Fruška gora omiljena destinacija za lov na tartufe

Fruška gora omiljena destinacija za lov na tartufe

Fruška gora postala je jedna od omiljenih destinacija lovaca na tartufe, a tragača je sve više i u ostalim krajevima Srbije.

Tartufi se traže i u Sremu i Mačvi, kao i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bar, te u blizini reka Bosut i Lug.

Tartufi uglavnom rastu u simbiozi sa kestenom, hrastom, belom topolom i lešnikom, pa se upravo mogu naći u tim šumama.

Procenjuje se da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000, a nedorečeni propisi dovode do haosa na terenu.

Foto: Beli tartuf

Foto: Beli tartuf

“Tartufari neće da otkrivaju čime se bave, svoja mesta gde traže tartufe kriju, naravno iz ekonomskih razloga. Ali ljudi je sve više, kod nas svako i bilo gde može da traži tartufe. Dozvola nema, pa dolazi do sukoba, razbijaju se automobili, buše gume jedni drugima, ljudi se svađaju i tuku. Sada se sezona polako završava, ali već od juna kreće nova potraga, pa će Fruška gora biti puna ljudi koji uz pse ili mangulice traže tartufe”, kaže Vladan Nastić, jedan od tartufara sa Fruške gore.

Koliko su tartufi zapravo zlatne gljive, govori njihova vrednost.

Crni tartuf, koji je jeftiniji, košta oko 50 evra za kilogram, dok beli, kraljevski tartuf može da dostigne cenu od nekoliko hiljada evra po kilogramu.

Jedan od prvih tragača za ovim gljivama u Srbiji kaže da se iz naše zemlje izvoze tone tartufa na nelegalan način, jer bukvalno ležimo na tartufima.

Sve više stranaca iz bogatijih zemalja u okruženju dolazi da traži tartufe u Srbiji.

Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje.

“Tartufari u Srbiji godišnje mogu da zarade od 3.000 do 30.000 evra. Mi nismo na ove gljive obraćali pažnju dok pre dve decenije u Vojvodinu nisu počeli da dolaze italijanski lovci. Oni u stvari nisu bili pravi lovci, već tartufari i nisu tražili životinje nego gljive. Danas u našoj zemlji imate nekoliko veštačkih plantaža tartufa, ali mi nemamo brendiran proizvod kao, recimo, Istrijani, Francuzi ili Španci, pa većina naših tartufa odlazi na crno tržište“, kaže ovaj gljivar.

Tako država Srbija godišnje gubi milione na švercu najpopularnijeg svetskog začina koji bi mogao postati i naš poznati brend.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Kineski predsednik u dvodnevnoj poseti SAD
Next Wall Street: Poruke Feda zabrinule ulagače

You might also like

Kompanije 0 Comments

Kina: Počela prodaja polisa za osiguranje od potresa

U Kini je 1.jula počela prodaja polisa za osiguranje od potresa snage 4,7 stepeni i jače.

Društvo 0 Comments

U Beogradu se otvara Centar za proveru vozačkih sposobnosti, prvi na Balkanu

Auto-moto savez Srbije danas će u Beogradu otvoriti Centar za proveru vozačkih sposobnosti, prvi i jedini na Balkanu te vrste, koji je namenjen pre svega vozačima sa invaliditetom.

Najvažnije vesti 0 Comments

Očekuje se dalji rast cena stanova u centralnoj i istočnoj Evropi

U Srbiji je došlo do skromnog povećanja cena nekretnina u poslednjem periodu, dok je u gradovima i dalje znatno ispod rekordnog nivoa iz 2008. godine.

2 Comments

  1. Nikita
    April 17, 00:16 Reply
    Odlicno. Ovaj clanak mora da pokrene makar nekoga u lancu zainteresovanih. Narode, trazite tartufe. Ucite sa interneta. Prodaite a pare pametno investirajte. Dok drzava nesto ne zabrlja a ako uradi pravu stvar, onda bas ODLICNO

Leave a Reply