Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec 2016, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz je u posmatranom mesecu povećan za 10,1 procenat, na 937 miliona evra međugodišnje, dok je uvoz robe vredeo 1,23 milijarde evra, što predstavlja rast od 15,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena u januaru iznosila je 2,31 milijardu dolara, za 10,6 odsto više nego lani. Izvoz je “težio” 995,9 miliona dolara, što je povećanje za 7,6 odsto, a uvezeno je robe za 1,31 milijardu dolara, ili za 13 posto više nego u istom lanjskom mesecu.

Spoljnotrgovinski deficit od 299,7 miliona evra, veći je za 36,9 procenata nego u januaru prošle godine, a u dolarskom iznosu je porastao za 34,1 odsto na 319,1 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 procenata, i manja je nego u istom mesecu 2016, kada je iznosila 79,5 odsto.

Najviše robe smo u januaru, pojedinačno po zemljama, izvezli u Italiju (153,6 miliona dolara), Nemačku (141 milion), BiH (67,1 milion), Rusku Federaciju (60,2) i Mađarsku (40,5 miliona dolara).

S druge strane, najveći uvoz je bio iz Nemačke (162 miliona dolara), Ruske Federacije (139,1 milion), Italije (119,7), Kine (117,7) i Mađarske (63,5 miliona).

Najveća robna razmena je bila sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sa zemljama članicama Evropske unije ostvareno je 65 odsto ukupne razmene.

U zemlje CEFTA izvezeno je robe za 139,8 miliona dolara, a uvezeno za 54,6 miliona, pri čemu je zabeležen suficit od 85,2 miliona dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 256 procenata.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je Bosnom i Hercegodinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, SAD i Rumunijom.

Najveći deficit je registrovan u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, zatim sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Nemačkom, Belgijom,

Izvor:Tanjug
Previous Američki državni sekretar: Vojna akcija SAD protiv Severne Koreje "opcija"
Next Samit G20: Slobodna trgovina i otvorena tržišta glavne teme

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Mladen Šarčević: Prosvetarima veće plate od oktobra

Prosvetari će prvo povećanje plate dobiti u oktobru, najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević.

Kompanije 0 Comments

Alibaba ulaže 2,9 milijardi dolara u lanac hipermarketa

Alibaba će investirati 2,9 milijardi dolara za kupovinu udela kineskog lanca hipermarketa Sun Art Retail Group, u cilju strategije uvećanja prisustva u prehrambenom sektoru.

Banke i finansije 0 Comments

Keš krediti najpopularniji u Srbiji, ovo su uslovi za odobrenje

Jedino su keš krediti od svih pozajmica ove godine u porastu, a prosečan iznos koji građani uzimaju je oko 3.000 evra.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply