Imovina na Kosovu i Metohiji registrovana na Republiku Srbiju: Zemljište, preduzeća, infrastruktura…

Imovina na Kosovu i Metohiji registrovana na Republiku Srbiju: Zemljište, preduzeća, infrastruktura…

Na osnovu odluke prištinskih vlasti, sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, odnosno Republike Srbije i Autonomne pokrajine Kosovo, registruje se na ime takozvane republike Kosovo kao vlasnika imovine.

Imovina koju privremene vlasti u Prištini pokušavaju da otmu od Srbije,a koja podrazumeva svu nepokretnu imovina koja je bila upisana na ime SFRJ, a zatim i Republike Srbije kao sukcesora, neprocenjiva je i reč je o zemljištu, preduzećima, infrastrukturi…

Zemljište u vlasništvu Republike Srbije iznosi 29 odsto ukupnog zemljišta na KiM (prema podacima Republičkog geodetskog zavoda).

Kada je o objektima reč radi se o 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata posebne namene, 753.916 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata, restorana, odmarališta, sportskih objekata…

Imovina koju prištinske vlasti pokušavaju da prisvoje su i državna preduzeća i njihova infrastruktura – Železnica Srbije, Elektroprivreda ( Površinski kopovi, JP Termoelektrane Obilić, JP Elektromreža Srbije, JP Elektrokosmet, JP Zubin Potok) , JP PTT Srbija, JP Srbija šume, NIS Petrol – Jugopetrol, JP Aerodrom Priština, JP Nacionalni park Šara;

Na spisku te imovine su i preduzeća sa državnim udelom poput RMHK Trepča a.d., Ski-centar Brezovica d.o.o., Lola Lešak, Kosmet prevoz.

Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao i tadašnjeg institucionalnog investiranja u periodu od 1966. do 1990. na područje Kosova i Metohije usmereno je oko 4,37 milijardi dolara sa učešćem Srbije u formiranju svih sredstava oko 35,4 odsto ili oko 1,6 milijardi dolara.

Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM.

Preduzeća iz Srbije su, osim regulisanog zajma za preporod Srbije, putem neposrednog udruživanja usmeravala sredstva u izgradnju i proširenje materijalne baze Kosova i Metohije, gde su najznačajniji nosioci bili Zastava Kragujevac (fabrika auto-delova u Peci i Istoku i amortizera u Prištini), Lola korporacija (pogoni u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu), Termovent (pogoni u Lipljanu i Orahovcu).

Direktor kancelarije za KiM Marko Đurić poručio je danas da će Vladi Srbije predložiti da na narednoj sednici poništi protivpravnu odluku prištinskih vlasti o prisvajanju imovine Srbije, kojom oni žele da legalizuju „otimačinu”.

Đurić je naveo da je Priština odluku o prisvajanju imovine donela 1. marta, bez konsultacija sa predstavnicima Srba, koja je, kaže, stidljivo objavljena pre dva dana na sajtu kosovske vlade.

Izvor:Tanjug
Previous Beogradska berza: Tehnogas na najvišem nivou u osam i po godina
Next Američka centralna banka povećala kamatnu stopu

You might also like

Društvo 0 Comments

Banke pooštrile uslove za dozvoljeni minus

Da bi dobili dozvoljeni minus od banaka ovih dana je potrebno da potpišete bar deset dokumenata. Tako je i sa karticama ili kreditima pa neke banke pri odobravanju zahtevaju i

Društvo 0 Comments

ECB najavila tužbu protiv Slovenije zbog policijskog pretresa prostorija Centralne banke

Predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi protestovao je kod slovenačkih vlasti zbog policijskog pretresa prostorija centralne banke Slovenije, koja je deo sistema evropskih centralnih banaka država evrozone i naveo da

Društvo 0 Comments

Cyber kriminal: Kanadski univerzitet platio otkupninu za podatke

Univerzitet u Calgaryju platio je hakerima 20.000 kanadskih dolara (oko 14.000 EUR) otkupnine da bi im vratili kontrolu nad serverima za elektronsku poštu.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply