Izbori u Holandiji: Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Izbori u Holandiji: Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju. Isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

 

S druge strane, Stranka za slobodu (PVV) Gerta Vildersa (Geert Wilders), sa anti-imigracionom i anti-evro platformom, vodi u anketama i mogla bi da dobije 28 od 150 mesta u parlamentu (u poređenju sa 12 sada), dok se predviđa da će odlazeći premijer Mark Rute (Mark Rutte) i njegova VVD dobiti 24 mesta – što je pad sa 40.

Ova erozija moći tradicionalno vladajućih partija se objašnjava, kao i u mnogim evropskim zemljama, sa četiri glavna faktora:

1. Sekularizacija. Sredinom 1960-ih, više od 67 odsto stanovništva je reklo da su pripadali crkvi naspram manje od 40 odsto danas (pad je naročito izražen u katoličkoj i protestantskoj crkvi);

2. Propadanje srednje klase. Ovo je već bilo primetno pre svetske finansijske krize (srednja klasa predstavlja 32% ukupnog stanovništva, kao i u Francuskoj, u poređenju sa 40% u Danskoj, prema studiji MOR 2016. godine);

3. Nejednakost. Udeo ukupnih prihoda koje drži 1% najbogatijih je sada blizu nivoa s kraja 1930-ih, na 8% u odnosu na 6% u Danskoj;

4. Imigracija iz muslimanskih zemalja izaziva tenzije između pitanja građanstva i identiteta (prema jednom istraživanju Ipsos-a objavljenog krajem februara, 80% ispitanika su zabrinuti zbog imigracije, a 86% se plaši „pada u tradicionalnim vrednostima holandskog društva“).

Holandske ankete se moraju uzeti sa oprezom. Za razliku od Francuske, gde je glasanje u korist Nacionalnog fronta dobro procenjeno, istraživanja javnog mnjenja u Holandiji se smatraju nepouzdanim, što ne isključuje iznenađenje u poslednjem trenutku.

To automatski ne znači da će PVV ostvariti viši očekivani rezultat.

Foto:Faz.net

Foto:Faz.net

Upravljanje na francuski način

Zaista, društveno-ekonomski profil onih koji će glasati imaće odlučujući uticaj na ponašanje tokom izbora. Stopa učešća 20% najbogatijih na izborima u Holandiji je obično u proseku 84%, dok je kod 20% najsiromašnijih oko 65%.

Ova razlika je veća od proseka OECD zemalja za 13 procentnih poena. Niža izlaznost najugroženijih, koji su obično prijemčiviji za anti-evro i anti-imigracionu politiku, bi mogla dovesti do većeg udela glasova za establišment i obrnuto.

Najverovatniji scenario posle izbora u martu je neka vrsta Republikanskog Fronta, kao u Francuskoj, što je u stvari sporazum velikih tradicionalnih partija da radikalnu desnicu ostave bez vlasti. To bi trebalo da spreči PVV da formiraju vladu ili da budu deo koalicije. Ovu drugu opciju je formalno isključio odlazeći premijer nakon katastrofalnog iskustva u decembru 2012. tokom kojeg se PVV pokazao kao zahtevan i nepouzdan partner. Vrlo je verovatno da će biti formirana široka koalicija od tri istorijske političke stranake, SDA, VVD i PvdA, zajedno sa Hrišćanskom unijom, Demokratskim Socijaldemokratama 66 i reformisanom političkom strankom SGP u periodu posle izbora.

Bez Nexita u budućnosti

Čak i da PVV dođe na vlast i pokuša da nametne svoju evropsku agendu, ne postoji način da se desi „Nexit“ (izlazak Holandije iz EU). Sadašnje zakonodavstvo jednostavno ne dozvoljava referendum o evru. Zakon o konsultativnom referendumu (iz 2015) dozvoljava referendum o narodnoj inicijativi o novim zakonima koje usvaja parlament, ali se to ne odnosi na postojeće sporazume. Sem toga, takva inicijativa verovatno ne bi uspela s obzirom na veliku podršku stanovništva za članstvo u evrozoni (prema nedavnoj NIPO NSP anketi, 78% ispitanika želi da ostane u evrozoni a samo 22% želi da izađe). Jedino rešenje bi bilo da parlament predloži glasanje o ovom pitanju, međutim rezultat konsultativnog referenduma ne bi bio obavezujući za vladu. Štaviše, u svetlu poslednjih pokušaja na ovu temu u 2016, ni jedna parlamentarna većina nije u stanju da sprovede ovu temu.

Autor: Christofer Dembik, direktor makro analize Saxo Bank
Christopher Dembik (Foto:Trade Newswire)

Christopher Dembik (Foto:Trade Newswire)

Grupacija Saxo Bank je specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, koja nudi kompletan set tehnologija, alata i strategija za trgovanje i investiranje. Steen Jakobsen se prvi put priključio Saxo bank 2000. godine, a od 2009. obavlja dužnost i glavnog ekonomiste i direktora za investicije. On se fokusira na isporuke strategija za razvrstavanje finansijskih sredstava i analize ukupne makroekonomske i političke scene kao definisane osnovnim ekonomskim, finansijskim i operativnim faktorima, tržišnom sentimentu i tehničkim dešavanjima na grafikonima.

Previous Samsung: Skidanje velikih fajlova najnovijim 5G bežičnim ruterom za nekoliko minuta
Next Evro oslabio prema dolaru, funta pod pritiskom slabijih podataka sa tržišta nekretnina

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Agencija Fitch povećala kreditni rejting Srbije

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fitch Ratings povećala je kreditni rejting Republike Srbije sa „B+“ na „BB-“ uz stabilne izglede za dalje unapređenje kreditnog rejtinga, saopštilo je u petak Ministarstvo

Makroekonomija 0 Comments

John Hardy: Tržište postaje sve ushićenije – da li će centralne banke reagovati?

Nemojte se nadati da će Yellen namignuti da Fed ne odobrava globalni procvat rizične aktive. Ipak, obratite pažnju na finansijska tržišta ukoliko se to desi, ističe u najnovijoj analizi za

Makroekonomija 0 Comments

IHS Markit: Evrozona uzletela nezapamćenim tempom

Privredni rast 19 zemalja evrozone ubrzao je u aprilu po najvećoj stopi u šest godina, pokazuje istraživanje kompanije za finansijske informacije IHS Markit.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply