Francuska: Put ka Jelisejskoj palati je i dalje dug i naporan,…ali šta ako Marine Le Pen pobedi

Francuska: Put ka Jelisejskoj palati je i dalje dug i naporan,…ali šta ako Marine Le Pen pobedi

Predstojeći predsednički izbori u Francuskoj čine investitore širom sveta nervoznim. Svi se plaše iznenađenja u poslednjem trenutku, kao što je to bio slučaj sa američkim predsedničkim izborima, što bi moglo da dovede populističkog političara na čelo pete po snazi svetske ekonomije.

U stvari, Marin le Pen (Marine) ima snažnu prednost u anketama. U poslednjih nekoliko nedelja, ona je iskoristila skandal „Penelopegate“ i gnev u najugroženijim predgrađima u Francuskoj da dobije snažniju podršku.

U prvom krugu, ona bi mogla da dobije oko 27% glasova, i da bude znatno ispred svih ostalih kandidata. U drugom krugu, nedavne ankete su pokazala da bi mogla da dobije više od 40% glasova (43% u odnosu Fransoa Fijona (Francois Fillon) i 42% u odnosu na Emanuela Makrona (Emmanuel Macron)), dok je pre nekoliko nedelja taj broj bio znatno manji (oko 35% glasova) . Objavljivanje novih anketa tokom predsedničke kampanje skoro svakog dana je dugogodišnja francuska tradicija. Ostale ankete treba da potvrde ovu tendenciju rasta. Ipak, čini se već očiglednim da se predsednička trka sve više zaoštrava i da Nacionalni front nikada nije bio tako blizu dolasku na vlast, što je dovoljno za paniku kod investitora.

Marine Le Pen (Foto:Claudio Zanetti)

Marine Le Pen (Foto:Claudio Zanetti)

„Le Pen efekat“ je stvaran

Na finansijskim tržištima „Le Pen efekat“ je već primetan:

– Investitori sve više spekulišu na temu francuskog suverenog duga. Obimi francuskog duga kojima se trguje eksplodirali su prošlog januara i dostigli su 236,1 milijardi evra, što odgovara porastu od 40% u odnosu na mesečni prosek prošle godine;

– Razlika za francuske obveznice ostaje blizu 80 baznih poena što je njihov najviši nivo od 2012. godine. Pre nekoliko meseci, on je iznosio samo oko 20 baznih poena;

– Indeks kolebljivosti ekonomske politike za Francusku je na svom maksimumu dok se evropska ekonomska neizvesnost smanjuje posle dostizanja vrha u 2016;

– Od početka godine CAC 40 (indeks francuske berze) je slab u odnosu na ostale evropske akcije. Uprkos sezoni dobre zarade, francuski indeks je opao za 0,3%, dok je Dax skočio za 1,9%, a FTSE 100 za 2%.

– Nemačkim obveznicama sa rokom dospeća od dve godine, koje tradicionalno predstavljaju bezbedno finansijsko sredstvo za prevazilaženje neizvesnost u EU, se trguje na istorijski niskom nivou blizu 1%.

Probijanje nevidljive barijere je pravi izazov

Kao francuski državljanin mogu da kažem da je strah inostranih investitora (oni drže oko 60% suverenog duga zemlje) veoma prenaglašen i da je najverovatnije povezan sa nepoznavanjem francuskog političkog i institucionalnog sistema.

-Ankete su pouzdane. Glasovi u korist Nacionalnog fronta na osnovu anketa su dobro proračunati, što nije bio slučaj sa Trampom ili pokretom za izlazak Britanije iz EU jer su oba bila novi politički fenomeni koje je bilo teško izmeriti. Pre nekoliko godina pristalice Nacionalnog fronta su se opirale da javno izraze svoju političku orijentaciju i u svim anketama njihovi glasovi su bili značajno potcenjeni (što objašnjava zašto nisu predvideli drugo mesto Žan Mari Le Pen na kraju predsedničkih izbora 2002.). Ipak to više nije slučaj. Stoga rezultat Nacionalnog fronta više ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje.

– Izuzetne istorijske okolnosti su neophodne za pobedu Nacionalnog fronta, kao što je pad bez presedana stope učešća na izborima. Tokom Pete Republike (od 1958), prosečna stopa učešća od 80% u prvom krugu i 81,5% u drugom krugu. Na svim izborima na kojima se Nacionalni front kvalifikovao za drugi krug, bio je primetan porast učešća (+8 procentnih poena za predsedničke izbore 2002. i za regionalne izbore 2015, gde se ekstremna-desničarska partija kvalifikovala za drugi krug u 13 od 18 regiona, ali nije dobila ni jedan). Mnoge studije potvrđuju da glasači sistematski usvajaju ponašanje koje najviše odgovara kako bi se izbegla pobeda kandidata ili listi Nacionalnog fronta;

– Marin le Pen neće moći da dobije dovoljno glasova za prelazak odlučujućeg praga od 50%. Pod pretpostavkom od 10 miliona glasova u prvom krugu i stopom učešća od 81,5% u drugom krugu, Nacionalnom frontu je potrebno dodatnih 8 miliona glasova za pobedu. Izazov je još teži ako se stopa učešća poveća, što je obično slučaj kada se Nacionalni front kvalifikuje za drugi krug. Pod pretpostavkom stope učešća od 87% (ekvivalentno nivou iz 1974. godine što je najviša stopa na predsedničkim izborima pod Petom republikom), ovoj partiji treba dodatnih 9 miliona glasova da pobedi u drugom krugu. Uzimajući u obzir najbolji rezultat Marin le Pen u anketama u drugom krugu (43% glasova), po svim mogućim scenarijima, njoj još uvek nedostaje dodatnih 2 do 3 miliona glasova da postane predsednica;

– Da bi postala predsednica, od ključnog značaja je osvajanje glasova onih od 60 godina i preko. Stariji birači imaju tendenciju da najmanje glasaju za Nacionalni front zbog izlaska iz zone evra i potencijalnog uticaja na štednju, a imaju najveću stopu učešća na svim izborima (87% u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. naspram 80% celog biračkog tela). Nedavno je Nacionalni front pokušao da ublaži svoj anti EU stav, ali je malo verovatno da će to izazvati promenu stava kod starijih birača koji su skloniji da glasaju za kandidata desnice (u ovom slučaju, Fransoa Fijona).

Sve ovo čini se ukazuje na to da Marin le Pen ima veoma male šanse da postane predsednica 2017.

Foto:www.telegraph.co.uk

Foto:www.telegraph.co.uk

…Šta ako Marin le Pen učini da nemoguće postane moguće?

-Na institucionalnom i političkom nivou:

Marin le Pen bi se ubrzo našla u neugodnoj poziciji predsednika „Četvrte republike“, lišena svake stvarne moći. I zaista, gotovo je izvesno da Nacionalni front ne bi mogao da obezbedi većinu na parlamentarnim izborima zakazanim za 11. i 18. jun. U skladu sa tim zemlja bi se našla u stanju kohabitacije. To bi bio četvrti put od 1958. godine, a prvi put od referenduma o predsedničkom mandatu u septembru 2000. godine, koji je sproveden sa ciljem da se koliko god je moguće izbegne kohabitacija izjednačavanjem trajanja predsedničkog i mandata poslanika u Parlamentu. Kohabitacija će sprečiti Marin le Pen da organizuje referendum o članstvu u EU, što je planirala da učini nakon što postigne „bolji dogovor“ sa Briselom. Iako je raspisivanje referenduma u nadležnosti predsednika (član 11 Ustava), on može biti organizovan isključivo na predlog Vlade ili na zajednički predlog Narodne skupštine i Senata. Čak i ako bude izabrana, Marin le Pen neće biti u mogućnosti da sprovede većinu svojih ekonomskih i evropskih mera.

-Za indeks CAC 40:

Vrlo je lako predvideti da bi francusko tržište kapitala naglo palo posle pobede Marin le Pen. Istorijski gledano, francuski predsednički izbori su imali veoma mali uticaj na finansijska tržišta. Jedino su izbori 1981. godine imali značajne posledice i rezultirali pobedom socijalističkog kandidata Fransoa Miterana (François Mitterrand). Trideset dana nakon prvog kruga, vrednost indeksa CAC 40 je opala za gotovo 20% jer su investitori strahovali da će „sovjetski tenkovi paradirati po Šanzelizeu“. Slične promene bi se verovatno dogodile ako bi Nacionalni front pobedio, barem dok strani investitori ne shvate da je nova predsednica nemoćna.

-Za troškove zaduživanja i fiskalnu održivost Francuske:

Najveći strah stranih investitora je nagli rast kamatnih stopa u vezi sa povećanim političkim rizikom. U 2007. godini, kamate na javni dug Francuske (što je druga po veličini stavka državnog rashoda) činile su 2,5% BDP-a, dok su usled smanjenja kamatnih stopa u 2016. iznosile svega 1,7% i pored značajnog povećanja javnog duga. Kamate na dug Francuske, izražene u procentima BDP-a, niže su nego u većini evropskih zemalja (Velika Britanija, Italija, Španija), sa izuzetkom Nemačke. Zbog relativno duge prosečne ročnosti francuskog duga (7 godina), kretanje kamatnih stopa od 1% ima godišnji uticaj od samo 0,14% na iznos kamata na dugove. Čak i u slučaju skoka kamatne stope, očekuje se pad u isplati kamata na dug u 2017. i 2018. (koje će iznositi 1,5% BDP-a) usled već otplaćenih dugovanja po obveznicama emitovanim usred finansijske krize iz 2007. godine. Pod pretpostavkom da je prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice 4%, godišnja stopa inflacije 2% i godišnji rast BDP-a 1%, i da svi ostali parametri ostanu jednaki, tek bi se na početku 2020. godine isplate kamata na dug približile nivou iz 2012. Prema tome, efekat viših kamatnih stopa koji je u vezi sa „Le Pen efektom“ (koji najverovatnije ne bi dugo trajao) ili eksternih događaja, kao što je povećanje stope inflacije, ne bi trebalo da ima značajan uticaj na javne finansije tokom većeg dela predstojećeg predsedničkog mandata.

Autor:Christopher Dembik, direktor makro analize Saxo Bank
Christopher Dembik (Foto:www.dailyhellas.com)

Christopher Dembik (Foto:www.dailyhellas.com)

Grupacija Saxo Bank je specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, koja nudi kompletan set tehnologija, alata i strategija za trgovanje i investiranje. Saxo bank je osnovana 1992., a sedište joj se nalazi u Kopenhagenu i trenutno zapošljava 1500 ljudi u finansijskim centrima širom sveta uključujući London, Singapur, Pariz, Cirih, Dubaji i Tokio.

Previous Realni rast BDP-a Srbije 2,5 odsto u četvrtom tromesečju 2016.
Next Kvadrat placa u Australiji za manje od 20 dinara

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Inflacija u Egiptu 30,8 odsto

Godišnja stopa inflacije u urbanim sredinama u Egiptu blago je pala u oktobru 2017. godine na 30,8 odsto sa septembarskog nivoa od 31,6 procenata. 

Nedeljni pregled: Dolar oslabio, jen i švajcarski franak najtraženije valute

Vrednost američkog dolara je protekle nedelje oslabila u odnosu na većinu svetskih valuta nakon što je američka centralna banka zadržala postojeće kamatne stope, dok su evro i funta bili pod

Makroekonomija 0 Comments

SAD najveći investitor u Australiji

Sjedinjene Američke Države su najveći strani investitor u Australiji, a u tu zemlju su tokom 2016. godine investirale ukupno 860 milijardi australijskih dolara, što predstavlja rast investicija od preko 10

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply