Šta je sve poskupelo u januaru u Srbiji?

Šta je sve poskupelo u januaru u Srbiji?

Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, poskupeli su u januaru, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto.

Januar je definitivno bio mesec poskupljenja. U prvom mesecu ove godine potrošačke cene su povećane za oko 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok su u odnosu na januar 2016. povećane za čak 2,4 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u januaru je u odnosu na prethodni mesec zabeležen rast cena hrane i bezalkoholnih pića za 3,1 odsto, zatim alkoholnih pića i duvana za 2,9 odsto, a poskupeo je i transport za 1,6 odsto, kao i komunikacije za 0,5 odsto. Povećane su i cene rekreacije i kulture, i to za 0,4 odsto, dok su u zdravstvu one veće za 0,3 odsto. Poskupeli su i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto.

S druge strane, pad cena zabeležen je kod odeće i obuće, i to za 1,1 odsto. Iz RZS podsećaju da su u prethodnoj godini potrošačke cene u proseku povećane za 1,2 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Da su ovi podaci neprijatno iznenađenje, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

– I sam prilikom odlaska u samouslugu vidim da su neke cene proizvoda znatno povećane, i to nekih prehrambenih proizvoda i za oko 25 do 30 odsto u odnosu na pre dva, tri meseca. To je neočekivano je prošle godine poljoprivredna proizvodnja znatno porasla, za oko 8,5 odsto, a kada poljoprivredna proizvodnja ima rast, bilo bi prirodno da ti osnovni egzistencijalni poljoprivredno – prehrambeni proizvodi beleže u skladu s tim kretanje, pa ako je poljoprivreda imala veću ponudu, da su i cene niže – kaže Kovačević.

No, razlog za poskupljenja, dodaje, može biti i u drugim faktorima.

– Moguće je, iako ne mogu sa sigurnošću tvrditi, da su trgovinski lanci više opterećeni raznim porezima i akcizama, te da prevaljuju na potrošače taj teret da im dobit ne bi bila smanjena. Takođe, treba uzeti u obzir i rast valutnog kursa, uprkos intervencijama Narodne banke Srbije (NBS), što automatski utiče na rast cena uvoznih proizvoda, što prati i rast cena domaćih alternativnih proizvoda – zaključuje Kovačević.

Šta je poskupelo i za koliko:

hrana i bezalkoholna pića 3,1%

alkoholna pića i duvan 2,9%

transport 1,6%

komunalije 0,5%

rekreacija i kultura 0,4%

zdravstvo 0,3%

stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,2%

restorani i hoteli 0,2%

obrazovanje 0,2%

Izvor: Telegraf
Previous Cena zlata porasla četvrtu nedelju zaredom
Next Spisak 10 evropskih zemalja siromašnijih od afričkog proseka

You might also like

Društvo 0 Comments

Crna Gora: Prosečna plata u novembru 512 evra

  Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u novembru u Crnoj Gori je iznosila 512 evra i bila je 0,2 odsto veća nego u oktobru, podaci su crnogorskog Zavoda za

Društvo 0 Comments

Uskoro pregovori o povećanju minimalca

Sindikati će tražiti povećanje minimalne mesečne zarade za 5.000 dinara, dok poslodavci nude rast od 1.600 dinara.

Društvo 0 Comments

Deset važnih provera pre kupovine automobila

Jedna od dve najveće investicije u životu je kupovina automobila za većinu ljudi, a samo je rešavanje stambenog pitanja ozbiljnije.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply