Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec 2016, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz je u posmatranom mesecu povećan za 10,1 procenat, na 937 miliona evra međugodišnje, dok je uvoz robe vredeo 1,23 milijarde evra, što predstavlja rast od 15,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena u januaru iznosila je 2,31 milijardu dolara, za 10,6 odsto više nego lani. Izvoz je “težio” 995,9 miliona dolara, što je povećanje za 7,6 odsto, a uvezeno je robe za 1,31 milijardu dolara, ili za 13 posto više nego u istom lanjskom mesecu.

Spoljnotrgovinski deficit od 299,7 miliona evra, veći je za 36,9 procenata nego u januaru prošle godine, a u dolarskom iznosu je porastao za 34,1 odsto na 319,1 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 procenata, i manja je nego u istom mesecu 2016, kada je iznosila 79,5 odsto.

Najviše robe smo u januaru, pojedinačno po zemljama, izvezli u Italiju (153,6 miliona dolara), Nemačku (141 milion), BiH (67,1 milion), Rusku Federaciju (60,2) i Mađarsku (40,5 miliona dolara).

S druge strane, najveći uvoz je bio iz Nemačke (162 miliona dolara), Ruske Federacije (139,1 milion), Italije (119,7), Kine (117,7) i Mađarske (63,5 miliona).

Najveća robna razmena je bila sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sa zemljama članicama Evropske unije ostvareno je 65 odsto ukupne razmene.

U zemlje CEFTA izvezeno je robe za 139,8 miliona dolara, a uvezeno za 54,6 miliona, pri čemu je zabeležen suficit od 85,2 miliona dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 256 procenata.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je Bosnom i Hercegodinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, SAD i Rumunijom.

Najveći deficit je registrovan u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, zatim sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Nemačkom, Belgijom,

Izvor:Tanjug
Previous Američki državni sekretar: Vojna akcija SAD protiv Severne Koreje "opcija"
Next Samit G20: Slobodna trgovina i otvorena tržišta glavne teme

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

John Hardy: Jen skače jer Aso odbija velika očekivanja

Jen je preko noći porastao usled frustracija da se Japan ne kreće jasno napred sa „narednom fazom“ fiskalne koordinacije centralne banke, jer je japanski ministar finansija Aso izjavio da veličina

Kompanije 0 Comments

Kina uvela antidamping namete na uvoz čelika iz EU, Južne Koreje i Japana

Kina je uvela antidamping namete na uvoz čelika iz Evropske unije, Južne Koreje i Japana, saopštilo je u nedelju kinesko Ministarstvo trgovine.

Industrija 0 Comments

Povećana proizvodnja u smederevskoj železari, od januara posao za još par stotina radnika

U smederevskoj železari rade obe visoke peći i zbog veće proizvodnje treba da se zaposli još nekoliko stotina radnika u proizvodnim pogonima, rekli su danas predstavnici sindikata železare dodajući da

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply