Kvadrat stana u Beogradu 300 evra ako sami izgradite zgradu

Kvadrat stana u Beogradu 300 evra ako sami izgradite zgradu

Cena kvadrata za stan u Beogradu 300 evra – moguće je ako budući stanari sami naprave zgradu, bez investitora i njegovih vrtoglavih profita.

Država bi mogla da pomogne oko kredita i zemljišta. Ali država za sada ne pomaže ljudima koji sanjaju “Pametniju zgradu”.

“Da li vas interesuje izgradnja solidnog stana negde u Beogradu po ceni od 300, 400, 500 evra po metru kvadratnom? Nemoguće?” Za četrdesetak ljudi koji su se pre pet godina javili na ovaj oglas u novinama nije tako zvučalo. Stanove po tržišnim cenama nisu mogli da priušte pa su odlučili da naprave zgradu sami.

Ideja se zove “Pametnija zgrada”, a “pametnije” na prvom mestu znači jeftinije. Hoćemo da gradimo van tržišnih principa – bez profita i špekulacija, kaže za DW arhitetkinja Ana Džokić iz organizacije “Ko gradi grad” koja je pokrenula inicijativu.

Ko nema para, može da radi: Jedan mesec rada – 1 kvadrat stana

Prema analizama Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, više od 90 odsto stanovništva ne može svojim mesečnim primanjima da obezbedi sebi krov nad glavom. Statistika kaže da bi građani za stanovanje mogli da izdvoje najviše 15 do 20 odsto mesečnih primanja, što za prosečno domaćinstvo u Beogradu iznosi 80 do 100 evra mesečno – za komunalije i stan ukupno.

Moguće je, tvrde iz “Ko gradi grad”. Prema njihovoj računici, čitav objekat od 40 stanova prosečne veličine od 42 kvadrata mogao bi da se izgradi za cenu od 460 evra po kvadratu. Samo 20 odsto vlasnika novac bi trebalo da uloži odmah, dok bi ostali mogli da isplaćuju tokom narednih trideset godina, a oni koji nemaju nikakav prihod ili ušteđevinu, mogli bi projektu da posvete i puno radno vreme.

– Ljudi mogu da se uključe i fizički grade i time otplaćuju stan. Jedan mesec rada bio bi jedan kvadrat stana – priča Ana Džokić.

Minus investitor, plus država

I dalje zvuči kao bajka. Zaista, kako do te relativno niske cene? Prvo, iz igre treba najuriti investitore i njihove profite.

– U Srbiji je taj procenat u jednom periodu bio i do sto odsto, što znači da su dvostruko naplaćivali svoju uslugu u odnosu na ono koliko je koštala realizacija objekta. U nekim normalnijim situacijama to je oko 30 odsto – objašnjava Džokić.

Za dodatna smanjenja cene neophodna je pomoć države. Analiza koju je Ministarstvo izradilo još 2009. godine pokazuje da bi cena izgradnje mogla da se smanji za 60 odsto u odnosu na tržišnu ukoliko bi se gradilo pod neprofitnim uslovima. To podrazumeva da država onima koji se udružuju omogući da pod povoljnijim uslovima dođu do zemljišta i dobiju kredit. Kamata bi bila upola od tržišne, a država ne bi uzela PDV i porez na imovinu.

Izvor: DW
Previous Wall Street: Dow Jones u padu osmi dan zaredom
Next Phoenix Group iz Nemačke otvara logistički centar za distribuciju lekova u Beogradu

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Ovaj fond od 740 milijardi dolara se kladi na rast cena nafte

Fond Franklin Templeton Investments sa imovinom u vrednosti od 740 milijardi dolara, ulaže novac u akcije proizvođača i nezavisnih istraživača nafte, kladeći se da će cena sirove nafte da nastavi

Društvo 0 Comments

Stopa nezaposlenosti u evrozoni najmanja za devet godina

Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u septembru pala na 8,9 odsto sa 9,0 procenata iz avgusta. 

Nekretnine 0 Comments

Danska: Prodaje se ostrvo sa farmom za 3,1 milion evra

Jedno od 400 danskih privatnih ostrva, ponuđeno je ovih dana na prodaju za 3,1 milion evra. Ostrvo Egholm, na jugu Danske, na kojem se nalazi farma Strandgården obuhvata površinu od 146

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply