Srbija: Nikad manje školovanih majstora, a nikad više poslova za njih

Srbija: Nikad manje školovanih majstora, a nikad više poslova za njih

Prošle godine je u Srbiji prvi put od 2008. posle višegodišnjeg pada porasla vrednost građevinskih radova. Za trećinu je porastao broj novih ugovora i izdatih dozvola.

Prema najavi resornog ministarstva, vrednost radova na kojima mogu da rade domaći neimari u naredne dve godine jeste 970 miliona evra.

Građevinske firme imaju sve više posla, ali je sve manje školovanih majstora. 

Opstala je samo jedna građevinska škola, i to u Beogradu. U nju se ove godine upisalo samo 10 učenika, koji uče za zidara.

Za vodoinstalatera već nekoliko godina nema zainteresovanih. Ove godine upisano je osam učenika koji uče za tesara, četiri za armirača, 14 za keramičara.

“Moj deda se bavio tesarsko-stolarskim zanimanjem. Radeći sa njim, svideo mi se taj zanat”, kaže Ivan Jokić, koji se školuje za tesara.

“Komšije su mi majstori zidari, rođaci su mi završili građevinsku školu”,  rekao je Aljedini Adis, učenik obrazovnog profila zidar.

Tradiciju je rešio da nastavi i Luka Savić, koji se školuje za keramičara.

“Posle ću da se bavim ovim – da li preko, da li ovde, to ću da vidim”, kaže Luka Savić.

Njihov nastavnik završio je istu školu pre 40 godina.

“Bilo je sedam odeljenja zidara po 30 učenika i bilo je još sedam-osam škola, a tad se gradilo punom parom, Beograd pogotovo”, rekao je nastavnik praktične nastave Mihajlo Vasiljević.

skola

U Građevinskoj školi na Zvezdari 2008. godine bilo je 1.000 učenika, a sada ih je samo 400.

“Da bi neko otišao u inostranstvo, mora da ima diplomu zidara, tesara, armirača ili molera. Međutim, kod nas je očigledno da se radi i bez tih diploma”, kaže direktorka Građevinske škole u Beogradu Dragana Radovanović.

“Današnje stanje jeste takvo da se pojavljuju priučeni radnici koji nemaju završeno školovanje za ono što rade. Rade dobro, ali sam stava da zakonska regulativa treba da bude krajnje jasna i da moraju da poseduju diplome kao u svakoj normalnoj uređenoj zemlji”, kaže Srđan Opalić iz Građevinskog preduzeća “Eksing BiP”.

U potrazi za zaradom, mnogi se silom prilika prihvataju posla bez dovoljno znanja i iskustva.

Na mnogim gradilištima u Srbiji radi veliki broj neškolovanih zidara. Posledica je veliki broj povreda na radu. Naime, 50 odsto svih povreda na radu dešava se upravo u građevinarstvu.

Na gradilištima je više starijih majstora.

“Pogotovo kod ovih teških građevinskih poslova, gde se radilo i po nekim uslovima gde je hladno, gde je promaja… Jer veliki broj mladih ljudi ne samo da beži od građevine nego beži iz zemlje”, rekao je elektroinstalater Živko Vujasin.

U inostranstvo sve više odlaze i građevinski inženjeri i arhitekte.

“Mnogi kad završe školovanje odmah odu u inostranstvo, jer vidimo da su traženi inženjeri i arhitekte u Norveškoj, Švedskoj i drugim zemljama, čak u poslednje vreme i u Nemačkoj, a glavni uzrok je smanjenje investicija”, kaže prof. Dragoslav Šumarac sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Samo Građevinski fakultet u Beogradu upisuje 450 studenata godišnje. Međutim, broj licenciranih inženjera svake godine je sve manji. Broj licenci za građevinske inženjere mastere smanjen je sa 124 na 95, koliko je izdato prošle godine.

Izvor: GdeInvestirati/RTS
Previous Škodina dobit u prošloj godini veća za 30 odsto
Next Evropske berze: Oprezna trgovina na kraju nedelje

You might also like

Agrobiznis 0 Comments

Nedimović: Konkursi za subvencije u poljoprivredi u drugoj polovini februara

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović najavio je da će u drugoj polovini februara biti objavljeni konkursi za subvencije u toj oblasti.

Najvažnije vesti 0 Comments

Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 182,6 miliona evra

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji kredit od 182,6 miliona evra (200 miliona dolara) za poboljšanje upravljanja javnim rashodima i unapređenju efikasnosti i finansijske održivosti javnih preduzeća u oblasti

Kompanije 0 Comments

NBS: Štednja u dinarima isplativija, utrostručena od 2012.

Dinarska štednja je u poslednjih šest godina utrostručena, sa nivoa od 18 milijardi iz avgusta 2012. godine na 54,4 milijarde dinara u julu 2018. i nastavlja da raste, saopšteno je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply