Šta za Srbiju znači Carinska unija država Zapadnog Balkana

Šta za Srbiju znači Carinska unija država Zapadnog Balkana

Carinska unija država Zapadnog Balkana, Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije bila je tema prošlonedeljnog sastanka premijera u Sarajevu u okviru pripremnog sastanka za samiti lidera tih zemalja i EU, koji će biti održan u Trstu, jula ove godine.

Iako od same najave od pre nekoliko meseci stvaranje tzv. carinske unije deluje kao utopija, izgleda da se u praksi, ipak, nešto dešava, a iz razgovora s ljudima direktno uključenim u taj proces može se zaključiti da je za sada EU najviše zainteresovana da pomogne i, kako reče jedan od sagovornika, “EU će to sigurno izgurati”.

Na jedinstvenom tržištu, trenutno, najviše insistira Srbija, čiji je premijer Aleksandar Vučić na sastanku premijera zemalja Zapadnog Balkana i predložio formiranje unije, iznoseći podatke da se radi o 20 miliona potrošača, što bi moglo da stvori novih oko 80.000 radnih mesta.

Šta bi Srbija dobila a šta izgubila Carinskom unijom?

O mogućnostima stvaranja carinske unije na ovim prostorima Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa prof. dr Mihailom Crnobrnjom, predsednikom Evropskog pokreta u Srbiji, i profesorom Ekonomskog fakulteta dr Milojkom Arsićem.

Prof. dr Mihailo Crnobrnja (Foto:N1)

Prof. dr Mihailo Crnobrnja (Foto:N1)

Crnobrnja podseća da je Srbija već članica CEFTA sporazuma, koji predstavlja pripremnu fazu za ulazak u EU i koji se za našu zemlju pokazao kao jako dobar, jer je pružio mogućnost za povećanje trgovine. Kako kaže, razlika između CEFTA i ovoga što se sada nudi je relativno minorna, ali značajna.

„Ukidaju se sve unutrašnje carine i kontingenti, pa potpuno slobodna razmena roba, ali postoji jedna mala začkoljica, a to je da svi moraju da primenjuju istu carinu prema trećim zemljama. Dakle Albanija i Srbija jednako tretiraju televizor iz Japana ili Južne Koreje. E to je malo komplikovanije i nije uvek jednako interesantno svima. Crnogorci nemaju poljoprivredu, pa ni interesa da je štite carinama, dok mi imamo veliku poljoprivredu i imamo interesa da je štitimo carinom. Teško je videti kako ćemo tu da se usaglasimo“, objašnjava Crnobrnja.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta (Foto:RTV)

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta (Foto:RTV)

Sličnog stava je i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, koji kaže da je najveća prepreka u tome što sve zemlje članice unije treba da imaju identične carinske stopa prema trećim zemljama.

„Moram da podsetim da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa nekoliko zemalja — Rusijom, Belorusijom, Turskom. Ulazak u carinsku uniju značio bi da ili druge zemlje treba da potpišu takve sporazume ili da ih Srbija napusti. I jedno i drugo je prilično teško i malo verovatno jer da li bi Albanija bila zainteresovana da sa Rusijom napravi takav sporazum, ili Rusija sa Albanijom? Ili Rusija sa Crnom Gorom?“, pita Arsić.

Kako kaže, iako je dobro da se formiraju trgovinske organizacije koje olakšavaju promet roba, nije siguran da je ovo nešto što će biti lako ostvarivo. Prema njegovom mišljenju, postoje i neki drugi načini da se u okviru postojećeg aranžmana ubrza protok roba preko granice, jer tu naročito Srbija i BiH loše stoje.

„Kada gledate ocene uslova međunarodne trgovine za Srbiju ona je prema necarinskim barijerama negde na 100. mestu, a Bosna je još gore plasirana. Zato bi možda trebalo napraviti nekoliko bilateralnih sporazuma sa zemljama koji su nam najvažniji partneri u ovom grupi zemalja, a to su pre svega BiH, Crna Gora i Makedonija i u tim sporazumima treba pojednostaviti konkretne carinske procedure koje se primenjuju na granici, možda proširiti postojeće carinske prelaze ili otvoriti neke nove. Čini mi se da je to lakše ostvarivo od stvaranja jedne kompletne carinske unije“, ocenjuje Arsić.

Profesor Mihailo Crnobrnja podseća da je zemljama Evropske unije, odnosno nekadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, trebalo više od decenije da napravi carinsku uniju.

„Te zemlje su željno radile na tome da se što pre ujedine iz razloga mira i stabilnosti u Evropi i za to im je trebalo 12 godina. Mi bismo ovde, koji smo kao rogovi u vreći, da to postignemo za dvanaest godina? Još uvek ne vidim političke uslove da se takav jedan ozbiljan projekat relativno brzo i lako realizuje“, napominje Crnobrnja.

Milojko Arsić napominje da bi ideja o stvaranju carinske unije na prostoru zapadnog Balkana mogla po Srbiju da izazove i posledice kada je reč o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Ako bi EU preuzela odgovornost za realizaciju carinske unije onda bi to verovatno značilo da bi zahtevala od zemalja u regionu da pristanu da ujednače carine, a možda bi od nas tražili da raskinemo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom ili da joj čak uvedemo ekonomske sankcije, čemu se sa pravom opiremo. Ako budemo ušli u EU, mi ćemo morati da napustimo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, to je nešto što je prilično sigurno, pa u tom smislu ocenjujem da EU možda igra neke političke igre u smislu da je imala nameru da istera zemlje na čistac — da li će sa jednom grupom zemalja ući u ekonomsko udruživanje. Ako je tako, mi onda ne bi trebalo da budemo glavni promoteri te ideje“, kaže Arsić.

Prema rečima profesora Crnobrnje, u predloženoj carinskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana ne bi bilo govora o slobodnom kretanju radne snage.

„Carinska unija se uopšte ne bavi pitanjem kretanja radne snage, jer je to nešto što je prisutno u fazi zajedničkog tržišta kada se stvaraju četiri slobode — sloboda kretanja roba, radnika, kapitala i usluga. Dakle, to je viša faza carinske unije i ne bi trebalo mešati tu mogućnost ili ja bar ne znam da postoje carinske unije koje regulišu pitanje slobodnog kretanja rada“, zaključuje Crnobrnja.

Izvor:Sputnik
Previous Dinar stabilan prema evru, kurs za sredu 123,90
Next Tehnički fakulteti povećavaju kvote na IT smerovima

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Prinos na petnaestogodišnje državne obveznice zadržan na 4,2 odsto

Na aukciji petnaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 6. septembra 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 75 miliona EUR, dok je ukupan obim tražnje iznosio 52,6

Makroekonomija 0 Comments

Ruski ministar ekonomije: Privreda u stagnaciji, povratak na ranije stope rasta praktično nemoguć

Ekonomija Rusije je “u stanju stagnacije”, a da bi se vratila na visoke stope rasta, treba ulagati u infrastrukturu, liberalizovati tržište rada i povećati starosnu granicu za penzionisanje, izjavio je

Makroekonomija 0 Comments

Vlada Srbije usvojila predlog budžeta za 2018.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply