le Pen (Foto:CNN)

Marine Le Pen (Foto:CNN)

“Lepenizacija” francuskog društva

Kandidat Nacionalnog fronta Žan Mari Le Pen (Jean Marie Le Pen) je 2002. sve iznenadio plasmanom u drugi krug predsedničkih izbora sa 16,86% glasova (ispred kandidata Socijalističke partije). U to vreme on nije imao šansu da postane predsednik i zaista nije uspeo u drugom krugu kada je dobio samo 17,79% glasova.

Petnaest godina kasnije, njegova ćerka Marin Le Pen, ima snažnu prednost u prvom krugu (sa oko 27% projektovanih glasova) i mogla bi da osvoji do 44% glasova u drugom krugu. Gledajući čak najpovoljnije prognoze o rezultatu u drugom kolu Le Penove, vidimo da lider Nacionalnog fronta doseže između dva i tri miliona glasova što je ipak nešto manje od ukupnog broja potrebnog za pobedu; ovo nije mala stvar.

Međutim u isto vreme napredak koji je Le Penova postigla u poslednjih nekoliko godina je impresivan i potvrđuje “Lepenizaciju” francuskog društva.

Ovaj fenomen se može objasniti sa šest važnih faktora:

– „de-satanizacija“ ili čistka od naj ekstremnijih desničarskih elemenata stranke koji je inicirala Marin Le Pen kulminirala je proterivanjem Žana Marija Le Pena 2015.
– ideološka promena iz kapitalizma u etatizam i protekcionizam
– činjenica da Socijalistička partija više ne predstavlja radničku klasu; U čuvenom radu partijskog istraživačkog centra Terra Nova se zagovara da su napustili radničku klasu i fokusirali se na višu klasu i državne službenike
– napuštanje tradicionalne dugogodišnje desničarske strategije izbegavanja ikakvog kompromisa ili izbornog dogovora sa Nacionalnim frontom. Od 2007. godine desnica je radikalizovala svoj diskurs (na primer, sa uspostavljanjem „Ministarstva nacionalnog identiteta“ od 2007. do 2010. godine) kako bi se prvukli birači na krajnjoj desnici. Ova nova strategija je uglavnom neuspešna, ali je pomogla u proširenju Nacionalnog fronta širom francuskog društva
– porast radne imigracije, ilegalne imigracije i migrantske krize
– percepcija rastuće nejednakosti zbog globalizacije i deindustrijalizacije. Međutim, mora se reći, da je ova percepcija kontraindikovana brojkama koje pokazuju da se Džini koeficijent za Francusku smanjio na 0,29 tokom poslednjih nekoliko godina. Posmatrajući na duži period, udeo ukupnog prihoda koji poseduje najbogatijih 1%, je sa 40% na kraju 1930-ih pao sada na oko 8%.

Tradicionalni francuski odgovor na krizu

Od 1958. godine, najčešći ishod za centriste je bio spajanje sa koalicijama desnog krila iz nužde. Međutim, ako pogledamo malo dalje u francusku istoriju, vidimo da je centrizam često bio odgovor na krizu.

To je politički pokret koji datira još od Bleza Paskala (Blaise Pascal), Mišela de Montenja (Michel de Montaigne), i Silon grupe (1894-1910). Tokom Pete republike, imali su svoj trenutak slave sredinom 1970-ih, kada su pokušali da pruže politički odgovor na naftnu krizu 1973. godine i rast nezaposlenosti koja je potom usledio. Pokret Emanuela Makrona prati ovu liniju i nastoji da nađe odgovor za glasače koji žele da okončaju podele na levo i desno, nasleđene iz vremena Revolucije, kao i dugogodišnje podele između Žirondinaca i Jakobinaca.

U Francuskoj, centrizam je bio u porastu u kratkim periodima, ali nikada nije uspeo da postane ključna komponenta političke scene. Glavni problem pokreta je povezan sa činjenicom da su centristički glasači nestalni birači. Prema studiji koju je krajem februara objavio IFOP (Francuski institut za istraživanje javnog mnjenja), samo 36% glasača Emanuela Makrona kaže da su sigurni u svoje glasove, naspram 58% za Benoa Hamona (Benoit Hamon) (Socijalistička partija), 62% za Žan Luka Melenšona (Jean Luc Melenchon) (ekstremno levo krilo), 70% za Fransoa Fijona (Francois Fillon) (Republikanci), i 80% za Marin Le Pen.

Zbog visoke nestalnosti među biračima Makrona, ne možemo isključiti iznenađenje u poslednjem trenutku prvog kruga u korist Fijona ili čak Hamona … ali šanse za to su i dalje veoma male.

Foto:MarketWatch

Foto:MarketWatch

Ono što je stvarno bitno nisu predsednički izbori…

… to su parlamentarni izbori zakazani za 11. i 18. jun. Francuska ima polu-predsednički režim u kojem predsednik Republike nije svemoćan i mora da deli tu moć sa parlamentom koji ima mnoga ovlašćenja za kontra-balansiranje moći. Ustvari, inostrani investitori nisu u pravu kada se fokusiraju na predsedničke izbore: ono što je zaista važno jesu parlamentarni izbori.

Ovde u suštini postoje dva moguća ishoda…

1. Marin Le Pen je izabrana ali joj je uskraćena stvarna moć

Francuski izborni sistem (tj. većinsko glasanje u dva kruga, a ne proporcionalno glasanje) će sprečiti Nacionalni front da dobije parlamentarnu većinu na parlamentarnim izborima (bilo bi potrebno najmanje 289 mesta naspram dva koliko trenutno drže). Zbog toga, zemlja će biti u situaciji „kohabitacije“. To bi bilo četvrti put od 1958. godine, a prvi put posle 2000. i Ustavnog referenduma o izbegavanju kohabitacije koliko je to moguće usklađivanjem trajanja predsedničkog mandata sa poslaničkim.

Kohabitacija će sprečiti Nacionalni front da organizuje referendum o članstvu u EU, koji Le Penova, planira da uradi posle pregovora o „boljoj pogodbi“ sa Briselom. Iako francuski predsednik ima ustavno pravo da održi takav referendum, on se jedino može organizovati bilo na predlog Vlade ili zajednički predlog Narodne skupštine i Senata.

Čak i ako bude izabrana, Le Penova, ne bi bila u stanju da sprovede veći deo ekonomskog i evropskog programa njene stranke. Ona bi bila u neprijatnoj poziciji predsednice Treće Republike lišene realne moći.

Periodi prethodnih kohabitacija u 1980-im i 1990-im, ukazuju međutim na to da bi mogla da zadrži lidersku poziciju u vezi sa pitanjima o odbrani (pošto je predsednik na čelu oružanih snaga), kao i na diplomatskom frontu, ukoliko joj vlada to odobri. Međutim ona će imati malo moći da utiče na domaću politiku.

2. Emanuel Makron je izabran za predsednika, međutim on ima ogromne probleme sa kontrolisanjem svoje većine

Očekivanja Makronove pobede postavljaju dva suštinska pitanja: da li je on u prilici da ostvari parlamentarnu većinu? Ako je tako, da li će imati poslušnu većinu koja ga podržava ili će se on konstantno suočavati sa otporom (kao što je bio slučaj sa Fransoa Olandom (Francois Hollande) i sa levim krilom Socijalističke partije)?

Vrlo je verovatno da će uspeti da obezbedi većinu na osnovu pretpostavke da će kandidati njegovog pokreta osvojiti mnogo mesta u parlamentu i da će mu se pridružiti poslanici iz drugih stranaka (Socijalistička partija, UDI, Demokratski pokret i pristalice Alena Žipea). Međutim, on se može suočiti sa poteškoćama u radu sa heterogenom većinom koja se kreće u rasponu od liberala do komunista.

Obećanja, kako kažu, vezuju samo one koji u njih veruju. Rizik za Makrona je da će njegovo predsedavanje biti paralizovano beskrajnim parlamentarnim pregovorima za pronalaženje desničarske većine za desničarske projekte i levičarske većine za one levičarske. To bi usporilo tempo reformi i dovelo do ustupaka. Na kraju, to bi moglo dovesti do političke nestabilnosti, kao što je bio slučaj u najgorim trenucima Četvrte republike.

Nije bitno ko će biti izabran za predsednika. Čak i ako oni pobede, ova dva kandidata će se verovatno suočiti sa problemom ili upravljanja bez većine ili sa preterano heterogenom većinom.

Po prvi put od 1958. godine, parlamentarci bi mogli da obeleže svoj veliki povratak koji, s obzirom na iskustva treće i četvrte Republike (1871-1958), ne predstavlja pozitivan signal.

I na kraju moglo bi da se desi da se Francuskom ne može upravljati.

Autor: Christopher Dembik, direktor makro analize Saxo Bank

Christopher Dembik (Foto:www.dailyhellas.com)

Christopher Dembik (Foto:www.dailyhellas.com)

Grupacija Saxo Bank je specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, koja nudi kompletan set tehnologija, alata i strategija za trgovanje i investiranje. Saxo bank je osnovana 1992., a sedište joj se nalazi u Kopenhagenu i trenutno zapošljava 1500 ljudi u finansijskim centrima širom sveta uključujući London, Singapur, Pariz, Cirih, Dubaji i Tokio. Christopher Dembik se priključio Saxo Bank 2014. i direktor je sektora makro analize od 2016. On se fokusira na analize monetarnih politika i globalnih makroekonomskih kretanja zasnovanih na osnovnim ekonomskim, finansijskim i operativnim faktorima, tržišnom sentimentu i tehničkoj analizi.

Gdeinvestirati.com
Previous Američki nosač aviona krenuo prema Korejskom poluostrvu
Next Bolji izgledi za većinu latino-američkih valuta u narednim mesecima

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Marko Čadež: Investicije američkih kompanija 4 milijarde dolara

Američke kompanije investirale su četiri milijarde dolara u Srbiju jer je naša zemlja postala poželjna i stabilna investiciona destinacija a preko Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbija ima pristup na tržište

Makroekonomija 0 Comments

Prodate obveznice vredne 47,4 milona evra

Na aukciji trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 21. juna 2017. godine, ponuđeni obim emisije iznosio je 75 miliona evra, ukupan obim tražnje 47,5 miliona evra ,

Makroekonomija 0 Comments

Počeo Sarajevo biznis forum, najveća investicijska konferencija u jugoistočnoj Evropi

U Sarajevu je danas počela jedna od najvećih investicijskih konferencija u jugoistočnoj Evropi, Sarajevo Business Forum 2017.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply