EBRD priprema program za srpski agrobiznis

EBRD priprema program za srpski agrobiznis

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom priprema program targetirani agrobiznis – kreditne linije za mala i srednja preduzeća koja su primarno u sektoru agrara, najavio je šef agrobiznis tima EBRD-a za region jugoistočne Evrope, Miljan Ždrale.

“Sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom pokušavamo da razvijemo program, koji smo skoro razvili u Albaniji, a to je targetirani agrobiznis, linije za mala i srednja preduzeća kroz banke, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i eventualno evropska sredstva, ukoliko dođe do toga”, kaže Ždrale u razgovoru za Tanjug.

Ideja je, kako objašnjava, da se ove godine napravi i plasira koncept finansijskog proizvoda, prema kojem bi EBRD podelila rizik sa bankama, uz možda određenu kontribuciju države, koja svakako daje mnogo novca na subvencije, kako bi se ta finansijska sredstva pametnije usmerila.

“Ministar (Branislav) Nedimović već je dao preliminarno ‘zeleno svetlo’ da pokušamo da napravimo neki finansijski proizvod koji bi omogućio dugoročnija sredstva širem krugu korisnika, pogotovo malim i srednjim preduzećima koja su primarno u agraru a koja imaju najteži pristup finansiranju zbog neregularnog prihoda, zbog nedostaka kolaterala i svega ostalog što ih prati”, kaže Ždrale.

Ističe da je poljoprivreda svakako jedna od najznačajnijih grana u Srbiji u pogledu njenog doprinosa bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje i procenta stanovništva koje zapošljava, i jedina grana koja u kompleksu sektora pravi suficit i sa CEFTA regionom i sa Evropskom unijom.

“Da li je to dovoljno? Mislim da nije, ali to nije ni lagano postići s obzirom na nekoliko stvari. Prvo, mi smo i dalje mala zemlja sa nedovoljno kadrova koji mogu da podrže razvoj biznisa. Postoje neke ideje sa softver strane koje ćemo sa privatnim sektorom i sa Vladom da razradimo, ali su one tek u povoju”.

S druge strane, kako dodaje, iako je izdvajanje države za poljoprivredu od četiri do pet procenata nacionalnog budžeta, što je u apsolutnom iznosu nekih 300 miliona evra, nominalno veliko, to po njegovom mišljenju sigurno nije dovoljno da reši sve probleme i nedostatke kapitalnih ulaganja u poslednje dve-tri decenije.

“Treće, Srbija još nije punopravni član Evropske unije, tako da izdašnijih sredstava iz pristupnih fondova za agrarni infrastukturni deo, za podsticanje investicija nema, a bankarski sektor još uvek iz raznih razloga, opravdanih ili neopravdanih, možda čak i ne poznavajući dovoljno sve rizike koji sigurno postoje, ne prati poljoprivredu”, smatra Ždrale.

Ipak, prema rečima sagovornika Tanjuga, “sigurno je da se stvari pomeraju, jer srpska prerađivačka industrija ima pozitivne rezultate iz godine u godinu”.

“Dosta konsolidacije se desilo na tržištu, razvoj modernog ritejla i logistike imaće sigurno efekat i na dalji razvoj prerađivačke industrije, iako u tom pogledu ima nekad različitih mišljenja. Ali, ja sam optimista”, dodaje on.

Smatra da bi Srbija morala na neki način, kao što je posvećena infrastukrturi – autoputevima, železnici, energetici – da u saradnji sa privatnim sektorom, finansijskim institucijama, pogotovo EBRD-om i međunarodnim finansijskim institucijama, možda napravi neke targetirane proizvode kroz bankarski sistem, kako bi podelili rizike.

“Jer, to su fabrike na otvorenom, pogotovo u tom primarnom delu poljoprivrede odakle sve počinje”, naglašava Ždrale, ocenjujući da bi limitirana državna sredstva trebalo “da budu malo targetiranija i predvidljivije trošena iz godine u godinu, nego što je to bio slučaj u nekom prethodnom periodu”.

Na pitanje kolika sredstva će EBRD plasirati u srpski agrar ove godine, kaže da pošto ta banka u agrobiznisu prati privatni sektor, jako je teško isplanirati koliko će to biti investicija i u kom obliku – da li u kreditnom aranžmanu ili u nekom partnerskom ulaganju.

“Ako se rukovodimo iskustvima iz prošlosti, mi smo u Srbiji u proseku imali između 50 i 70 miliona evra godišnja ulaganja u poljoprivredni sektor, računam tu na kompletan lanac – od primarne poljoprivredne proizvodnje, preko prerađivačke industrije do maloprodaje”, navodi Ždrale.

Očekuje takođe dolazak malo više stranih investitora.

“Videli ste prošle godine smo finansirali dolazak Lidla, koji je izazvao i pozitivne i negativne reakcije, ali i izlazak nekih srpskih kompanija u region. Mislim da će se dešavati dalje konsolidacija, da će biti kros-border investicija, imamo već takve najave u nekim industrijama, poput mesne, u čemu ćemo verujem mi participirati, to se odnosi na privatni sektor. Ne bih mogao da govorim o imenima, jer je još uvek rana faza”.

Na pitanje o razlozima izlaska EBRD-a iz vlasničkog udela u kompaniji Agri Europe, koja je u vlasništvu MK Grupe, i o vrednosti transakcije, Ždrale podseća da su 2007. godine finansirali njihov izlazak u Ukrajinu kroz finansiranje logistike u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

“Zatim smo 2011. napravili veliki kreditni aranžman sa dve inostrane banke. To je bio prvi aranžman internacionalnog tipa u Srbiji posle velike finansijske krize, i onda smo ušli u dokapitalizaciju (Agri Europe) gde smo radili na konsolidaciji pre svega agrarnog sektora, mesne industrije, šećerne industrije i primarne poljoprivredne proizvodnje”. Kaže da je njihova misija u Agru Europe manje-više gotova, jer završili posao i u čvrstom i u soft pogledu, u smislu korporativnog upravljanja, kreiranja Nadzornog odbora, dovođenja ljudi iz različitih sektora u Nadzori odbor.

“Danas je kompanija, pored agrara, kao što vidite, ušla i u hotelski sektor, gde mislim da uspešno rade, delimično i u bankarski sektor… Mislim da smo postigli sporazum na obostrano zadovoljstvo, ali ne bih mogao da iznosim nikakve detalje, pošto nije javno listirana kompanija i nije bilo nikakvog izlaska na berzu… već smo se dogovorili sa većinskim vlasnikom da otkupi naš udeo od sedam-osam odsto deonica, koliko ih je bilo”, rekao je Ždrale u intervjuu za Tanjug.

Izvor:Tanjug
Previous Holandija nije dozvolila da avion sa turskim šefom diplommatije sleti u Roterdam
Next Mnoge svetske kompanije zainteresovane za aerodrom "Nikola Tesla"

You might also like

Najvažnije vesti 2 Comments

Mnoge svetske kompanije zainteresovane za aerodrom “Nikola Tesla”

Na javni poziv za koncesiju beogradskog aerodroma na 25 godina do petka se javilo 15 kompanija, a očekuje se da do ponedeljka stigne bar još pet ponuda.

Najvažnije vesti 3 Comments

Najbitnije stvari kod uzimanja stambenog kredita

Najvažnija stvar koju građani treba da urade pre kupovine stana ili kuće je da dobro razmisle koliki deo svojih mesečnih primanja mogu da izdvajaju za plaćanje rata.

Kompanije 0 Comments

UAE: Spajanjem dve banke stvorena najveća banka sa aktivom od 180 milijardi dolara

Prva banka Persijskog zaliva i Nacionalna banka Abu Dabija završile su spajanje, čime je stvoren najveći kreditor u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa imovinom od 180 milijardi dolara, koji će poslovati

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply