Šta povećanje kamatnih stopa u SAD znači za ostatak sveta

Šta povećanje kamatnih stopa u SAD znači za ostatak sveta

Iako je povećanje kamatnih stopa isključivo pravo američkih vlade, takav potez je ključna varijabla za globalnu ekonomiju.

Skoro nulte kamatne stope su bile najvažniji faktor u globalnoj ekonomiji tokom proteklih deset godina. Niske kamate su promenile cenu novca, diktirale kamate na štednju, omogućile vladama država da pozajmljuju ogromne sume novca i pomerile granice globalne trgovine.

Povećanje kamatnih stopa u SAD na sastanku Fed-a sledeće nedelje još nije gotova stvar, ali je veoma blizu toga.

Foto:Die Zeit

Foto:Die Zeit

Šta povećanje kamatnih stopa američke centralne banke znači za ostatak sveta

Prvo, to će označiti kraj ere super jeftinog novca. Fed-ove stope su najvažnije u svetu, i reper su za stope svake druge finansijske robe. Ako se američke stope vrate na normalan nivo, onda će se početi menjati i cene novca svuda u svetu. Doduše, zbog specifičnosti Japana i evrozone, niske kamate će se verovatno nešto duže zadržati u ova dva regiona.

Ali, u ostalim delovima sveta one će neizbežno rasti. Velika Britanija će slediti SAD, i u dogledno vreme verovatno, Švajcarska, Švedska i Norveška, zatim Kanada i Australija. Šta je još važnije, cena korporativnog duga će rasti.

2. Inflacija će takođe, rasti. Kratkoročno, inflacija je dobra, ali ako počne da izmiče kontroli, biće problema.

3. Sa povratkom kamatnih stopa u rasponu 3% do 4 odsto očekuje se da poraste i štednja. Gotovina u banci će donositi razumnu zaradu, pa će stanovništvo, naročito u razvijenim ekonomijama, opet ulagati na štedne račune. Veća štednja će biti dobra stvar za bankarski i finansijski sektor, koji je “gladan” svežih sredstava, ali je loša za alternativne oblike kreditiranja, poput “peer-to-peer” pozajmica, koje su doživele pravi procvat u eri niskih kamata.

4. Za očekivati je i veći budžetski pritisak na vlade. Niske kamatne stope su značile i niske troškove servisiranja državnog duga, ali sa povratkom kamatnih stopa mnoge države će se naći u problemima.

5. I na kraju, uzavrele trgovinske tenzije između SAD i Evrope će verovatno eksplodirati. Dolarov indeks, mera američke valute u korpi 10 njavažnijih u svetu, će porasti, naročito u odnosu na evro. (Ko bi želeo nula ili čak negativne kamate na svoj novac u Evropi, ako u SAD može da zarađuje 4 odsto).

Mnogo slabiji evro će vinuti u nebesa trgovinski suficit EU, koji je već u 2016. zabeležio snažan rast. Trampu se to ne sviđa, i ne samo u svetlu njegove protekcionističke politike. A sigurno je da će on tražiti načine da uzvrati.

Povećanje kamatnih stopa, po drugi put , biće prvi korak prema povećanju cena novca u rasponu 3% do 4 odsto. Povratak kamata na normalu biće dug put, možda dve-tri godine najmanje. Ali kada put dođe do svog cilja, globalna ekonomija će izgledati bitno drugačije nego danas, kažu analitičari.

Izvor:Agencije
Previous Petina stanovnika u Srbiji nema račun u banci
Next Poreska uprava prošle godine naplatila 87,6 milijardi dinara više nego 2015.

You might also like

Makroekonomija

Izveštaj interne kontrole MMF-a: Sumnjiva odluka o pomoći Grčkoj 2010.

Odluka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da pomogne Grčkoj 2010. godine u senci je “određenih slabosti” koje su dovele u pitanje objektivnost te institucije prema Evropi, saopšteno je danas u Vašingtonu

Makroekonomija

Guverner NBS: Inflacija u planiranim granicama, uticaji iz okruženja ključni rizici za fiskalnu i monetarnu stabilnost

Inflacija bi u Srbiji ove godine trebalo da se zadrži u planiranim granicama od tri odsto, plus-minus 1,5 odsto i nadam se da će je to uvesti u grupu zemalja

Makroekonomija

Jack Ma: Ako bi nestala trgovina, počeo bi rat

Trgovina je više od razmene robe i novca, a ukoliko bi ona nestala, došlo bi do rata, rekao je kineski milijarder i vlasnik Alibabe Jack Ma.