Srbija: 11 milijardi evra potrebno za sanaciju svih klizišta

Srbija: 11 milijardi evra potrebno za sanaciju svih klizišta

Najveći strah svakog domaćina koji se odluči da zida kuću je da temelje budućeg doma ne kopa na klizištu.

Stručnom analizom u katastru klizišta i nestabilnih padina evidentirano je 1.155 lokacija u Beogradu gde se tlo pomera. Od ovog broja 602 tačke sa šumadijske strane su aktivne i mogu svakoga časa da se pokrenu, ako ih kiša “pogura”.

Zidanje na nestabilnom tlu može da se izbegne sa svega nekoliko minuta provedenih na internetu. Urbanistički zavod Beograda na svom sajtu objavio je detaljan prikaz i analizu svake parcele koja se nalazi na lesnom području. Tako i oni koji na oglasima prodaju kuću “koja je malo prešla”, mogu da vide svoj plac, stepen nestabilnosti i koji su rizici.

“Katastar klizišta je nekoliko puta dopunjen novim informacijama, jer su se mnoge lokacije urbanistički menjale. Poslednja verzija je urađena 2010. godine. Od tada su se javila nova klizišta, a neka od starih su ili sanirana ili prirodno umirena. Posle majskih poplava 2014. godine stručna komisija je uradila detaljan presek prestonice. Inženjeri geološke i građevinske struke popisali su i analizirali svaki kvadrat Beograda”, objašnjava Vesna Tahov, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Pod znakom pitanja su mikrolokacije na Zvezdari, Mirijevu, Karaburmi (kod Beograd puta), Lešće, Mala Moštanica, Umka – Duboko, Grocka, Vinča, Ritopek…

Ove kritične tačke u Beogradu do pre 150 godina bile su guste šume.

“Ljudski faktor je jedan od najvećih uzročnika što se pomera tlo. Širenjem prestonice, građani su krčili zelene površine. Šume su postale goleti, a problem prave i propusne septičke jame, kojih i danas ima u delovima grada gde nema kanalizacije”, priča Tahov.

Dodatni problem javio se posle izgradnje hidrocentrale Đerdap. Sava i Dunav su podigli nivo, te su stvorili dodatni pritisak na obale.

“Praksa je pokazala da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizišta nego ih kasnije sanirati. U urbanim sredinama se mora voditi računa o izgradnji odgovarajućeg kanalizacionog sistema. Tamo gde je to moguće treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvišne vlage iz tla. Šume imaju sposobnost da stabilizuju tlo i svojim korenjem. A mnoga klizišta su sanirana kvalitetnom, planskom gradnjom, gde su šipovi u tlu stabilizovali teren”, objašnjava Vesna Tahov.

Malo je poznato da trećina centralne Srbije ima nestablno tlo. Popisano je 40.000 kritičnih lokacija, za čiju sanaciju je potrebno 11 milijardi evra.

Za sanaciju u Beogradu više od milion evra

Posle majskih poplava 2014. u Beogradu se pokrenulo 127 klizišta. Najveći broj nestabilnih lokacija evidentiran je u Lazarevcu – čak 39. U Sopotu zemlja se pokrenula na 27 mesta, dok je u Grockoj tlo bilo aktivno na 34 lokacije. Mladenovac je bio najmirniji, sa svega četiri kritične padine. Na teritoriji 11 centralnih gradskih opština zemlja je “šetala” na 45 mesta. Za sanaciju ovih lokacija potrebno je 1,13 miliona evra.

Izvor: Agencije
Previous Previsoke plate radnika muče finsku ekonomiju
Next NBS zadržala referentnu kamatu na 4 odsto

You might also like

Nekretnine 0 Comments

Barselona postala najskuplji španski grad za podstanare

Prosečna cena zakupa stana u Španiji porasla je u prošloj godini na 8,2 evra po metru kvadratnom, u proseku, što predstavlja rast od 15,9% u odnosu na 2015. godinu.

Industrijske nekretnine 0 Comments

Aleksandar Opsenica o budućnosti real estate-a: Geografija nam tek sada ide u prilog

Odgovore na pitanja zašto stručna javnost u Srbiji nije svesna važnosti planiranja, povezivanja i prezentovanja, šta će biti potrebno da se obezbedi finansijska podrška iz inostranstva i kako će se

Nekretnine 0 Comments

Na dobošu vojni kompleksi širom Srbije, cene znatno niže

Država još jednom, ovoga puta po još nižoj ceni, prodaje deo vojnih objekata koji nisu nepohodne za funkcionisanje Vojske Srbije i to prikupljanjem pismenih punuda.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply