Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Povećana spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec 2016, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz je u posmatranom mesecu povećan za 10,1 procenat, na 937 miliona evra međugodišnje, dok je uvoz robe vredeo 1,23 milijarde evra, što predstavlja rast od 15,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena u januaru iznosila je 2,31 milijardu dolara, za 10,6 odsto više nego lani. Izvoz je “težio” 995,9 miliona dolara, što je povećanje za 7,6 odsto, a uvezeno je robe za 1,31 milijardu dolara, ili za 13 posto više nego u istom lanjskom mesecu.

Spoljnotrgovinski deficit od 299,7 miliona evra, veći je za 36,9 procenata nego u januaru prošle godine, a u dolarskom iznosu je porastao za 34,1 odsto na 319,1 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 procenata, i manja je nego u istom mesecu 2016, kada je iznosila 79,5 odsto.

Najviše robe smo u januaru, pojedinačno po zemljama, izvezli u Italiju (153,6 miliona dolara), Nemačku (141 milion), BiH (67,1 milion), Rusku Federaciju (60,2) i Mađarsku (40,5 miliona dolara).

S druge strane, najveći uvoz je bio iz Nemačke (162 miliona dolara), Ruske Federacije (139,1 milion), Italije (119,7), Kine (117,7) i Mađarske (63,5 miliona).

Najveća robna razmena je bila sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sa zemljama članicama Evropske unije ostvareno je 65 odsto ukupne razmene.

U zemlje CEFTA izvezeno je robe za 139,8 miliona dolara, a uvezeno za 54,6 miliona, pri čemu je zabeležen suficit od 85,2 miliona dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 256 procenata.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je Bosnom i Hercegodinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, SAD i Rumunijom.

Najveći deficit je registrovan u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, zatim sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Nemačkom, Belgijom,

Izvor:Tanjug
Previous Američki državni sekretar: Vojna akcija SAD protiv Severne Koreje "opcija"
Next Samit G20: Slobodna trgovina i otvorena tržišta glavne teme

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Saxo bank: Da li će Francuska postati neupravljiva?

Ovo je prvi put od 1981. godine da su francuski predsednički izbori izazvali toliku zabrinutost među inostranim investitorima. Indeks neizvesnosti ekonomske politike za Francusku je na rekordno visokom nivou dok

Najvažnije vesti 0 Comments

Zlato pojeftinilo, raste tražnja za industrijskim metalima

Cena zlata u utorak je oslabila nakon što su najnoviji američki ekonomski podaci podstakli uverenje da će Federalne rezerve u decembru povećati kamate.

Produktna berza: Kukuruz najtrgovaniji, cena pšenice nastavila pad

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom ove nedelje je trgovano 4,225 tone robe, što je oko 122 odsto veći promet u odnosu na prethodnu sedmicu.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply