Firme koje se ne digitalizuju nestaće sa tržišta

Firme koje se ne digitalizuju nestaće sa tržišta

Ko ne uloži u digitalizaciju preduzeća, za koju godinu nestaće sa tržišta i zato je neophodno što pre ući u proces “hoda sa vremenom”.

Firma koja se na vreme ne digitalizuje rizikuje opstanak na tržištu. Ovo je suština odgovora koje su, na pitanje “Novosti” da li kompanija danas može da preživi bez digitalizacije, dali čelni ljudi IT kompanija i banaka.

I u Srbiji smo svedoci toga da telekomunikacioni operateri pokreću ili kupuju online banke, dok bankari sve više šaltere zamenjuju onima na monitorima kompjutera i mobilnim telefonima. Istovremeno, proizvođači žure da svojim kupcima omoguće kupovinu robe putem interneta…

– Digitalizacija je dovela do velikog fenomena: stariji ljudi više ne uče mlađe, nego mladi ljudi uče nas starije kako ćemo živeti i u kom pravcu se kreće svet – kaže prvi čovek kompanije “Vip mobile” Dejan Turk. – Ukoliko se firma za nekoliko godina ne digitalizuje, neko će u njoj da ugasi svetlo. Digitalizacija nije samo ulaganje u infrastrukturu u IT, u računare, platforme i softver, već, pre svega, investicija u ljude koji razumeju šta je to digitalizacija i žive taj novi, digitalni tempo života. Jer, samo ti ljudi će moći u firmama da uvode promene koje će onda dovesti i do uspeha.

I Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, smatra da bez digitalizacije firma može da preživi, ali ne zadugo.

– U prevodu: najveću šansu da opstane posle četvrte industrijske revolucije ima onaj koji što pre uđe u proces digitalizacije – navodi Carić, dodajući da to u slučaju banaka znači uvođenje elektronskih servisa poput e-bankinga, m-bankinga (pristup računu preko mobilnog telefona), ali i virtuelizaciju svih usluga koje pružaju.

foto: cordmagazine

foto: cordmagazine

Predsednik grupacije New Frontier Branislav Vujović pojašnjava da je dobra i loša strana digitalne transorfmacije u tome što pokriva sve grane industrije, ali se ne dešava istovremenuo u svim segmentima.

– Ako se firme u Srbiji ne digitalizuju, neće odmah propasti – navodi Vujović. – Uzmimo primer “Air Serbia”. Da nije izašla sa online prodajom karata, sigurno bi imala gubitke u poslovanju.

Vujović objašnjava da je problem u tome što ljudi misle da postoje prečice i brzi koraci kojima mogu da savladaju proces digitalne transformacije.

– A prvo i osnovno je nešto drugo: treba da razmisle šta treba da urade da bi povećali promet i profit svoje kompanije – ističe Vujović. – Digitalizacija znači prilagođavanje svog poslovnog modela online ekonomiji. Ona mora postepeno da se uvodi. Lako ćete da pokrijete troškove ako imate ideju i znate kako ćete da zaradite novac. To je lepša strana medalje. Suštinski problem je što mnogi počinju od IT a ne od poslovnog modela kojim bi zaradili novac. Klijent je uvek u centru i moramo njemu da se prilagodimo.

Učenje kroz iskustvo

– Firma mora da razume svoje potrošače, to je veoma važno. A to se ne radi na osnovu marketinških istraživanja – objašnjava Dejan Turk. – Potrošači, pogotovo oni u životnoj dobi od 20 godina koje mi ne razumemo, žive u svom svetu. Lično imam mentorski program, sarađujem sa jednim mladim čovekom s kojim jednom mesečno sednem i on mi objasni šta on radi i kuda ide taj svet. I tako ja učim. Ne iz istraživanja, već iz iskustva.

Slučaj “Kodak”

I Branislav Vujović i Slavko Carić, kao primer šta nepravovremeno prilagođavanje digitalnoj transformaciji može da učini firmi, navode slučaj kompanije “Kodak”.

– “Kodak” je 1998. godine bila jedna od najjačih američkih kompanija, sa 100.000 zaposlenih, 30 milijardi dolara prometa, fenomenalnom perspektivom – navodi Carić. – U međuvremenu, “Kodak” je propao, a “Instagram”, koji ima 40 zaposlenih, sad ima tržišnu kapitalizaciju koja je veća od njihovog godišnjeg profita. Eto šta je uradila jedna mala digitalna kompanija u odnosu na jednu veliku korporaciju koja nije na vreme shvatila da treba da se promeni.

Izvor: GdeInvestirati/VečernjeNovosti
Previous Beogradska berza: Prodat Hotel Prag
Next Intel za 15,3 milijardi dolara preuzeo kompaniju Mobileye

You might also like

Društvo 0 Comments

Prosečna plata u Srbiji u septembru 48.212 dinara

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji isplaćena u septembru 2017. godine iznosila je 48.212 dinara, a bruto zarada 66.438 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. 

Berza 1Comments

Energoprojekt podneo prijavu Komisiji za hartije od vrednosti zbog sumnjive trgovine akcijama

Generalni direktor “Energoprojekta” Vladimir Milovanović izjavio je da sumnjive okolnosti kupoprodaje akcija i činjenica da se “kupac” skriva, ukazuju na potencijalne ambicije da se možda priprema “neprijateljsko” preuzimanje te građevinske

Makroekonomija 0 Comments

Evropska investiciona banka u Srbiju uložila 4,5 milijardi evra

Evropska investiciona banka (EIB) u poslednjih 15 godina je u Srbiju uložila 4,5 milijardi evra, izjavila je sinoć šefica kancelarije za Zapadni Balkan u EIB Dubravka Negre.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply