Eurostat: U Srbiji najveća nejednakost prihoda u Evropi

Eurostat: U Srbiji najveća nejednakost prihoda u Evropi

Najnoviji izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuje da je nejednakost prihoda u Srbiji veća nego u bilo kojoj zemlji EU, ali i u Makedoniji i Turskoj. Srbija je i među evropskim zemljama sa najvišom stopom rizika od siromaštva.

U EU petina domaćinstava sa najvišim primanima ima 5,2 puta viši raspoloživi prihod, odnosno prihod nakon oporezivanja i sličnih troškova, nego petina sa najmanjim primanjima, dok je u Srbiji ovaj odnos 9.

Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija je zemlja sa najvećom nejednakošću, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gd je ovaj odnos 8,3. U Srbiji 20 odsto najbogatijih u Srbiji ima devet puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih.

Raspoloživi prihod je iznos koji se može trošiti ili štedeti, odnosno prihod umanjen za poreze i slična davanja, i smatra se boljim pokazateljem životnog standarda od prihoda po stanovniku.

Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad, inovacije i usavršavanje, ali se veliki raspon povezuje i sa siromaštvom, socijalnom isključenošću, i kriminalom, pokazuje izveštaj Eurostata koji se bazira na podacima iz 2015. godine. Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod 4 i u Finskoj, Sloveniji, Švedskoj, Holandiji i Belgiji.

Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa razlikom u primanjima između 4 i 5, Italija i Portugalija su u grupi zemalja sa razlikom do 6, dok su razlike veće u baltičkim zemljama, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj  Rumuniji.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od mlađih, sa odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93% ostalog stanovništva.

siromaštvo

Situacija je najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji, Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i Belgija, gde stariji imaju ispod 80% prihoda ostatka stanovnišva.
Napominje se da biti nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.

Srbija je takođe među zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60% srednjih primanja u zemlji (medijane).
Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji – 38,2% i Španiji, dok su iznad evropskog proseka od 25% još i Grčka, Bugarska, Italija, Portugalija. Slovačka, Litvanija i Letonija. Srbija je tik iza Rumnije sa 37,6%.

Najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2%), Francuskoj (15,7%), dok je u Nemačkoj oko 22%, a u Hrvatskoj nešto iznad 25%.

Kada je reč o srednjem prihodu, odnosno iznosu od kojeg polovina stanovništva ima više a polovina manje, Srbija je prema podacima Eurostata za 2015. pri samom evropskom dnu, sa godišnjim neto iznosom od 2.591 evro za stanovništvo iznad 18 godina, što je rast u odnosu na 2014. kada je bilo 2.444. Prosek za EU je 16.580 evra, najviši priod je u Luksemburgu sa višie od 40.000, sledi Danska sa oko 28.000, Francuska i Nemačka su  negde iznad 20.000, a najniži prihod je u Rumuniji – 2.410,

Izvor: GdeInvestirati/Danas
Previous Unilever za 6 milijardi funti prodaje deo svojih prehrambenih brendova
Next Audi će do 2020. predstaviti tri električna automobila

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Svetske berze: Cene akcija porasle drugu nedelju uzastopno

Cene akcija na svetskim berzama su porasle, drugu nedelju uzastopno, međutim trgovalo se oprezno jer sve ukazuje na to da se američka centralna banka priprema za povećanje kamata.

Makroekonomija 1Comments

Revizija Dodd-Frankova zakona, banke oduševljene, stručnjaci upozoravaju na mogućnost ponavljanja recesije

Američki predsednik Donald Tramp preduzeo je prve korake u labavljenju zakonskih propisa u sektoru finansijskih usluga. Prvi od njih je izvršni dekret kojim se naređuje revizija “Dodd-Frank” zakona iz 2010.

Makroekonomija 0 Comments

Željko Sertić: Uskoro javni poziv za Galeniku

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da će ovih dana biti raspisan javni poziv za Galeniku i da zainteresovane kompanije pregovaraju sa privatizacionim savetnikom.

1 Comment

  1. Rade
    March 20, 17:25 Reply
    Bez obzita sto statistika moze dati laznu sliku, ovo je dobar pokazatelj stanja u privredi, stanja u drustvu i sposobnosti administracije. Ovo je poatak za vladu, a mi - na izbore.

Leave a Reply