Američka centralna banka povećala kamatnu stopu

Američka centralna banka povećala kamatnu stopu

Centralna banka SAD povećala je referentnu kamatu, nagoveštavajući još dva povećanja u ovoj godini.

Taj potez odražava doslednu solidnost privrede SAD i verovatno će dovesti do povećanja kamate na neke potrošačke i poslovne kredite.

Ključna kratkoročna kamatna stopa Feda je povećana za 25 baznih poena, u rasponu 0,75 odsto do 1,00 odsto.Centralna banka je to u saopštenju objasnila jačanjem tržište rada i rastom cena, čime se približila postizanju ciljeva za zapošljavanje i inflaciju.

Poruka Feda je da skoro osam godina od završetka “Velike recesije”, privredi više nije potrebna podrška ultra-niskih kamata na zaduživanje i da je dovoljno zdrava da izdrži skuplje kredite.

Predviđanja centralne banke su se malo promenila, i zvaničnici ove i naredne godine očekuju privredni rast od 2,1 odsto, ali opadanje rasta na 1,9 odsto 2019. Predsednik Donald Tramp je ranije rekao da njegov ekonomski program može da donese rast od 4,0 odsto.

Merilo zdravlja privrede bruto-domaći proizvod, i dalje je ispod nivoa koji karakteriše zdravu ekonomiju.

Fed obično podiže kamatu da bi sprečio “pregrevanje” ekonomije i previsok rast inflacije. Ali, tokom istorije, napori Fed za kontrolu inflacije ponekad su išli predaleko. Usporavanje zaduživanja i potrošnje je bilo toliko da je pokretalo recesiju. I sadašnja ekspanzija koja je zvanično počela 2009. godine, treća je po trajanju od Drugog svetskog rata.

Referentna kamatna stopa Feda, posle umerenog povećanja decembra 2015. godine i decembra 2016. godine, a zatim ponovo danas, i dalje je veoma niska po istorijskim standardima.

Ali, ako Fed ove godine podigne stopu tri ili četiri puta i još triput 2018, referentna kamatna stopa će biti na nivou koji će početi da guši privrednu aktivnost, ukazuje AP.

Izvor:Beta
Previous Imovina na Kosovu i Metohiji registrovana na Republiku Srbiju: Zemljište, preduzeća, infrastruktura...
Next Turska kompanija uvela svakodnevne letove Beograd-Istanbul

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Nordea bank: Moguće je da ECB svakom građaninu pokloni 1.300 evra kako bi sprečila deflaciju

Evropska centralna banka (ECB) bi svakom građaninu Evrozone mogla isplatiti po 1.300 evra, ako se ne pronađe drugi način za podsticanje inflacije, smatraju stručnjaci Nordea Bank.

Makroekonomija 0 Comments

Nigerija uštedela 600 miliona dolara otpuštanjem “radnika duhova”

Predsednik Nigerije Muhammadu Buhari 2015. godine je obećao da će se boriti protiv korupcije, čime je spasio 600 miliona dolara.

Makroekonomija 0 Comments

Kina našla spas za oporavak ekonomije

Ekonomski oporavak Kine će se zasnivati na proizvodnji električnih lonaca za kuvanje pirinča, luksuznih WC-daski i pametnih telefona.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply