Bura oko velike kupovine akcija Energoprojekt holdinga

Bura oko velike kupovine akcija Energoprojekt holdinga

Ne stišava se bura oko kupovine sopstvenih akcija od strane kompanije Energoprojekt holdinga, a najveći pojedinačni akcionar posle države, Napred, optužio je upravu da je nezakonito sprovela ovaj postupak.

Akcija Energoprojekt holdinga je na Beogradskoj berzi u februaru ostvarila promet od preko četiri miliona evra, što je dvostruko više od ukupnog prometa četiri sledeće najtrgovanije

Iza ovog podatka mogao bi da stoji pokušaj preuzimanja ove kompanije i odbrana menadžmenta od ovog “napada”, piše dnevni list “Danas”, pozivajući se na krugove bliske Energoprojekt holdingu .

Naime, Nadzorni odbor Energoprojekt holdinga pre nekoliko dana objavio je odluku o kupovini sopstvenih akcija na berzi sa obrazloženjem da je došlo do “manipulacije tržištem kapitala velikih razmera” te da je “kao posledica ovih manipulativnih radnji registrovan pad cene akcija, kao i uznemirenost, pre svega profesionalnih investitora, koji imaju akcije društva u svom portfoliju”, kako se navodi u obrazloženju odluke.

Istovremeno Energoprojekt je otkupio 97.700 akcija ili skoro 0,9 odsto ukupno izdatih akcija najveće srpske građevinske kompanije.

Navodna manipulacija na koju se poziva rukovodstvo Energoprojekta desila se 31. januara i 2. februara ove godine kada je u dva dana, redovnim trgovanjem na berzi vlasnika promenilo čak 5,81 odsto akcija ove kompanije za oko 6,6 miliona evra. Takođe indikativno je da su novi vlasnici ovih akcija Energoprojekta zaklonjeni iza zbirnih računa koji se drže kod banaka i jedino regulatorna tela mogu imati uvid u vlasništvo nad tim računima.

U krugovima bliskim ovoj kompaniji sumnjaju da iza ovih zbirnih računa stoji jedan od velikih akcionara Energoprojekta, “Napred razvoj”, koji ima 22,5 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Inače najveći akcionar Energoprojekta je Republika Srbija sa 33,58 odsto, a ukupno se na zbirnim računima nalazi 12,98 odsto akcija. Takođe, blizu 7.000 malih akcionara učestvuje u vlasništvu kompanije.

Da ovde nečeg ima, mogao bi da ukaže i dopis Napred razvoja kao velikog akcionara menadžmentu Energoprojekta u kom se izražava nesaglasnost sa odlukom Nadzornog odbora zbog, kako ističu, nezakonite odluke. Kao prvo oni smatraju da su akcije prvo otkupljene, a tek onda doneta odluka. Zatim da je bez dokaza donet neosnovan zaključak da je veliki promet akcija Energoprojekta “manipulacija tržišta kapitala velikih razmera”, kao i da nije tačno da je to dovelo do pada cene akcija, već suprotno od toga, da je cena akcija povećana. Rukovodstvo Napred razvoja, firme u vlasništvu Dobroslava Bojovića, koji drži i građevinsko preduzeće Napred, takođe tvrdi da je otkupom sopstvenih akcija smanjena “ionako narušena likvidnost” kompanije jer su akcije otkupljivane po ceni od 1.265 dinara, dok je prosečna ponderisana cena u 2016. godini bila 1.125 dinara. U dopisu se ističe i da je generalni direktor Energoprojekt holdinga Vladimir Milovanović u “otvorenom pismu zaposlenima u zavisnim društvima uslovljavao zaposlene da uzimaju kredite radi sticanja akcija društva, što predstavlja sukob interesa”, što je okarakterisano kao manipulacija na tržištu kapitala. Na kraju ovaj akcionar je zapretio sazivanjem vanredne skupštine akcionara.

Vladimir Milovanović, direktor Energoprojekt holdinga, u izjavi za Danas je rekao da nije poslao dopis već da je “dao predlog najbližim saradnicima da svoj privatni novac ulože u kupovinu akcija kompanije. Svi akcionari cene kada zaposleni i menadžment ulažu u akcije svoje firme, jer to pokazuje poverenje u firmu i daje joj na kvalitetu”.

On je rekao da je povod za otkup sopstvenih akcija to što je u jednoj nedelji obavljen promet akcija jednak celom prošlogodišnjem prometu na berzi.

“To jeste poremećaj. A pošto je došlo i do pada cene akcija reagovali smo u skladu sa politikom zaštite svih akcionara”, rekao je Milovanović. Na pitanje ko bi mogao da stoji iza zbirnih računa njegov komentar je da “dopis (kompanije Napred razvoj prim. nov.) govori sam za sebe. Zašto bi se bunili ako je to što smo uradili zakonito. Akcije koje smo mi kupili vide se na listingu akcionara, dok neki akcionari kupuju akcije preko zbirnih računa. Zabrinut sam jer je nepoznato ko je kupio te pakete akcija. Plašim se više nepoznatih nego poznatih protivnika”, kaže Milovanović tako implicirajući da je po sredi neprijateljsko preuzimanje kompanije.

Slična priča već se ponovila već dva puta do sada, 2009. i 2012. godine kada je menadžment Energoprojekta takođe pozivao na “odbranu preduzeća od privatnog kapitala”. I tada se radilo o kompaniji Napred, koja je sa 3,2 odsto vlasništva u Energoprojektu 2009. došla na 22,5 odsto 2017. godine.

S druge strane, u Napredu demantuju da su oni ti koji kupuju akcije Energoprojekta.

– Mi nismo kupili taj paket od 5,81 odsto akcija Energoprojekta, niti je to učinila bilo koja od naših povezanih firmi. Ja mislim, gotovo sam siguran da iza toga delom stoje investicioni fondovi, a delom je u pitanju “prepakivanje”, kaže u izjavi za Danas Dobroslav Bojović.

Ključno pitanje je šta će uraditi država sa svojim paketom od 33,5 odsto akcija, mada se odgovor može naslutiti iz prošlogodišnje izjave premijera Aleksandra Vučića na proslavi 65 godina ove kompanije.

“Pošto znam da su neki hteli da preuzmu Energoprojekt, da vam kažem da mi tu nameru nemamo”, poručio je tada Vučić.

Kako objašnjava Nenad Gujaničić iz Wisebrokera, po zakonu o preuzimanju, svako ko pređe prag od 25 odsto akcija u akcionarskom društvu dužan je da uputi ponudu za preuzimanje i preostalim akcionarima.

“Kastodi računi se na tranzicionim tržištima veoma često koriste da se iza njih prikrije ko je vlasnik akcija, a takođe ove račune koriste i strani portfeljni investitori, jer se na taj način olakšava njihovo operativno poslovanje. Banka je dužna regulatoru da otkrije ko stoji iza kastodi računa, pa se samim tim ne bi mogla izbeći obaveza davanja ponude za preuzimanje npr. da isto lice pod više kastodi računa kupi preko 25 odsto akcija”, objašnjava Gujaničić. On dodaje i da kompanija može sticati do 10 odsto sopstvenih akcija, a ako ih kupi više, mora ih otuđiti u roku od tri godine.

Prema njegovim rečima, sa aspekta akcionara, otkup sopstvenih akcija bi trebalo da ima isti efekat kao isplata dividende, a ovaj način intervenisanja na tržištu veoma često koriste korporacije na američkim berzama.

Izvor:Danas

Previous Evropske berze: Početak nedelje obeležio pad akcija
Next Ekonomija Kanade premašila sva očekivanja

You might also like

Kompanije 0 Comments

Amazon u video servis ulaže 6 milijardi dolara

Kako je već dobro poznato, pred kraj prošle godine u pojedinim zemljama Balkana službeno je postao dostupan Amazonov servis za streamovanje video sadržaja, Amazon Prime Video.

Dinar ruši sve granice, u ponedeljak 121,6114 dinara za evro

Dinar će sutra biti na novom rekordnom nivou prema evru u ovoj godini, i zvanični srednji kurs će iznositi 121,6114 dinara za evro.

Trgovina 0 Comments

Doneta odluka o likvidaciji “Agrokorove” firme “Velpro” u BiH

U narednom periodu predstoji likvidacija “Agrokorove” firme “Velpro” u Bosni i Hercegovini, što su danas potvrdili i Anto Ramljak, poverenik hrvatske vlade za “Agrokor”, i Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine

1 Comment

  1. […] Ubedljivo najprometnija akcija bio je građevinar Energoprojekt holding (ENHL) koji je registrovao promet od 32,1 milion RSD u širokom cenovnom rasponu 1.350-1.400 RSD. Energoprojekt je trgovanje okončao u plusu od 2,6% na 1.375 RSD, dok su poslednje transakcije zatvorene na nivou od 1.400 RSD. Akcije Energoprojekta od momenta intervencije na tržištu od strane same kompanije, pre tri sedmice, registrovale su skok veći od 10%. […]

Leave a Reply