Fruška gora omiljena destinacija za lov na tartufe

Fruška gora omiljena destinacija za lov na tartufe

Fruška gora postala je jedna od omiljenih destinacija lovaca na tartufe, a tragača je sve više i u ostalim krajevima Srbije.

Tartufi se traže i u Sremu i Mačvi, kao i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bar, te u blizini reka Bosut i Lug.

Tartufi uglavnom rastu u simbiozi sa kestenom, hrastom, belom topolom i lešnikom, pa se upravo mogu naći u tim šumama.

Procenjuje se da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000, a nedorečeni propisi dovode do haosa na terenu.

Foto: Beli tartuf

Foto: Beli tartuf

“Tartufari neće da otkrivaju čime se bave, svoja mesta gde traže tartufe kriju, naravno iz ekonomskih razloga. Ali ljudi je sve više, kod nas svako i bilo gde može da traži tartufe. Dozvola nema, pa dolazi do sukoba, razbijaju se automobili, buše gume jedni drugima, ljudi se svađaju i tuku. Sada se sezona polako završava, ali već od juna kreće nova potraga, pa će Fruška gora biti puna ljudi koji uz pse ili mangulice traže tartufe”, kaže Vladan Nastić, jedan od tartufara sa Fruške gore.

Koliko su tartufi zapravo zlatne gljive, govori njihova vrednost.

Crni tartuf, koji je jeftiniji, košta oko 50 evra za kilogram, dok beli, kraljevski tartuf može da dostigne cenu od nekoliko hiljada evra po kilogramu.

Jedan od prvih tragača za ovim gljivama u Srbiji kaže da se iz naše zemlje izvoze tone tartufa na nelegalan način, jer bukvalno ležimo na tartufima.

Sve više stranaca iz bogatijih zemalja u okruženju dolazi da traži tartufe u Srbiji.

Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje.

“Tartufari u Srbiji godišnje mogu da zarade od 3.000 do 30.000 evra. Mi nismo na ove gljive obraćali pažnju dok pre dve decenije u Vojvodinu nisu počeli da dolaze italijanski lovci. Oni u stvari nisu bili pravi lovci, već tartufari i nisu tražili životinje nego gljive. Danas u našoj zemlji imate nekoliko veštačkih plantaža tartufa, ali mi nemamo brendiran proizvod kao, recimo, Istrijani, Francuzi ili Španci, pa većina naših tartufa odlazi na crno tržište“, kaže ovaj gljivar.

Tako država Srbija godišnje gubi milione na švercu najpopularnijeg svetskog začina koji bi mogao postati i naš poznati brend.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Kineski predsednik u dvodnevnoj poseti SAD
Next Wall Street: Poruke Feda zabrinule ulagače

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Steve Keen upozorava: Iza ugla se krije još jedna finansijska kriza

Deset godina nakon što je počela svetska ekonomska kriza, jedan od svega nekolicine ekonomista koji su predvideli krah berzi, profesor Steve Keen, upozorio je da je još jedan ovakav scenario

Najvažnije vesti 0 Comments

Srbija povećava standarde za bezbednost hrane

Na konferenciji za novinare održanoj u Beogradu povodom završetka projekta izgradnje kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane, rečeno je da Srbija mora da sprovede odgovarajuće mere da bi mogla da na

Svetske berze 0 Comments

Cena zlata na najvišem nivou od kraja novembra

Cena zlata u četvrtak je porasla na najviši nivo u pet nedelja podstaknuta mnogim neizvesnostima nagoveštenim u zapisniku američke centralne banke.

2 Comments

  1. Nikita
    April 17, 00:16 Reply
    Odlicno. Ovaj clanak mora da pokrene makar nekoga u lancu zainteresovanih. Narode, trazite tartufe. Ucite sa interneta. Prodaite a pare pametno investirajte. Dok drzava nesto ne zabrlja a ako uradi pravu stvar, onda bas ODLICNO

Leave a Reply